Вазална држава
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Вазална држава је било која држава која је на неки начин подређена другој држави. Вазал је у овом случају владар, не сама подређена држава. Бити вазал често значи и пружати војну помоћ доминантној држави када она то захтева; понекад се подразумева и плаћање данка, али држава која то ради боље се може описати термином трибутарна држава. Једноставније речено, вазална држава мора да пружа војну помоћ доминантној држави. Данас су чешће у употреби термини марионетска држава, протекторат и придружена зависна држава.
Древна Кина
[уреди | уреди извор]Од времена када је владала династија Џоу (1046—770 п. н. е.) све до династије Хан (206 п. н. е. — 220. н. е.), постојало је много вазалних држава у древној Кини. Ове државе су могле да буду мали градови-државе али и вазали који су под контролом имали велике делове територије као што је то држава Чу или држава Ћи. Једна од ових вазалних држава касније је покорила Кину и ујединила је (за време првог владара Ћина Шија Хуанга).
Османско царство
[уреди | уреди извор]Османско царство (1299—1923) контролисало је велик број трибутарних и вазалних држава у периферним деловима своје територије. Вазалство је имало неколико различитих облика, па је неким државама било дозвољено да изаберу свог вођу док су остале морале да плаћају данак за своју земљу. Током 18. века Османско царство је контролисало много вазалних и трибутарних држава, међу којима су кнежевине Влашка и Молдавија, те Кримски канат.
Троја за време Хетита
[уреди | уреди извор]Троја је била вазална држава Хетита, поред осталих територија Арзаве.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bryce, Trevor (2005). The Trojans and their neighbours. Taylor & Francis. ISBN 9780203695340.