Грчко писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грчки алфабет
Greekalphabet.svg
Тип Алфабет
Језици Грчки
Временски период
~800. п. н. е. до садашњости
Породица
Дечији систем
Готски алфабет
Глагољица
Ћирилица
Коптски алфабет
Јерменски алфабет
Стари италички алфабет
Латиница
Правац С лева на десно
ISO 15924 Grek, 200
Уникод назив
Greek

Грчки алфабет (грч. Ελληνικό αλφάβητο) је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере. Било је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник[1]. Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета.

Таблица грчког алфабета - новогрчка[уреди]

Слово Име Глас Латиничка транслитерација Феничко слово
старогрчко новогрчко старогрчки новогрчки старогрчки новогрчки
Α α ἄλφα άλφα Алфа [a] [] [a] a a Alef alef
Β β βῆτα βήτα Бета (вита) [b] [v] b v Beth beth
Γ γ γάμμα γάμμα, γάμα Гама [g] [ʝ], [ɣ] g gh, g Gimel gimel
Δ δ δέλτα δέλτα Делта [d] [ð] d dh, d Daleth daleth
Ε ε εἶ, ἒ ψιλόν έψιλον Епсилон [e] [] e e He he
Ζ ζ ζῆτα ζήτα Зета (зита) [zd], [] [z] z z Zayin zayin
Η η ἦτα ήτα Ета (ита) [ɛː] ([h]) [i] e, ē i Heth heth
Θ θ θῆτα θήτα Тета (тита) [] [θ] th th Teth teth
Ι ι ἰῶτα ιώτα Јота [i], [] [i], [j] i, ī i Yodh yodh
Κ κ κάππα κάππα Капа [k] [c], [k] k k Kaf kaf
Λ λ λάβδα, λάμβδα λάμδα Ламбда [l] [l] l l Lamedh lamedh
Μ μ μῦ μι Ми [m] [m] m m Mem mem
Ν ν νῦ νι Ни [n] [n] n n Nun nun
Ξ ξ ξεῖ, ξῖ ξι Кси [ks] [ks] ks ks Samekh samekh
Ο ο οὖ, ὂ μικρόν όμικρον Омикрон [o] [] o, ŏ o Ayin ayin
Π π πεῖ, πῖ πι Пи [p] [p] p p Pe pe
Ρ ρ ῥῶ ρω Ро [r], [] [ɾ] r r Res res
Σ σ, ς σῖγμα σίγμα Сигма [s] [s] s s Sin sin
Τ τ ταῦ ταυ Тау (таф) [t] [t] t t Taw taw
Υ υ ὗ, ὓ ψιλόν ύψιλον Ипсилон [u], [y], [] [i] u, y y Waw waw
Φ φ φεῖ, φῖ φι Фи [] [f] ph, f f
Χ χ χεῖ, χῖ χι Хи [], [ks] [ç], [x] kh, ks h
Ψ ψ ψεῖ, ψῖ ψι Пси [ps] [ps] ps ps
Ω ω ὦ, ὦ μέγα ωμέγα Омега [ɔː] [] o, ō o Ayin ayin

Таблица грчког алфабета - нумеричкиа[уреди]

Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова стигма, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.

Слово Феничанско слово Име Транслитерација Глас
другогрчко првогрчко
Ϛ ϛ[2] Стигма στῖγμα st [st]
Ϙ ϙ[3], Ϟ ϟ[4] Qoph Qoph Копа ϙόππα κόππα q [k]
Ͳ ͳ[5], Ϡ ϡ[6] Sade Tsade Сампи σαμπῖ ss [sː], [ks], [ts]

Таблица грчког алфабета - застарела[уреди]

Слово Феничанско слово Име Транслитерација Глас
старогрчко новогрчко
Ϝ ϝ[7], Ͷ ͷ[8] Waw Вав Дигама ϝαῦ δίγαμμα w [w]
Ͱ ͱ[9] Heth Heth Хета ήτα ήτα h [h]
Ϻ ϻ[10] Sade Tsade Сан ϻάν σάν s [s]
Ϸ ϸ[11] Sade Tsade Шо š [ʃ]

Референце[уреди]

  1. Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X.  (енглески)
  2. Stigma, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  3. Koppa, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  4. Numeric Koppa, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  5. Sampi, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  6. Numeric Sampi, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  7. Digamma, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  8. Pamphylian Digamma, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  9. Heta, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  10. San, Nick Nicholas' Home Page(енглески)
  11. Sho, Nick Nicholas' Home Page(енглески)

Литература[уреди]

  • (енглески) R. Elsie, « Albanian Literature in Greek Script: the Eighteenth and Early Nineteenth-Century Orthodox Tradition in Albanian Writing », en Byzantine and Modern Greek Studies, vol. 15, n° 20, Birmingham, 1991, PDF.
  • (енглески) N. e A. Humez, Alpha to omega: the life & times of the Greek alphabet, ed. Godine, Boston. 1981. ISBN 0-87923-377-X
  • (енглески) L. Hamilton Jeffery. The local scripts of archaic Greece: a study of the origin of the Greek alphabet and its development from the eighth to the fifth centuries B.C., ed. Clarendon Press, Oxford. 1990. ISBN 978-0-19-814061-0...
  • (енглески) M. S. Makratis (ed.). Greek letters: from tablets to pixels, ed. Oak Knoll Press. 1996. ISBN 978-1-884718-27-4...
  • (енглески) H. Hansen e G. Quinn. Greek: An Intensive Course, ed. Fordham University Press. 1992. ISBN 978-0-8232-1663-5...
  • (енглески) B. B. Powell. Homer and the Origin of the Greek Alphabet, ed. Cambridge University Press. 1996. ISBN 978-0-521-58907-9...
  • (енглески) M. S. Makratis, Character codes for Greek: Problems and modern solutions, 1996.
  • Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X. 

Спољашње везе[уреди]