Знање (будизам)
Знање (санскрт: јñāна ђнана, из корена ђна – зна, пали: ñāṇа њана) је један од битних појмова будистичке филозофије.
У будистичкој мисли, ђнана је или синоним за спознају (панна), или је у њу укључена.[1] Ђнани претходи свест (санна).[1]
Највише знање (аññа) јесте арахантово знање крајњег ослобођења.[2]
Два квалитета знања[уреди | уреди извор]
Буда говори о два квалитета која чине знање:
Два су квалитета која чине јасно знање. Смирење и увид. Када је смирење развијено, ум је развијен. А када је ум развијен, свака страст је напуштена. Када је увид развијен, мудрост је развијена. А када је мудрост развијена, свако незнање је напуштено.[3]
— Буда
Четири пута до знања[уреди | уреди извор]
Будин ученик, Ананда, је говорио да ко год је достигао коначно знање, он је то учинио на један од четири начина:
- Има случајева када неко развија смирење, а затим увид. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
- Има случајева када неко развија увид, а затим смирење. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
- Има случајева када неко развија смирење упоредо са увидом. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
- Има случајева када нечији ум зароби немир. Али онда дође тренутак када његов ум постане сабран и уједињен; пут се у њему рађа. Онда га он следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.
Ко год објави да је достигао коначно знање араханта, он је то учинио на један од ова четири начина.[4]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивековић, Рада (1977). Рана будистичка мисао. Сарајево: ИП Веселин Маслеша.
- Ковачевић, Бранислав (2014). Овако сам чуо: Будино учење на основу извора у Пали канону. Нови Сад–Београд.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ивековић 1977, стр. 131–152.
- ^ Ковачевић 2014, стр. 258.
- ^ Ковачевић 2014, стр. 237.
- ^ Ковачевић 2014, стр. 238.