Готски алфабет
Готско писмо, понекад називан готска абецеда или готски алфабет, је алфабетско писмо које је у 4. веку изумио готски хришћански свештеник Вулфила како би олакшао превод Новог завета на готски језик.
Готско писмо у суштини представља унцијални облик грчког алфабета, коме је Булфила додао латинско слово F и два рунска слова, како би га што лакше прилагодио готском језику. Користило се од 350. године до 600. године.
Не сме се мешати за много познатијим грчким писмом (gotica) развијеним у средњовековној Немачкој.
Литература[уреди | уреди извор]
- Wilhelm Braune (1952). Gotische Grammatik. Halle: Max Niemeyer.
- Fausto Cercignani, The Elaboration of the Gothic Alphabet and Orthography, in “Indogermanische Forschungen”, 93, 1988, pp. 168–185.
- Dietrich, Franz (1862). Über die Aussprache des Gotischen Wärend der Zeit seines Bestehens. Marburg: N. G. Elwert'sche Universitätsbuchhandlung.
- Otto von Friesen (1915). "Gotische Schrift" in Hoops, J. Reallexikon der germanischen Altertumskunde, Bd. II. pp. 306–310. Strassburg: Karl J. Trübner.
- Haarmann, Harald (1991). Universalgeschichte der Schrift. Frankfurt: Campus.
- Jensen, Hans (1969). Die Schrift in Vergangenheit und Gegenwart. Berlin: Deutscher Verlag der Wissenschaften.
- Adolf Kirchhoff (1854). Das gothische Runenalphabet. Berlin: Wilhelm Hertz.
- Wilhelm Streitberg (1910). Gotisches Elementarbuch. Heidelberg: Carl Winter.
- Weingärtner, Wilhelm (1858). Die Aussprache des Gotischen zur Zeit Ulfilas. Leipzig: T. O. Weigel.
- Joseph Wright (1910). Grammar of the Gothic Language. Oxford: Oxford University Press.
- Zacher, Julius (1855). Das gothische Alphabet Vulvilas und das Runenalphabet. Leipzig: F. A. Brockhaus.
