Велика епидемија тифуса у Србији 1915.
Велика епидемија тифуса у Србији је избила у зиму 1914/15. године током Првог светског рата, процењује се да је од 500 хиљада оболелих од пегавог тифуса умрло више од 150 хиљада лица. Епидемија је почела спорадично у децембру 1914. године током завршних борби у Колубарској бици, а развила се у јануару 1915. године да би достигла свој врхунац у фебруару, а окончана је на пролеће исте године, у мају месецу. Здравствена служба у Србији, у то доба, није била припремљена да се носи са размерама оволике епидемије. У тим тешким ратним околностима, српско санитетско особље је, уз помоћ, страних лекарских мисија, и других добровољаца неговало болесне и рањене. У јеку епидемије дневно је умирало више од 100 оболелих.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ваљево - град болница (1914 – 1915), Виртуелна изложба – Народни музеј Ваљево.
- Историјски осврт на епидемију пегавца 1914 – 1915. године у Србији, Радован Чеканац, Јован Младеновић, Драган Микић, Александар Недок и Бранислав Поповић.
- Борба против тифуса у Србији 1915. године, магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 115, Др Владимир Кривошејев и Биљана Поповић, 1. фебруар 2015.
- Буре спало Србију - 100 година од епидемије пегавог тифуса код нас, В. А., Политикин забавник бр. 3327, 2015.
- Тифус 1915. године Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2016), Музеј науке и технике – Београд.
- Сећање на Први светски рат – цело Ваљево било болница, Б. Пузовић, Вечерње новости, 9. март 2014.
- Сто година од епидемије пегавца у Србији, Политика 3. март 2015.
- Лекар који је спасао Ваљевце, Политика, 8. август 2014.
- Тихи сведок: Аријус ван Тинховен, Брана Димитријевић, Пројекат Растко, 3. новембар 2009