Бранич (časopis)
 Naslovna strana prvog broja časopisa | |
| Tip | naučno-stručni časopis |
|---|---|
| Format | 24 cm |
| Vlasnik | Udruženje javnih pravozastupnika |
| Izdavač | Udruženje javnih pravozastupnika u Srbiji |
| Osnivanje | 1887. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1941 |
| Sedište | Beograd |
| ISSN | 0354-236X |
Branič: list za pravne i državne nauke, prema odredbi Statuta Advokatske komore Srbije je časopis za pravnu teoriju i praksu, odnosno objavljuje stručne i naučne radove iz oblasti od interesa za advokate i advokaturu kao profesiju.[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Časopis Branič je pokrenulo Udruženje javnih pravozastupnika 1. januara 1887. godine. Prvi odgovorni urednici časopisa bili su beogradski advokati Milan St. Marković i Đorđe Nenadović. Po gašenju Udruženja javnih pravozastupnika 1929. godine, časopis izdaje Advokatska komora Srbije. Bilo je prekida u izlaženju, i to 1889. godine kada ga je obnovio bivši urednik Milan S. Marković 1897. godine. Do novog prekida dolazi 1906. godine. Obnovljen je i nastavio je da izlazi od 1925. do 1941. godine.[2]
Časopis je posle Drugog svetskog rata izlazio pod nazivom Advokatura.
Sva izdanja časopisa Branič od 1887. god. do 1941. god. su digitalizovana i nalaze se u otvorenom pristupu na sajtu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, Univerziteta u Beogradu.[3]
Značaj[uredi | uredi izvor]
U Uvodnoj reči prvog broja Braniča iz 1887. godine, javni pravozastupnik, Đorđe A. Nenadović navodi razloge za pokretanje časopisa i ukazuje na tematiku i značaj koji časopis ima:
| „ | Branič će obrađivati sve grane pravnih i državnih nauka, u teoriji i njihovoj primeni na praktičnu potrebu i naše državne ustanove. Radnju naših sudova i upravnih vlasti ocenjivaćemo da gledišta pozitivnih zakona, pridržavajući se objektivne kritike i načela, da se zakoni primenjuju u onom smislu, kako je hteo zakonodavac. Osobitu pažnju obratićemo na pravne običaje i nazore koji u našem narodu postoje, i postaraćemo se, da se taj materijal prikuplja i obrađuje. Stranim zakonodavstvom i književnošću koristićemo se ukoliko služe razvoju i unapređenju našega prava i našega zakona. .[4] | ” |
Autori članaka i stalni saradnici ovog časopisa, bili su najpoznatiji pravni teoretičari i praktičari iz zemlje i inostranstva.
Ministarstvo prosvete i nauke je, nakon provedene zakonske procedure za 2011, godinu kategorisalo časopis Branič u časopis za nauku: „BRANIČ“ – NAUČNI ČASOPIS.
Urednici[uredi | uredi izvor]
- Milan St. Marković i Đorđe A. Nenadović (1887)
- Đorđe A. Nenadović (1888-1889)
- Milan St. Marković (1897-1900)
- Mil. R. Vesnić (1901)
- Mih. S. Polićević od br. 7/8 (1901)
- Dobra S. Petković (1903-1906, 1925-1926)
- Ljubomir V. Stefanović (1927-1929)
- Obrad Blagojević (1931)
- Dragutin Janković (od br. 11 - 1932)
- Vidan O. Blagojević (1934)
- Milan Dragović (od br. 1 - 1935)
- Vladimir Sv. Simić (od br. 11 - 1935-1941)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Branič”. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". Pristupljeno 28. 9. 2018.[mrtva veza] COBISS.SR 24131596
- ^ „Branič”. Advokatska komora Srbije. Pristupljeno 28. 9. 2018.
- ^ „Pretražive digitalizovane istorijske novine”. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". Pristupljeno 28. 9. 2018.
- ^ Branič : list za pravne i državne nauke: Udruženje javnih pravozastupnika u Srbiji, 1887.