Градско насеље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Градско насеље или град (варош), је врста насеља чији се број становника креће од неколико хиљада до неколико стотина хиљада становника. Прецизно значење овог појма се разликује од државе до државе и није увек законски дефинисано. Пописима становништва у бившој Југославији 1961. и 1971. године издвојена су три типа насеља: сеоска, мешовита и градска. Статус градских насеља су тада добила она која су имала више од 2.000 становника са већим уделом непољопривредног становништва. При пописима 1981. и 1991. године одређивање статуса градских насеља препуштено је општинским службама.

Мађарска[уреди]

У Мађарској село може да добије статус вароши (város) ако испуњава неколико услова за квалитет живота и развој одређених јавних установа и сервиса (на пример постојање средње школе или постављање канализационе мреже дуж целог места). Сваке године Министарство унутрашњих послова бира кандидате из листе пријављених кандидата, којима председник државе касније предаје повељу о статусу вароши. Пошто статус вароши доноси додатну финансијску помоћ од државе, многа релативно мала места покушавају да добију статус вароши.

Пре пада комунизма 1990. мађарским селима испод 10.000 становника није било дозвољено да постану вароши.

Вароши са више од 50.000 становника могу да добију статус вароши са правима жупаније (megyei jog), које има дозвољава да имају своје судове и већи степен аутономије.

Пољска[уреди]

У Пољској нема званичне разлике између градског насеља и града. Реч за оба типа насеља је miasto. Статус града се дарује административним декретима, тако да нека насеља остају села, иако имају више становника од многих мањих градова.

Србија[уреди]

Србија има 24 града, док остала већа места која немају статус села имају статус градског насеља.

Види још[уреди]