19. фебруар
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
19. фебруар је педесети дан у години у Грегоријанском календару. 315 дана (316 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
фебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
- 197 — Император Септимије Север је поразио узурпатора Клодија Албина у бици код Лунгдунума.
- 356 — Император Констанције II је издао декрет којим су затворени сви пагански храмови у Римском царству.
- 1674 — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Низоземска, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској.
- 1797 — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској.
- 1807 — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске.
- 1912 — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија.
- 1918 — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима.
- 1922 — У Загребу изашао први број листа "Борба", иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист забрањен 13. јанаура 1929. Поново излазио у Другом светском рату у Ужицу крајем 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист.
- 1942 — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу погинула 243 Аустралијанца, потопљено осам бродова и уништена 23 авиона.
- 1943 — Силе Осовине напале су савезничке снаге у Тунису код Касеринског пролаза.
- 1945 — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанаци предали, погинуло више од 6.800 Американаца.
- 1959 — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти.
- 1976 — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. "бакаларски рат".
- 1977 — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроелектране Ђердап II.
- 1978 — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици.
- 1991 — Борис Јељцин затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт.
- 1992 — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву.
- 1993 — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285.
- 1999 — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина.
- 2002 — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погинуло 15 Палестинаца.
- 2003 —
- Међународни кривични суд за Руанду осудио адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу.
- У Немачкој на 15 година затвора осуђен Мунир Ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у Њујорку 11. септембра 2001.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1473 — Никола Коперник, пољски научник. (прем. 1543)
- 1717 — Дејвид Гарик, енглески глумац. (прем. 1779)
- 1743 — Луиђи Бокерини, италијански композитор и виолончелиста. (прем. 1805)
- 1859 — Сванте Август Аренијус, шведски истраживач. (прем. 1927)
- 1876 — Константин Бранкуши, румунски вајар. (прем. 1957)
- 1880 — Алваро Обрегон, мексички политичар. (прем. 1928)
- 1896 — Андре Бретон, француски песник и критичар. (прем. 1966)
- 1904 — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године (прем. 1937)
- 1911 — Никола Херцигоња, југословенски композитор и музиколог, професор Музичке академије у Београду. (прем. 2000)
- 1911 — Мерл Оберон, британска глумица. (прем. 1979)
- 1917 — Карсон Макалерс, америчка књижевница. (прем. 1967)
- 1920 — Десимир Тошић, српски и југословенски политичар, првак Југословенске демократске странке, публициста, историчар. (прем. 2008)
- 1924 — Ли Марвин, амерички глумац. (прем. 1987)
- 1936 — Фредерик Зајдел, амерички песник.
- 1940 — Сапармурат Нијазов, туркменистански политичар. (прем. 2006)
- 1941 — Дејвид Грос, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику.
- 1946 — Карен Силквуд, америчка активисткиња. (прем. 1974)
- 1948 — Тони Ајоми, енглески музичар, гитариста Блек сабата.
- 1952 — Рју Мураками, јапански писац, есејиста и редитељ.
- 1952 — Данило Тирк, словеначки адвокат, дипломата и политичар.
- 1953 — Кристина Киршнер, аргентинска политичарка.
- 1953 — Масимо Троизи, италијански глумац, редитељ и песник. (прем. 1994)
- 1954 — Сократес, бразилски фудбалер. (прем. 2011)
- 1955 — Џеф Денијелс, амерички глмуац.
- 1956 — Родерик Макинон, амерички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију.
- 1957 — Фалко, аустријски музичар. (прем. 1998)
- 1957 — Реј Винстон, енглески глумац.
- 1959 — Милан Живановић, српски математичар и песник.
- 1960 — Момчило Бајагић Бајага, српски музичар.
- 1960 — Принц Ендру, војвода од Јорка.
- 1962 — Хана Мандликова, чехословачка тенисерка.
- 1964 — Даг Олдрич, амерички гитариста.* 1966
- 1966 — Новак Демоњић Озренски, српски сликар, професор и графички дизајнер.
- 1966 — Мирослав Ђукић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1967 — Бенисио дел Торо, америчко-порторикански глумац.
