Пали

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друго значење, погледајте чланак Пали (вишезначна одредница).
Пали
Pāḷi
Изговор [paːli]
Државе Камбоџа, Бангладеш, Индија, Лаос, Бурма, Непал, Шри Ланка, Тајланд, Вијетнам
Изумро нема матерних говорника, користи се само као књижевни и литургијски језик
Породица индоевропски
Писмо Брахми и латиница
Језички кодови
ISO 639-1 pi
ISO 639-2 pli
ISO 639-3 pli

Пали је древни језик који се говорио на северу Индије. То је језик раног будизма на којем је записан пали канон (типитака) и литургијски језик теравада будистичке школе.

Реч пали једноставно значи "ред текста", али је временом почела да се користи као назив за језик којим је записан канон тераваде.[1]

Генеза[уреди]

Генеза пали језика није сасвим јасна, али свакако је северноиндијског порекла. По времену настанка, пали је средњоиндијски језик, дакле млађи од санскрта.[2] Неки савремени филолози мисле да је пали заправо језик западне и централне Индије, док други тврде да се ради искључиво о језику текстова, заснованом на једном од варијанти древног индијског језика магахи.[1]

Будин језик[уреди]

Традиционални будисти верују да је Буда говорио пали, иако је то данас углавном оспорено.[1] Према предању, у Будино време санскрит је био „високи“ језик којим се говорило на дворовима и међу свештеницима и интелектуалцима, и управо је то разлог зашто је Буда одбио да своје проповеди излаже на санскрту и уместо тога је подучавао на говорном пали језику (Вин.II,139). Желео је да његово учење буде доступно свима, а не само уској елити.[3]

Буда је говорио да ниједан језик није бољи од било којег другог за преношење истине и отуда и његове речи: "Допуштам вам да Будине речи учите свако на свом језику" (Вин.ИИ,139).[1]

Језик тераваде[уреди]

На палију је сачувана Типитака какву данас имамо, иако су делови канона сачувани и на санскрту, на којему није изворно састављен.[2] На палију је написана и голема коментарска литература, између осталог и Будагосина дела и Milindapanho.[2]

Теравада будисти пали одувек сматрају светим језиком и многи од њих верују да је Дхамму могуће потпуно разумети једино уз познавање палија.[1] Све донедавно све књиге о теравади — хронике, песме, коментари, приче итд. — биле су писане на палију. Сваки образованији монах са Шри Ланке, Бурме или Тајланда добро зна пали.[1]

Алфабет[уреди]

Пали алфабет састоји се од 41 слова - 8 вокала и 33 сугласника. Овај језик нема посебно писмо, већ су коришћена писма разних земаља за записивање пали текстова: у Индији нагари, на Шри Ланки синхалешко, у Бурми бурманско и у Тајланду камбоџанско писмо. У данашње време је латинично писмо постало међународни стандард.[4]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Budizam od A do Ž
  2. 2,0 2,1 2,2 Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.
  3. SANSKRIT, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. Пали буквар, Приступљено 17. 4. 2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]