Пређи на садржај

Викторија Рајичић

С Википедије, слободне енциклопедије
Викторија Рајичић
Лични подаци
Датум рођења(1994-04-07)7. април 1994.(30 год.)
Место рођењаМелбурн, Аустралија
Победе—порази114–90
Победе—порази53–60

Викторија Рајичић (Мелбурн, 7. април 1994) је аустралијска тенисерка српског порекла. Постала је професионалац након што је играла у првом кругу турнира ВТА у у дублу на међународном турниру у Сиднеју дана 9. јануара 2011. године. У октобру 2013. године постала је 279. место на свету.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рајичић са пребивалиштем у Мелбурну, тренирао је Крис Махони.

Добила је вилд цард у главној мрежи Отворено првенство Аустралије 2009 године у женски сингл odsustvo.[1] Касније у априлу стигла је до финала јесењег националног такмичења Оптус 16с одржаног у рекреативном клубу Глен Ирис Валлеи у Глен Ирис, Вицториа.[тражи се извор] У октобру је представљала Аустралију на јуниорском купу [2] Сан Луис Потоси у Мексику.

Године 2011. Рајичић је изгубила у првим квалификационим рундама Сиднеј и Аустралијан Опена у синглу. Играла је у дублу на међународном турниру у Сиднеју и Аустралијан Опену, али је оба пута изгубила у првом колу.

Рајичићева је започела нову сезону играјући на квалификационом турниру Апиа Интернашнл 2012 у Сиднеју. У првом колу победила је Ану Татишвили, али је у другом поражена од Полоне Херзог.

У марту 2013. године, Рајичићева је освојила своју прву титулу победивши Јурику Сему у Бундабергу у два сета заредом. У октобру се попела за 18 места на рекордно 290. место у каријери након што је у Перту стигла до четвртфинала турнира вредног 25.000 долара.

Четири године касније, у октобру 2017. године, одиграла је свој последњи меч у професионалном тенису.

  1. ^ Vernuccio, Chris (3. 2. 2009). „Kooyong's Rajicic has bright lights ahead”. Stonnington Leader. Stonnington Leader. Архивирано из оригинала 15. 10. 2009. г. Приступљено 1. 2. 2012. 
  2. ^ „Rajicic reaches final”. Tennis Australia. 8. 4. 2009. Архивирано из оригинала 06. 10. 2009. г. Приступљено 1. 2. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]