Депердисен

С Википедије, слободне енциклопедије
Депердисен
Депердисен моноплан
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1912.
Дужина8,30
Размах крила10,63
Висина2,70
Површина крила28,00
Празан350
Нормална полетна450
Клипно-елисни мотор1 х Gnome 7B
Снага1 x 60 kW kW
Макс. брзина на Hопт95 km/h
Макс. брзина на H=0115 km/h
Тактички радијус кретања85 km
Долет175 km
Плафон лета2.000 m
Брзина пењања100 m/min

Депердисен је француски борбени једномоторни, једнокрилни, двоседи, извиђачки авион коришћен у ратовима пре и за време Првог светског рата.[1][2][3]


Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Худроавион Депердисен
Наоружани авион Депердисен ТТ

Када је 1911. године Арман Депердисен основао фирму за производњу авиона СПАД придружили су му се инжењери Луј Бешеро и Фредерик Колховена. Као резултат овог удруживања произашао је 1912. године авион који је освојио неколико брзинских рекорда. Већ 1913. године фирма СПАД је произвела 100 авиона типа Т, ТТ и Д. Негде у то време контролу над овом фирмом је преузео Луј Блерио. Авиони које је производио СПАД су били веома аеродинамични а први су почели са производњом трупа у монокок конструкцији (Депредисен Д). Монокок конструкција је облик трупа авиона у коме и оплата има функцију носеће структуре авиона.

Опис[уреди | уреди извор]

Авион је био једнокрилац дрвене конструкције са крилима пресвучених платном, труп је био дрвене решеткасте конструкције опшивен дрвеном лепенком. Погонио га је ротативни мотор ваздухом хлађен са дрвеном вучном елисом фиксног корака.

Варијанте авиона[уреди | уреди извор]

  • Депердисен Type A - једносед спортски са мотором Clerget 50 KS (37kW).
  • Депердисен Type B - двосед са мотором Gnome 70 KS (52 kW).
  • Депердисен Type C - Стандардни тандем двосед за крстарење, извиђање и обуку, са ротативним мотором Gnome 7B снаге 70 KS (52kW).
  • Депердисен Type D - једносед, спортски, размах крила 6,65m, конструкција трупа дрвена монокок, покреће га 14-то цилиндрични мотор Gnome са ваздушним хлађењем, снаге 160 KS (120 kW) ротативни клипни звездасти мотор, постигао брзински рекорд 206 km/h 1913. године.
  • Депердисен Type T - Двоседи извиђач размаха крила 10,63 m, покреће га мотор Gnome[тражи се извор] 80 KS (60 kW) ротативни клипни звездасти мотор.
  • Депердисен Type TT - Двоседи извиђач размаха крила 10,97 m, покреће га мотор Gnome 80 KS (60 kW) ротативни клипни звездасти мотор.
  • Депердисен хидроавион - Двоседи хидроавион размаха крила 13,49 m, покреће га 14-то цилиндрични мотор Gnome са ваздушним хлађењем, снаге 160 KS (120 kW) ротативни клипни звездасти мотор. Освајач Шнајдеровог купа 1913. године

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Овај авион је био веома брз за то време тако да су са њим оборена три брзинска светска рекорда: први је био 13. јануара 1912. са пилотом Јулијус Бедринес рекорд је износио 145,161 km/h, исти пилот је 9. септембра 1912. са тим авионом оборио рекорд и постигао брзину од 174.100 km/h и трећи пут је пилот Марсел Превост 29. септембра 1913. постигао брзину од 203,850 km/h. [4] Војну верзију овог авиона су купиле многе земље. Као извиђачки авион је служио у ратовима пре и за време Првог светског рата. Два ова авиона је 1912. године купила Краљевина Србија и наменила их унајмљеним француским пилотима који ће помоћи неискусним српским пилотима да овладају летачком вештином и већ 1913. године их користила у балканском рату. Авиони Депердисен Type T који су се користили у Краљевини Србији нису били наоружани и служили су искључиво као извиђачи.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зборник радова, Српска авијатика 1912 - 1918, МЈВ. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  2. ^ Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  3. ^ Marck, Bernard; Histoire de L Aviation,. Paris: Flammarion. 1997. pp. 599. ISBN 978-2-08-010038-2. 
  4. ^ Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Janić Čedomir, . Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. 1988. ISBN 978-86-307-0087-3.
  • Јанић, Чедомир; Петровић (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
  • Зборник радова, Српска авијатика 1912 - 1918, МЈВ. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Шавров, В. Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г., Москва 2002., Машиностроение. ISBN 978-5-217-03112-2..
  • Marck, Bernard; Histoire de L Aviation,. Paris: Flammarion. 1997. pp. 599. ISBN 978-2-08-010038-2. 
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Историјски архив, Пожаревац (2005). Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године. Пожаревац: Историјски архив Пожаревац. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Депердисен на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Депердисен&oldid=27368580”