Душан Исаковић
| Душан С. Исаковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. децембар 1887. |
| Место рођења | Ниш, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 19. фебруар 1950. (62 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
| Војна каријера | |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови, Први светски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве звезда са мачевима IV реда |
Душан С. Исаковић (Ниш, 20. децембар 1887 — Београд, 19. фебруар 1950) био је дивизијски генерал Југословенске војске. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата.
Живот и дело[уреди | уреди извор]
Душан С Исаковић, рођен је 20. децембара 1887. године у Нишу. Душан С Исаковић је млађи брат генарала Југословенске војске Ђорђа С. Исаковића (1885—1931) Војне школе завршио је као питомац 36. класе Ниже и 22. Више школе Војне академије. Био је на служби у војничкој телеграфији (1912), а потом водник у Коњичкој подофицирској школи (1913).
У ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912 до 1913. био је на дужности командир митраљеског одељења Шумадијског дивизиона II позива.
У Великом рату који је Краљевина Србија водила од 1914. до 1918. био је командир митраљеског одељења.
После Великог рата, од 1918. обављао је дужност шефа Војног одсека Државних железница у Суботици; потом 1924. шефа државних железница у Београду и наставника на Нижој школи Војне академије из предмета „Историја ратова“ и „Коњичка егзерцирска правила“.
Унапређен је у чин бригадног генерала 1935, а потом дивизијског генерал 1940. године.
Носилац је многих признања међу којима и Карађоређеве звезда са мачевима IV реда.
Преминуо је у Београду 19. фебруара 1950. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- Миле Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије, Институт за новију историју, Београд, 2004, 174, 175, 216, 225, 242, 252, 258, 301, 141, 149, 162, 169, 152, 276.
- Велики рат Србије, књ. 29, 543, 544.
- П. Опачић, Србија и Солунски фронт, Београд 1984