Пређи на садржај

Друга битка код Донголе

Координате: 19° 08′ 46″ С; 30° 27′ 58″ И / 19.146° С; 30.466° И / 19.146; 30.466
С Википедије, слободне енциклопедије
Друга битка код Донголе
Део Рана муслиманска освајања
Времелето 642.
Место
Недалеко од Старе Донголе, Судан,

19° 08′ 46″ С; 30° 27′ 58″ И / 19.146° С; 30.466° И / 19.146; 30.466
Исход одлучујућа Макурија стратешка победа и склепање Бакта између Макурије и Рашидуског калифата
Сукобљене стране
Праведни калифат Краљевина Макурија
римски савезници
Команданти и вође
Абдулах ибн Сад[1] Калидурут[2]
Јачина
5.000 људи укључујући коњицу и 1 катапулт[1] Знатан број стрелаца на градским зидинама
Жртве и губици
непознато непознато

Друга битка код Донголе или опсада Донголе била је војни сукоб између раних арапских снага Рашидунског калифата и нубијско-хришћанских снага краљевства Макурије 652. године. Битка је окончала муслиманску експанзију у Нубији, успостављајући трговину и историјски мир између муслиманског света и православне хришћанске нације. Као резултат тога, Макурија је успела да прерасте у регионалну силу која ће доминирати Нубијом током наредних 500 година.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Односи између краљевства Макурије и Рашидунског Египта су се покварили 642. године након прве битке код Донголе. Након што су претрпели пораз, Арапи су се повукли из Нубије и до 645. је потрајала нека врста мира. П[1]рема арапско-египатском историчару Ел Макризију из 14. века, краљевина Макурија је учинила нешто чиме је прекршила примирје.[1] Тада је Абдулах ибн Сад, наследник првог гувернера арапског Египта, извршио инвазију на Макурију у покушају да привуче Макуријце на своју страну.[1] У то време, северна и централна Нубија биле су уједињене под макурским краљем Калидурутом.[1]

Археолошка открића показала су да је Донгола био добро утврђен град у седмом веку. Град је имао зидове висине најмање 6 метара (20 стопа) и ширине 4 метра (13 стопа) у подножју са кулама. Ове зидине су биле грађене од цигли од блата у малтеру и обложене каменом. Куле са округлим углом биле су широке 6 метара и истурене 8 метара (26 стопа) од зида. На северном зиду биле су још две куле. Куле су, међутим, можда биле додате накнадно, а вероватно и као одговор на опсаду 652. године.[3]

Битка

[уреди | уреди извор]
Основа тзв. "Старе цркве", оштећене катапултима током опсаде[4]

Абдулах је 651. кренуо са снагама од 5.000 људи на престоницу Макура Донголу.[1] Био је опремљен тешком коњицом и катапултом (мањаник), вероватно вучним требушетом, [5]који према Ел Макризију Макуријанци никада раније нису видели.[3] Затим је опсео град, [6]довевши тиме своју коњицу у несигуран положај јер је била принуђена да јуриша на град утвеђен зидинама који су бранили злогласни нубијски стрелци. 1. [7]Током опсаде градска саборна цркве је оштећена ватром из катапулта. (Оштећена црква откривена је изван остатака градских зидина из средине 7. века.)

Опсада се завршила жестоком битком.[8] Абдулахове снаге су претрпеле велике губитке[7] а Калидурут није затражио мир.[1] На крају је Абдулах прекинуо опсаду и склопио пакт (бакт).[2] Према египатском историчару из 9. века Ибн Абд ел Хакаму, то је било зато што "није био у стању да их победи". Шиитски историчар из 10. века Ахмад ел Куфи, који није имао симпатија према снагама калифа, имао је још јаче мишљење: „Муслимани никада [пре] нису претрпели губитак као онај који су имали у Нубији.[8] Арапски песник је описујући битку написао:[9]

  • „Моје очи никада нису виделе ни једну борбу као ону код Дамкула [Донгола],

Са галопирајућим коњима натовареним плаштовима (оклопима)“.

