Василије Ђерић

С Википедије, слободне енциклопедије
Василије Ђерић
Датум рођења(1867-08-28)28. август 1867.
Место рођењаКореницаАустроугарска
Датум смрти4. септембар 1931.(1931-09-04) (64 год.)
Место смртиКореницаКраљевина Југославија

Василије Ђерић (Кореница, 28. август 1867 − Кореница, 4. септембар 1931)[1] био је српски и југословенски историчар и етнограф који је био више година (1921−1928) професор Скопског факултета и његов декан.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је свршио у Госпићу 1888. Као главне науке учио је српски, грчки и латински језик у универзитету у Загребу (3 године) и у Бечу (2 године). Докторат је добио у Бечу 1895. Око две године био је наставник у госпићанској гимназији (1894/5 и 1895/6). У јесен 1896. пустио је своје воље државну службу. У априлу 1898. постао је доцент за грчки језик и књижевност у Великој Школи у Београду. У октобру 1899. изабран је, а у марту 1901. потврђен за ванредног професора.

У ратовима је био до 1915. у разним војним административним службама, а од 1915. до 1918. живео је у Француској и Италији.

За редовног професора скопског факултета изабран је 1921, и на тој дужности остао је до 1928. када је по својој молби пензионисан. После тога живео је у Београду бавећи се искључиво науком.

После смрти оставио је велики спис под именом „Додатак Вуковом Речнику”. Ту је он покупио преко 10.000 „српских народних речи и значења којих нема у Вуковом Речнику”.[2]

Рад[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]