Василије Ђерић

Василије Ђерић
Василије Ђерић
Датум рођења	28. август 1867.
Место рођења	Кореница, Аустроугарска
Датум смрти	4. септембар 1931. (64 год.)
Место смрти	Кореница, Краљевина Југославија

Василије Ђерић (Кореница, 28. август 1867 − Кореница, 4. септембар 1931)^[1] био је српски и југословенски историчар и етнограф који је био више година (1921−1928) професор Скопског факултета и његов декан.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је свршио у Госпићу 1888. Као главне науке учио је српски, грчки и латински језик у универзитету у Загребу (3 године) и у Бечу (2 године). Докторат је добио у Бечу 1895. Око две године био је наставник у госпићанској гимназији (1894/5 и 1895/6). У јесен 1896. пустио је своје воље државну службу. У априлу 1898. постао је доцент за грчки језик и књижевност у Великој Школи у Београду. У октобру 1899. изабран је, а у марту 1901. потврђен за ванредног професора.

У ратовима је био до 1915. у разним војним административним службама, а од 1915. до 1918. живео је у Француској и Италији.

За редовног професора скопског факултета изабран је 1921, и на тој дужности остао је до 1928. када је по својој молби пензионисан. После тога живео је у Београду бавећи се искључиво науком.

После смрти оставио је велики спис под именом „Додатак Вуковом Речнику”. Ту је он покупио преко 10.000 „српских народних речи и значења којих нема у Вуковом Речнику”.^[2]

Рад[уреди | уреди извор]

Ђерић, Василије (1901). О српском имену по западнијем крајевима нашега народа. Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије.
Ђерић, Василије (1904). О српском имену у старој Србији и у Македонији. Државнаштампарија Краљ. Србије.

Ђерић, Василије (1914). О српском имену по западнијем крајевима нашега народа. Штампарија Доситије Обрадовић.
Ђерић, Василије (1922). Неколико главних питања из етнографије Старе Србије и Маћедоније. Срем. Карловци Српска Манастирска Штампарија.

Галерија[уреди | уреди извор]

Прво издање књиге О српском имену по западнијем крајевима нашега народа (1901)
О српском имену у Старој Србији и у Маћедонији (1904)
Друго издање књиге О српском имену по западнијем крајевима нашега народа (1914)