Бранич (часопис)
 Насловна страна првог броја часописа | |
| Тип | научно-стручни часопис |
|---|---|
| Формат | 24 cm |
| Власник | Удружење јавних правозаступника |
| Издавач | Удружење јавних правозаступника у Србији |
| Оснивање | 1887. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1941 |
| Седиште | Београд |
| ISSN | 0354-236X |
Бранич: лист за правне и државне науке, према одредби Статута Адвокатске коморе Србије је часопис за правну теорију и праксу, односно објављује стручне и научне радове из области од интереса за адвокате и адвокатуру као професију.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Часопис Бранич је покренуло Удружење јавних правозаступника 1. јануара 1887. године. Први одговорни уредници часописа били су београдски адвокати Милан Ст. Марковић и Ђорђе Ненадовић. По гашењу Удружења јавних правозаступника 1929. године, часопис издаје Адвокатска комора Србије. Било је прекида у излажењу, и то 1889. године када га је обновио бивши уредник Милан С. Марковић 1897. године. До новог прекида долази 1906. године. Обновљен је и наставио је да излази од 1925. до 1941. године.[2]
Часопис је после Другог светског рата излазио под називом Адвокатура.
Сва издања часописа Бранич од 1887. год. до 1941. год. су дигитализована и налазе се у отвореном приступу на сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Универзитета у Београду.[3]
Значај[уреди | уреди извор]
У Уводној речи првог броја Бранича из 1887. године, јавни правозаступник, Ђорђе А. Ненадовић наводи разлоге за покретање часописа и указује на тематику и значај који часопис има:
| „ | Бранич ће обрађивати све гране правних и државних наука, у теорији и њиховој примени на практичну потребу и наше државне установе. Радњу наших судова и управних власти оцењиваћемо да гледишта позитивних закона, придржавајући се објективне критике и начела, да се закони примењују у оном смислу, како је хтео законодавац. Особиту пажњу обратићемо на правне обичаје и назоре који у нашем народу постоје, и постараћемо се, да се тај материјал прикупља и обрађује. Страним законодавством и књижевношћу користићемо се уколико служе развоју и унапређењу нашега права и нашега закона. .[4] | ” |
Аутори чланака и стални сарадници овог часописа, били су најпознатији правни теоретичари и практичари из земље и иностранства.
Министарство просвете и науке је, након проведене законске процедуре за 2011, годину категорисало часопис Бранич у часопис за науку: „БРАНИЧ“ – НАУЧНИ ЧАСОПИС.
Уредници[уреди | уреди извор]
- Милан Ст. Марковић и Ђорђе А. Ненадовић (1887)
- Ђорђе А. Ненадовић (1888-1889)
- Милан Ст. Марковић (1897-1900)
- Мил. Р. Веснић (1901)
- Мих. С. Полићевић од бр. 7/8 (1901)
- Добра С. Петковић (1903-1906, 1925-1926)
- Љубомир В. Стефановић (1927-1929)
- Обрад Благојевић (1931)
- Драгутин Јанковић (од бр. 11 - 1932)
- Видан О. Благојевић (1934)
- Милан Драговић (од бр. 1 - 1935)
- Владимир Св. Симић (од бр. 11 - 1935-1941)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Бранич”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Приступљено 28. 9. 2018.[мртва веза] COBISS.SR 24131596
- ^ „Бранич”. Адвокатска комора Србије. Приступљено 28. 9. 2018.
- ^ „Претраживе дигитализоване историјске новине”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Приступљено 28. 9. 2018.
- ^ Бранич : лист за правне и државне науке: Удружење јавних правозаступника у Србији, 1887.