Грчко писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Greek alphabet alpha-omega.svg
Грчки алфабет
Αα Алфа Νν Ни
Ββ Бета Ξξ Кси
Γγ Гама Οο Омикрон
Δδ Делта Ππ Пи
Εε Епсилон Ρρ Ро
Ζζ Зета Σσς Сигма
Ηη Ета Ττ Тау
Θθ Тета Υυ Ипсилон
Ιι Јота Φφ Фи
Κκ Капа Χχ Хи
Λλ Ламбда Ψψ Пси
Μμ Ми Ωω Омега
Друга слова
Ϝ ϝ Дигама Ϛϛ Стигма
Ͱͱ Хета Ϻϻ Сан
Ϙϙ Копа Ϡϡ Сампи
Грчки дијакритички знакови
Грчки алфабет
Greekalphabet.svg
Тип Алфабет
Језици Грчки
Временски период
~800. п. н. е. до садашњости
Породица
Дечији систем
Готски алфабет
Глагољица
Ћирилица
Коптски алфабет
Јерменски алфабет
Стари италички алфабет
Латиница
Правац Left-to-right
ISO 15924 Grek, 200
Уникод назив
Greek

Грчки алфабет (грч. Ελληνικό αλφάβητο) је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере. Било је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник[1]. Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета.

Таблица грчког алфабета - новогрчка[уреди]

Слово Име Глас Латиничка транслитерација Феничко слово
старогрчко новогрчко старогрчки новогрчки старогрчки новогрчки
Α α ἄλφα άλφα Алфа [a] [] [a] a a Alef alef
Β β βῆτα βήτα Бета (вита) [b] [v] b v Beth beth
Γ γ γάμμα γάμμα, γάμα Гама [g] [ʝ], [ɣ] g gh, g Gimel gimel
Δ δ δέλτα δέλτα Делта [d] [ð] d dh, d Daleth daleth
Ε ε εἶ, ἒ ψιλόν έψιλον Епсилон [e] [] e e He he
Ζ ζ ζῆτα ζήτα Зета (зита) [zd], [] [z] z z Zayin zayin
Η η ἦτα ήτα Ета (ита) [ɛː] ([h]) [i] e, ē i Heth heth
Θ θ θῆτα θήτα Тета (тита) [] [θ] th th Teth teth
Ι ι ἰῶτα ιώτα Јота [i], [] [i], [j] i, ī i Yodh yodh
Κ κ κάππα κάππα Капа [k] [c], [k] k k Kaf kaf
Λ λ λάβδα, λάμβδα λάμδα Ламбда [l] [l] l l Lamedh lamedh
Μ μ μῦ μι Ми [m] [m] m m Mem mem
Ν ν νῦ νι Ни [n] [n] n n Nun nun
Ξ ξ ξεῖ, ξῖ ξι Кси [ks] [ks] ks ks Samekh samekh
Ο ο οὖ, ὂ μικρόν όμικρον Омикрон [o] [] o, ŏ o Ayin ayin
Π π πεῖ, πῖ πι Пи [p] [p] p p Pe pe
Ρ ρ ῥῶ ρω Ро [r], [] [ɾ] r r Res res
Σ σ, ς σῖγμα σίγμα Сигма [s] [s] s s Sin sin
Τ τ ταῦ ταυ Тау (таф) [t] [t] t t Taw taw
Υ υ ὗ, ὓ ψιλόν ύψιλον Ипсилон [u], [y], [] [i] u, y y Waw waw
Φ φ φεῖ, φῖ φι Фи [] [f] ph, f f
Χ χ χεῖ, χῖ χι Хи [], [ks] [ç], [x] kh, ks h
Ψ ψ ψεῖ, ψῖ ψι Пси [ps] [ps] ps ps
Ω ω ὦ, ὦ μέγα ωμέγα Омега [ɔː] [] o, ō o

Таблица грчког алфабета - старогрчка[уреди]

Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова дигама, сан, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.

Слово Феничанско слово Име Транслитерација Глас
старогрчко новогрчко
Ϝ ϝ[2] Waw Вав Дигама ϝαῦ δίγαμμα w [w]
Ϻ ϻ[3] Sade Tsade Сан ϻάν σάν s [s]
Ϙ ϙ[4] Qoph Qoph Копа ϙόππα κόππα q [k]
Ϡ ϡ[5] Спорно, вероватно Sade Tsade Сампи σαμπῖ ss [sː], [ks], [ts]

Референце[уреди]

  1. Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X.  (енглески)
  2. Nick Nicholas - Digamma (енглески)
  3. Nick Nicholas - San (енглески)
  4. Nick Nicholas - Koppa (енглески)
  5. Nick Nicholas - Sampi (енглески)

Литература[уреди]

  • (енглески) R. Elsie, « Albanian Literature in Greek Script: the Eighteenth and Early Nineteenth-Century Orthodox Tradition in Albanian Writing », en Byzantine and Modern Greek Studies, vol. 15, n° 20, Birmingham, 1991, PDF.
  • (енглески) N. e A. Humez, Alpha to omega: the life & times of the Greek alphabet, ed. Godine, Boston. 1981. ISBN 0-87923-377-X
  • (енглески) L. Hamilton Jeffery. The local scripts of archaic Greece: a study of the origin of the Greek alphabet and its development from the eighth to the fifth centuries B.C., ed. Clarendon Press, Oxford. 1990. ISBN 978-0-19-814061-0...
  • (енглески) M. S. Makratis (ed.). Greek letters: from tablets to pixels, ed. Oak Knoll Press. 1996. ISBN 978-1-884718-27-4...
  • (енглески) H. Hansen e G. Quinn. Greek: An Intensive Course, ed. Fordham University Press. 1992. ISBN 978-0-8232-1663-5...
  • (енглески) B. B. Powell. Homer and the Origin of the Greek Alphabet, ed. Cambridge University Press. 1996. ISBN 978-0-521-58907-9...
  • (енглески) M. S. Makratis, Character codes for Greek: Problems and modern solutions, 1996.
  • (енглески)
  • Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X. 

Спољашње везе[уреди]