Градски туризам
Градски туризам прeдставља скуп односа и појава везаних за свако кретање и сваку потрошњу у градском насељу, изван места сталног боравка, а у циљу задовољавања рекреативних, културних и свих других потреба.[1]
Европске градске туристичке организације су се 1990. године сложиле око следеће дефиниције градског туризма као „групе туристичких ресурса и активности које се налазе у градовима и које су на располагању туристима“.
Градски туризам укључује следеће активности:[уреди | уреди извор]
- разгледање (историјски споменици, археологија, архитектура),
- посета музејима и галеријама,
- одлазак у позоришта, на концерте и плесне забаве,
- посета из образовних разлога,
- куповина (шопинг),
- фестивали и догађаји,
- конференције и пословни састанци,
- посета спортских догађаја,
- посета ресторанима, кафетеријама, баровима и ноћним клубовима, посета пријатељима и рођацима.
Градски туризам обухвата све видове туризма који се одигравају на територији урбаних простора. Урбани туризам сe може развити кроз различите облике. То пре свега зависи од врсте туристичке тражње и карактеристика туристичке понуде.[2]
Главне одлике градског туризма:[уреди | уреди извор]
- кратак боравак,
- транзитност,
- посете туриста који бораве у околним местима у околини града.[3]
Градски туризам у Србији[уреди | уреди извор]
У нашој земљи градски туризам се највише везује за културни туризам, односно наглашава се значај културних ресурса као главне мотивације туриста при посети градовима.[4]
Историја градског туризма[уреди | уреди извор]
Градски туризам се интензивније почео развијати почетком осамдесетих година двадесетог века. Међутим то није нова врста туризма. Градски туризам је тада доживео свој највећи процват. За нагли пораст градског туризма у Европи почетком осамдесетих година разлоге треба тражити у порасту мобилности грађана, али и промени стила живота, који је градове сврстао у центре културе и релаксације, куповине и забаве.[5]
Рeфeрeнцe[уреди | уреди извор]
- ^ Работић Б. (2012): Селективни облици туризма, Висока туристичка школа, Београд.
- ^ Стојановић, В. (2006): Одрживи развој туризма и животне средине, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.
- ^ Чомић, Ђ., Јовић Г., Поповић И. (2008): Основе туризма, Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву, Пале.
- ^ Стратегија развоја туризма Републике Србије (2005).
- ^ Штетић, С. (2007): Посебни облици туризма, Београд.