19. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
19. фебруар (19.02) је 50. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 315 дана (316 у преступној години).
Догађаји[уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 197. — Император Септимије Север је поразио узурпатора Клодија Албина у бици код Лунгдунума.
- 356. — Император Констанције II је издао декрет којим су затворени сви пагански храмови у Римском царству.
- 1674. — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Холандија, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској.
- 1797. — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској.
- 1807. — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске.
- 1912. — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија.
- 1918. — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима.
- 1922. — У Загребу изашао први број листа "Борба", иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист забрањен 13. јанаура 1929. Поново излазио у Другом светском рату у Ужицу крајм 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист.
- 1942. — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу погинула 243 Аустралијанца, потопљено осам бродова и уништена 23 авиона.
- 1943. — Силе Осовине напале су савезничке снаге у Тунису код Касеринског пролаза.
- 1945. — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанаци предали, погинуло више од 6.800 Американаца.
- 1959. — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти.
- 1976. — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. "бакаларски рат".
- 1977. — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроелектране Ђердап II.
- 1978. — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици.
- 1991. — Борис Јељцин затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт.
- 1992. — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву.
- 1993. — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285.
- 1999. — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина.
- 2002. — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погинуло 15 Палестинаца.
- 2003. —
- Међународни кривични суд за Руанду осудио адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу.
- У Немачкојна 15 година затвора осуђен Мунир Ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у Њујорку 11. септембра 2001.
Рођења[уреди]
- 1473. — Никола Коперник, пољски научник. († 1543.)
- 1743. — Луиђи Бокерини, италијански композитор и виолончелиста. († 1805.)
- 1904. — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године († 1937.)
- 1911. — Никола Херцигоња, композитор и музиколог, професор Музичке академије у Београду. († 2000.)
- 1920. — Десимир Тошић, српски и југословенски политичар, првак Југословенске демократске странке, публициста, историчар. († 2008.)
- 1924. — Ли Марвин, глумац. († 1987.)
- 1948. — Тони Ајоми, енглески музичар, гитариста Блек сабата
- 1959. — Милан Живановић, српски математичар и песник.
- 1960. — Момчило Бајагић Бајага, српски музичар.
- 1966. — Мирослав Ђукић, бивши југословенски фудбалер и бивши селектор Србије.
- 1968. — Радован Јелашић је економиста и бивши гувернер Народне банке Србије.
- 1977. — Ђанлука Замброта, италијански фудбалски репрезентативац.
- 1973. — Синиша Убовић, српски глумац.
- 1980. — Мајк Милер, амерички кошаркаш.
- 1985. — Коста Перовић, српски кошаркаш.
- 1995. — Никола Јокић, српски кошаркаш.
Смрти[уреди]
- 1897. — Карл Вајерштрас немачки математичар. (* 1815.)
- 1940. — Љуба Давидовић, је био српски политичар, државник и оснивач Демократске странке (* 1863.)
- 1947. — Аугуст Шмитхубер, СС-бригадефирер 7. СС дивизија Принц Еуген од 20. јануара 1944. до 8. маја 1945. и 21. СС дивизије Скендербег од маја 1944. године.
- 1951. — Андре Жид, француски писац. (* 1869.)
- 1952. — Кнут Хамсун, норвешки писац. (* 1859.)
- 1997. — Денг Сјаопинг, кинески државник (* 1904.)
- 2001. — Стенли Крамер, амерички филмски редитељ и продуцент. (* 1913.)
- 2013. — Динко Туцаковић, редитељ, сценариста, филмски теоретичар, критичар и историчар, управник Музеја Југословенске кинотеке. (* 1960.)
- 2016. — Умберто Еко, италијански писац (* 1932.)
- 2016. — Харпер Ли, америчка списатељица (* 1926.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди]
Референце[уреди]
 |
19. фебруар на Викимедијиној остави. |
