Кнежевина Влашка
| Кнежевина Влашка Ца́ра Ромѫнѣ́скъ Влашка | |||
|---|---|---|---|
 Застава
 Грб
| |||
 Мапа Кнежевине Влашке од 13. до 16. вијека | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | средња Европа | ||
| Земља | Влашка | ||
| Престоница | Кампулунг, Куртеа де Арђеш (1330—1418), Трговиште (1418—1659), Букурешт (од 1659) | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | црквенословенски, валашски, влашки | ||
| Религија | православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | монархија | ||
| — Председник | Османски султан | ||
| — Премијер | Велики везир | ||
| Иванко Басараба | |||
| Мирча I Старији | |||
| Законодавна власт | бојарски савет | ||
| Историја | |||
| Историјско доба | средњи век, нови век | ||
| — Оснивање | 1330. | ||
| — Укидање | 1859/1861. | ||
| — Статус | бивша држава | ||
| Догађаји | |||
| — Битка код Посаде | Битка за Ђурђу | ||
| Земље претходнице и наследнице Влашке | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
.png){kind=spacer}
Кнежевина Влашка (рум. Țara Românească[1], рум. ћир. Ца́ра Ромѫнѣ́скъ), румунска је држава на територији Влашке, која је постојала од средине 14. вијека до 1859/1861. године, када се ујединила са Кнежевином Молдавијом у државу под називом Уједињене Кнежевине Молдавија и Влашка. У 15. вијеку пала је под феудалну власт Османског царства. Од 18. вијека, у земљи је на власти био фанариотски режим.
Историја
[уреди | уреди извор]Почетак независне историје Влашка датира из 1330. године. Ове године, пре битке код Посада, влашки контингент је део војске Михајла III Шишмана који ће учествовати у бици код Велбужда. Након тога, са састанка у Мраку није јасно како се утицај из Трнова и Видина (Видинско царство) распоређује по територији и да ли је Мунтенија према Трнову, а Олтенија према Видину или су земље у једној целини.
У том смислу, 1330. година је симболична за Влашку.
У средњем веку, ова територија је била саставни део такозване Прекодунавске Бугарске, а после Отоманског царства.
Након тужног завршетка побуна сејмена и домобрана, влашка латинизација Ердеља наметнута је као резултат католичке пропаганде након Ужгородске уније. У то време је постојала и католичка пропаганда у земљама јужно од Дунава — у бугарским земљама. Тако је од друге половине 17. века до прве половине 19. века створена румунска нација и у Влашкој.
Античко доба
[уреди | уреди извор]Током другог рата Римљана са Дачанима (105. година) западна Олтеније је постала дио римске провинције Дакије, а остатак Влашке је укључен у провинцију Мезију. Римски лимес је првобитно поставља уз ток ријеке Олт (119. година), док је у 2. вијеку помјерена на исток — данас се линија утврђења протеже од Дунава до ријеке Рукар у Карпатима. Лимес је враћен на ријеку Олт 245. године, а 271. су Римљани напустили регион.
Област је била изложена романизацији и у вријеме Велике сеобе народа, када је велики дио савремене Румуније постао мета освајања Гота, Хуна, Авара, Словена и других народа. Римљани су 328. године изградили мост између Суцидаве и Ескова (близу Гигена), што потврђује, да су имали развијене трговинске односе са народима сјеверно од Дунава.[2][3] Римски цар Константин Велики је 332. године наредио напад на готска насеља преко Дунава. Период готске владавине се завршио када су Хуни стигли у Панонију и напали око 170 насеља са обје стране Дунава.
Рани средњи вијек
[уреди | уреди извор]Романизовано становништво на средњем и доњем току Дунава у источнословенским изворима називају се Власима. Византија је владала територијом Влашке од 5. до 6. вијека, али су у 6. и 7. вијеку у ту област продрли Словени и населили се на јужној обали Дунава.[4] Византијски војсковођа Приск је 593. године поразио словенску војску, али су их Авари и Гепиди 602. године принудили на повлачење. Цар Маврикије је покушао да ојача римску позицију на сјеверној обали Дунава, распоређујући ту своју војску.[5]
Значајни влашки владари
[уреди | уреди извор]- Литовој, на источној страни ријеке Олт, 1247-1277, Мунтенија
- Сенеслау, на западној страни ријеке Олт, код Арђеша, око 1247., Олтенија
- Барбат, око 1277 — око 1290.
- Токомеријус или Тихомир, око 1290 — око 1310.
- Раду Црни, легендарне приче
- Басараб I, око 1310 — 1352.
- Владислав I („Влајку-Вода“), 1364 — око 1377
- Мирћа ћел Батрн („Мирћа Старији“), 1386 — 1418.
- Влад Цепеш (Цар Влад), 1448, 1456 — 1462, 1476.
- Њагое Басараб, 1512 — 1521.
- Михај Храбри („Михаел Храбри“), 1593 — 1601.
- Константин Бранковјану 1688 — 1714.
- Александар Јоан Куза, 1859 — 1866.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Застава Аутономне Кнежевине Влашке -
Грб Аутономне Кнежевине Влашке
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Treadgold, Warren (2001). A Concise History of Byzantium. New York: St. Martin’s Press.
- Giurescu, Constantin. Istoria Bucureștilor. Din cele mai vechi timpuri pînă în zilele noastre, Ed. Pentru Literatură, Bucharest, 1966.
- Ștefănescu, Ștefan. Istoria medie a României, Vol. I, Bucharest, 1991.
- Giurescu, Constantin. Istoria Românilor, Vol. I, 5th edition, Bucharest, 1946.
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
.svg){kind=small}
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
