Знање (будизам)

Знање (санскрт: јñāна ђнана, из корена ђна – зна, пали: ñāṇа њана) је један од битних појмова будистичке филозофије.

У будистичкој мисли, ђнана је или синоним за спознају (панна), или је у њу укључена. Ђнани претходи свест (санна).

Највише знање (аññа) јесте арахантово знање крајњег ослобођења.

Два квалитета знања

Буда говори о два квалитета која чине знање:

Два су квалитета која чине јасно знање. Смирење и увид. Када је смирење развијено, ум је развијен. А када је ум развијен, свака страст је напуштена. Када је увид развијен, мудрост је развијена. А када је мудрост развијена, свако незнање је напуштено.

— Буда

Четири пута до знања

Будин ученик, Ананда, је говорио да ко год је достигао коначно знање, он је то учинио на један од четири начина:

• Има случајева када неко развија смирење, а затим увид. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

• Има случајева када неко развија увид, а затим смирење. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

• Има случајева када неко развија смирење упоредо са увидом. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

• Има случајева када нечији ум зароби немир. Али онда дође тренутак када његов ум постане сабран и уједињен; пут се у њему рађа. Онда га он следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

Ко год објави да је достигао коначно знање араханта, он је то учинио на један од ова четири начина.

Литература

• Ивековић, Рада (1977). Рана будистичка мисао. Сарајево: ИП Веселин Маслеша. 
• Ковачевић, Бранислав (2014). Овако сам чуо: Будино учење на основу извора у Пали канону. Нови Сад–Београд. 

Види још

• Ђнана
• Мудрост (будизам)