Кнежевина Влашка

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Влашка (вишезначна одредница).
Кнежевина Влашка
Ца́ра Ромѫнѣ́скъ
Влашка
Застава Влашке Грб Влашке
Застава Грб


Кнежевина Влашка
Мапа Кнежевине Влашке од 13. до 16. вијека
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа
Главни град Кампулунг,
Куртеа де Арђеш (1330—1418), Трговиште (1418—1659), Букурешт (од 1659)
Друштво
Службени језик влашки, црквенословенски и румунски
Религија православље
Политика
Облик државе монархија
 — Кнез
Историја
Историјско доба средњи век, нови век
 — Оснивање 1310.
 — Укидање 1859/1861.
 — Статус бивша држава
Земље претходнице и наследнице
Влашке
Претходнице: Наследнице:
Flag of None.svg Куманија Уједињене Кнежевине Flag of the United Principalities of Romania (1862 - 1866).svg
Три историјске кнежевине на подручју данашње Румуније: Влашка, Трансилванија и Молдавија у 16. веку

Кнежевина Влашка (рум. Țara Românească[1], рум. ћир. Ца́ра Ромѫнѣ́скъ) румунска је држава на територији Влашке, која је постојала од средине 14. вијека до 1859/1861. године, када се ујединила са Кнежевином Молдавијом у државу под називом Уједињене Кнежевине Молдавија и Влашка. У 15. вијеку пала је под феудалну власт Османског царства. Од 18. вијека, у земљи је на власти био фанариотски режим.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Румуније

Античко доба[уреди]

Главни чланак: Дачки ратови

Током другог рата Римљана са Дачанима (105. година) западна Олтеније је постала дио римске провинције Дакије, а остатак Влашке је укључен у провинцију Мезију. Римски лимес је првобитно поставља уз ток ријеке Олт (119. година), док је у 2. вијеку помјерена на исток — данас се линија утврђења протеже од Дунава до ријеке Рукар у Карпатима. Лимес је враћен на ријеку Олт 245. године, а 271. су Римљани напустили регион.

Област је била изложена романизацији и у вријеме Велике сеобе народа, када је велики дио савремене Румуније постао мета освајања Гота, Хуна, Авара, Словена и других народа. Римљани су 328. године изградили мост између Суцидаве и Ескова (близу Гигена), што потврђује, да су имали развијене трговинске односе са народима сјеверно од Дунава.[2][3] Римски цар Константин Велики је 332. године наредио напад на готска насеља преко Дунава. Период готске владавине се завршио када су Хуни стигли у Панонију и напали око 170 насеља са обје стране Дунава.

Рани средњи вијек[уреди]

Романизовано становништво на средњем и доњем току Дунава у источнословенским изворима називају се Власима. Византија је владала територијом Влашке од 5. до 6. вијека, али су у 6. и 7. вијеку у ту област продрли Словени и населили се на јужној обали Дунава.[4] Византијски војсковођа Приск је 593. године поразио словенску војску, али су их Авари и Гепиди 602. године принудили на повлачење. Цар Маврикије је покушао да ојача римску позицију на сјеверној обали Дунава, распоређујући ту своју војску.[5]

Значајни влашки владари[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Cetăți medievale din Țara Românească în secolele XIII-XVI, Gheorghe I. Cantacuzino, Editura Enciclopedică, 2001
  2. Giurescu. стр. 37.
  3. Ştefănescu. стр. 155.
  4. Giurescu. стр. 38.
  5. Treadgold, Warren (2001). A Concise History of Byzantium. New York: St. Martin’s Press. 

Литература[уреди]

  • Treadgold, Warren (2001). A Concise History of Byzantium. New York: St. Martin’s Press. 
  • Giurescu, Constantin. Istoria Bucureștilor. Din cele mai vechi timpuri pînă în zilele noastre, Ed. Pentru Literatură, Bucharest, 1966
  • Ștefănescu, Ștefan. Istoria medie a României, Vol. I, Bucharest, 1991
  • Giurescu, Constantin. Istoria Românilor, Vol. I, 5th edition, Bucharest, 1946

Референце[уреди]

Литература[уреди]