- 1968 — Радован Јелашић, српски економиста, некадашњи гувернер Народне банке Србије.
- 1970 — Јоаким Канс, шведски музичар, најпознатији као певач групе Hammerfall.
- 1973 — Синиша Убовић, српски глумац.
- 1977 — Ђанлука Замброта, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1978 — Ибрахим Гај, сенегалски фудбалер.
- 1978 — Имортал Техник, амерички репер афро-перуанског порекла.
- 1980 — Мајк Милер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1980 — Ма Лин, кинески стонотенисер.
- 1981 — Бет Дито, америчка музичарка.
- 1985 — Коста Перовић, српски кошаркаш.
- 1985 — Милован Раковић, српски кошаркаш.
- 1986 — Марта Вијеира да Силва, бразилска фудбалерка.
- 1987 — Суад Шеховић, црногорски кошаркаш.
- 1989 — Стефан Живановић, српски кошаркаш.
- 1991 — Адријан Пејн, амерички кошаркаш.
- 1992 — Јелена Симић, босанскохерцеговачка тенисерка.
- 1993 — Викторија Џастис, америчка глумица и певачица.
- 1994 — Никола Ивановић, црногорски кошаркаш.
- 1995 — Никола Јокић, српски кошаркаш.[1]
- 1997 — Слободан Јовановић, српски кошаркаш.
- 2001 — Александар Ланговић, српски кошаркаш.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 197 — Клодије Албин, римски узурпатор. (рођ. отприлике 150)
- 1138 — Ирина Дукина, византијска царица. (рођ. отприлике 1066)
- 1445 — Елеонора Арагонска, краљица Португалије. (рођ. 1402)
- 1837 — Георг Бихнер, немачки књижевник. (рођ. 1813)
- 1887 — Едуард Даувес Декер, холандски писац који је писао под псеудонимом Мултатули. (рођ. 1820)
- 1897 — Карл Вајерштрас немачки математичар. (рођ. 1815)
- 1916 — Ернст Мах, аустријски физичар и филозоф. (рођ. 1838)
- 1931 — Милан Шуфлај, хрватски историчар и књижевник. (рођ. 1879)
- 1940 — Љуба Давидовић, српски политичар, државник и оснивач Демократске странке. (рођ. 1863)
- 1947 — Аугуст Шмитхубер, СС-бригадефирер. (рођ. 1901)
- 1951 — Андре Жид, француски писац. (рођ. 1869)
- 1952 — Кнут Хамсун, норвешки писац. (рођ. 1859)
- 1957 — Морис Гарен, француски бициклиста. (рођ. 1871)
- 1962 — Јоргос Папаниколау, амерички лекар и патолог грчког порекла. (рођ. 1883)
- 1980 — Бон Скот, аустралијски певач. (рођ. 1946)
- 1988 — Андре Курнанд, амерички лекар и физиолог француског порекла, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину. (рођ. 1895)
- 1997 — Денг Сјаопинг, кинески државник. (рођ. 1904)
- 2000 — Фриденсрајх Хундертвасер, астријски уметник. (рођ. 1928)
- 2001 — Стенли Крамер, амерички филмски редитељ и продуцент. (рођ. 1913)
- 2002 — Силвија Ривера, амерички трансродник ЛГБТ активист. (рођ. 1951)
- 2012 — Рут Баркан Маркусова, амерички филозоф и логистичар. (рођ. 1921)
- 2013 — Динко Туцаковић, редитељ, сценариста, филмски теоретичар, критичар и историчар, управник Музеја Југословенске кинотеке. (рођ. 1960)
- 2013 — Роберт Колман Ричардсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1937)
- 2016 — Умберто Еко, италијански писац. (рођ. 1932)
- 2016 — Харпер Ли, америчка списатељица. (рођ. 1926)
- 2019 — Карл Лагерфелд, немачки модни креатор. (рођ. 1933)[2]
- 2021 — Ђорђе Балашевић, српски певач и кантаутор (рођ. 1953)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Nikola Jokic”. ESPN.com. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ Saunders, Emmeline (19. 2. 2019). „Chanel fashion designer Karl Lagerfeld dies aged 85 after cancer battle”. mirror.
![]() |
19. фебруар на Викимедијиној остави. |