У вековима који су уследили, међутим, муслимански историчари су опсаду и другу битку код Донголе претворили у победу. Према Ел Макризију Калидурут је рекао да је изашао из града покорно тражећи мир.[8] Може бити да ова верзија догађаја потиче од спајања догађаја из 652. са сукобом из 13. века између Нубије и Мамелука.[3]

Последице

[уреди | уреди извор]

Детаљи друге битке код Донголе су оскудни, али знамо да су снаге калифата претрпеле довољно жртава покушавајући да заузму — града Донголу — што на крају више није било могуће. [7]Уговорено примирје познато као [[Бакт]] договорено је са обе стране и трајало је шест векова. [10]Овај уговор успоставио је трговинске односе између муслиманског Египта и православние хришћанске Нубије. То је подразумевало размену пшенице, јечма, вина, коња и платна из Египта за 360 робова годишње из Нубије.

Бакт је био без преседана у раној историји ислама. Такође новост у парадигми муслиманско-немуслиманских односа био је статус Нубије као земље слободне од освајања. Традиционално, Нубија је била изузетак. [1]То је била хришћанска област у којој су њени владари пословали са муслиманским владарима под једнаким условима све до 12. века када је моћ Нубије почела да јењава. Као резултат битке и бакта, хришћанска Нубија је имала простора да цвета наредних 600 година.[1]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Clark, p. 565.
  2. ^ а б Hrbek, p. 103.
  3. ^ а б в Purton, pp. 45–46.
  4. ^ Werner 2013, стр. 67.
  5. ^ Zurawski.
  6. ^ Kissling, p. 166.
  7. ^ а б в Burns, p. 75.
  8. ^ а б в Spaulding, p. 582.
  9. ^ Shinnie, p. 4.
  10. ^ Jennings, p. 26.

Извори

[уреди | уреди извор]
  • Adams, William (1977). Nubia: corridor to Africa. Princeton: Princeton University Press. стр. 824 Pages. ISBN 0-691-09370-9. 
  • Burns, James McDonald (2007). A History of Sub-Saharan Africa. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 418. ISBN 978-0-521-86746-7. 
  • Clark, Desmond J.; Roland Anthony Oliver; J.D. Fage; A.D. Roberts (1975). The Cambridge History of Africa Volume 2 c. 500 B.C. – A.D. 1050. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 847. ISBN 0-521-21592-7. 
  • Hrbek, I. (1988). UNESCO General History of Africa, Vol. III: Africa from the Seventh to the Eleventh Century (Abridged изд.). Berkeley: University of California Press. стр. 399 Pages. ISBN 0-85255-093-6. 
  • Jennings, Anne M. (1995). The Nubians of West Aswan: Village Women in the Midst of ChangeНеопходна слободна регистрација. Boulder: Lynne Rienner Publishers. стр. 179 Pages. ISBN 1-55587-592-0. 
  • Kissling, H.J. (1969). The Muslim World A Historical Survey Part III, The Last Great Muslim Empires. Leiden: Brill. стр. 302 Pages. ISBN 90-04-02104-3. 
  • Purton, Peter Fraser (2009). A History of the Early Medieval Siege, c. 450–1220. Boydell Press. 
  • Shinnie, P. L. (1954). Medieval Nubia. Sudan Antiquities Service. 
  • Spaulding, Jay (1995). „Medieval Christian Nubia and the Islamic World: A Reconsideration of the Baqt Treaty”. The International Journal of African Historical Studies. 28 (3): 577—94. JSTOR 221175. doi:10.2307/221175. 
  • Werner, Roland (2013). Das Christentum in Nubien. Geschichte und Gestalt einer afrikanischen Kirche [Christianity in Nubia. History and shape of an African church] (на језику: немачки). Lit. ISBN 978-3-643-12196-7. 
  • Zurawski, Bogdan (2021). „Christian and Islamic Nubia, 543–1820”. Oxford Research Encyclopedia of African History. ISBN 978-0-19-027773-4. doi:10.1093/acrefore/9780190277734.013.407. Приступљено 8. 5. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друга_битка_код_Донголе&oldid=27893669”