Ћерпич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Староегипатски ћерпич у Карнаку.
Кућа од ћерпича у египатском селу.
Стари Египћани користили су ћерпич као рампу за подизање камених пилона у храмовима.

Ћерпич (или Черпић), у Србији позната као Тугла је назив за непечену опеку направљену од блата и сушену на сунцу. Блато се обично мешало са песком и сламом да би добила боља конструктивна својства и да би се лакше повезивало, а у неким крајевима света и са балегом. Ова смеша би се стављала у дрвене калупе и сушила на сунцу. При зидању би се повезивао свежим блатом[1]. Оптималан однос компоненти земљишта за ћерпич је:15% глине, 10-30% праха и 55-75% финог песка[2].

Непечена цигла је најстарији грађевни материјал, раширен по целом свету, од Азије, Африке[3], Европе до Америке где су Индијанци Аризоне, Новог Мексика и Мексика градили ћерпичем.

Грађевине од ћерпича су врло издржљиве, и неки од објеката зиданих њиме представљају најстарије грађевине на свету. Зграде од непечене опеке, поред тога што им је градња најјефтинија, акумулирају енергију (добар су изолатор) па су преко зиме топле, а лети хладне. Еластичност ћерпича чини објекте отпорним на потресе, и оне се не руше лако, као грађевине од чврстих материјала.[4]

Етимологија[уреди]

У српском овај архаични израз потиче из турског језика (тур. kerpiç), сличан термин истог корена је и бугарски кирпич, а у многим језицима основа му је арапска (арап. الطّوب, ат-туб - опека од блата), тако се у енглеском, шпанском, француском, италијанском... употребљава реч adobe. Ат-туб има корене у староегипатској речи ђ-б-т = блато, која се у коптском трансформисала у тобе и прешла у арапски.

Највећа грађевина направљена од адобе опека је утврђење Арг-е Бам у Ирану из 500. п. н. е. Тврђава је делимично срушена у разорном земљотресу 26. децембра 2003. године.

Утврђење Арг-е Бам у Ирану, највећа је грађевина од ћерпича, из 500. п. н. е.
Утврђење Арг-е Бам у Ирану, највећа је грађевина од ћерпича, из 500. п. н. е.

У Србији[уреди]

У Србији и на Балкану су се куће од ћерпича или тугле правиле вероватно још од средњег века па све до 1930-их година када је почела масовнија употреба печене цигле. Куће од тугле су биле уобичајене за оне крајеве у којима је било обилне количине земљишта као што су Шумадија,Поморавље,Повардарје,Војводина,Славонија и Босна док је у каменитим пределима попут Црне Горе,Далмације и Херцеговине била заступљенија изградња кућа од камена или дрвета.

За изградњу куће од ћерпича је била потребна одређена вештина па су тако по селима постојали мајстори зидари који су хонорарно правили туглу и градили куће домаћинима. Овакве куће су се одликовале дуговечношћу, а такође су имале изванредну топлотну и звучну изолацију па је тако зими одржавана висока температура док је лети боравак у њима био много пријатнији. Мана кућа од тугле је појава мишева и инсеката па су тако укућани били приморани да примењују разне методе како би их искоренили.

Куће од тугле су се у највећем броју случаја кречиле у бело, а укућани су развили обичај да се током крсне славе оцрњује плафон свећом како би гости наредне године видели да је поново кречено.

Извори[уреди]

  1. Мала енциклопедија Просвета, треће издање. Просвета Београд. 1978.
  2. Garrison, James. „Adobe-The Material, Its Deterioration, Its Coatings” (PDF). стр. 5—16. Приступљено 27. 02. 2013. 
  3. Marchand, Trevor. The Masons of Djenne. Bloomington: University of Indiana Press, 2009.(енглески)
  4. Collyns, Dan (15. 08. 2009). „Peru rebuilds two years on from quake”. news.bbc.co.uk. Приступљено 24. 08. 2009.  Cases where adobe structures were widely damaged during earthquakes include the 1976 Guatemala earthquakeand the 2003 Bam earthquake.(енглески)

Спољашње везе[уреди]