Археолошко налазиште Агино брдо

С Википедије, слободне енциклопедије
Агино Брдо
Археолошко налазиште Агино брдо на мапи Србије
Археолошко налазиште Агино брдо
Приказ на мапи Србије
Место Србија
РегијаГроцка
Координате44° 40′ 12″ СГШ; 20° 43′ 02″ ИГД / 44.67° СГШ; 20.717166° ИГД / 44.67; 20.717166
Историја
Периодпраисторија

Археолошки локалитет Агино брдо простире се на високој заравни на обали Дунава при изласку из Гроцке.[1][2]

Опис[уреди | уреди извор]

Доминантан положај ове заравни, карактеристичан за неолитска насеља, као и богат археолошки материјал расут дуж читавог локалитета, говоре о остацима моћног неолитског слоја. На површини простора наилази се на фрагменте неолитске керамике, пластике и кућног лепа, као и на фрагменте латенске и римске керамике. Изучавањем материјала констатовано је велико насеље винчанске културне групе. Насеље је касније поремећено накнадним укопавањем римских и словенских гробова, откривених у горњим слојевима. Поред тога, констатована је и некропола из времена сеобе народа. Ово велико праисторијско насеље, на основу пронађеног материјала, везује се за неолитска насеља Бело брдо у Винчи, Чаршија у Рипњу, Мали друм у Поповићу и Усек на Бањици, представљајући комплексно археолошко налазиште, значајно за проучавање неолита у Подунављу. Значај налазишта огледа се и у томе што на њему може да се прати континуитет од неолита, преко старијег гвозденог доба, римског периода, сеобе народа, све до сталног настањења Словена.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Агино брдо”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Приступљено 29. 2. 2020. 
  2. ^ Гарашанин, Драга.1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд