Бранич (часопис)

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранич
Branič časopis.jpg
Насловна страна првог броја часописа
Типнаучно-стручни часопис
Формат24 cm
ВласникУдружење јавних правозаступника
ИздавачУдружење јавних правозаступника у Србији
Оснивање1887.
Језиксрпски
Укидање1941
СедиштеБеоград
ISSN0354-236X

Бранич: лист за правне и државне науке, према одредби Статута Адвокатске коморе Србије је часопис за правну теорију и праксу, односно објављује стручне и научне радове из области од интереса за адвокате и адвокатуру као професију.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Часопис Бранич је покренуло Удружење јавних правозаступника 1. јануара 1887. године. Први одговорни уредници часописа били су београдски адвокати Милан Ст. Марковић и Ђорђе Ненадовић. По гашењу Удружења јавних правозаступника 1929. године, часопис издаје Адвокатска комора Србије. Било је прекида у излажењу, и то 1889. године када га је обновио бивши уредник Милан С. Марковић 1897. године. До новог прекида долази 1906. године. Обновљен је и наставио је да излази од 1925. до 1941. године.[2]

Часопис је после Другог светског рата излазио под називом Адвокатура.

Сва издања часописа Бранич од 1887. год. до 1941. год. су дигитализована и налазе се у отвореном приступу на сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Универзитета у Београду.[3]


Значај[уреди | уреди извор]

У Уводној речи првог броја Бранича из 1887. године, јавни правозаступник, Ђорђе А. Ненадовић наводи разлоге за покретање часописа и указује на тематику и значај који часопис има:

Аутори чланака и стални сарадници овог часописа, били су најпознатији правни теоретичари и практичари из земље и иностранства.

Министарство просвете и науке је, након проведене законске процедуре за 2011, годину категорисало часопис Бранич у часопис за науку: „БРАНИЧ“ – НАУЧНИ ЧАСОПИС.

Уредници[уреди | уреди извор]

  1. Милан Ст. Марковић и Ђорђе А. Ненадовић (1887)
  2. Ђорђе А. Ненадовић (1888-1889)
  3. Милан Ст. Марковић (1897-1900)
  4. Мил. Р. Веснић (1901)
  5. Мих. С. Полићевић од бр. 7/8 (1901)
  6. Добра С. Петковић (1903-1906, 1925-1926)
  7. Љубомир В. Стефановић (1927-1929)
  8. Обрад Благојевић (1931)
  9. Драгутин Јанковић (од бр. 11 - 1932)
  10. Видан О. Благојевић (1934)
  11. Милан Драговић (од бр. 1 - 1935)
  12. Владимир Св. Симић (од бр. 11 - 1935-1941)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бранич”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Приступљено 28. 9. 2018.  COBISS.SR 24131596
  2. ^ „Бранич”. Адвокатска комора Србије. Приступљено 28. 9. 2018. 
  3. ^ „Претраживе дигитализоване историјске новине”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Приступљено 28. 9. 2018. 
  4. ^ Бранич  : лист за правне и државне науке: Удружење јавних правозаступника у Србији, 1887.