Санскрт (језик)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Санскрт)
Иди на навигацију Иди на претрагу
санскрт
संस्कृतम् [saṃskṛtam]
The word संस्कृतम् (Sanskrit) in Sanskrit.svg
Реч санскрт на санскртском језику писмом деванагари
Изговор /ˈsanskrt/
Говори се у Индија
Број говорника
Индија: 14.135 Индијаца се изјаснило да је санскрит њихов матерњи језик у попису из 2001.[1]
Непал: 1,669 Непалаца по попису из 2011. користи санскрит као свој матерњи језик.[2] (недостаје датум)

Деванагари[3]

Исто тако се пише у разним Брахмијским писмима.[4]
Званични статус
Службени језик у
Индија Утараханд
Језички кодови
ИСО 639-1 sa
ИСО 639-2 san
ИСО 639-3 san
Санскртски рукопис на палминим листовима, Бихар или Непал, 11. век

Санскрт или санскрит (संस्कृतम [saṃskṛtam] — састављен, справљен; од речи sam — са, и kṛta — прављен) класични је језик Индије и Непала[5] са документованом историјом од око 3.500 година.[6][7][8] Он је литургијски језик у хиндуизму, будизму и џаинизму. Као резултат преношења хиндуистичке и будистичке културе у југоисточну Азију и делове централне Азије, он је исто тако био и језик високе културе у неким од ових региона у раном средњовековном добу.[9][10] Овај језик је био у свакодневној употребу у периоду од 2. миленијума п. н. е. до 600. п. н. е. (Ведијски санскриt[11]), након чега су из њега настали средње индо-аријски језици. Санскрит је класични језик индијске књижевности. У Азији има статус сличан латинском и грчком језику у Европи. Свети списи хиндуизма, као и махајана и вађрајана будизма састављени су на санскриту.[12]

Санскрит је прилично сличан палију, језику теравада будизма. У време Буде (5. век п. н. е.), санскритом се говорило само на дворовима и међу свештенством, док је пали био народни говор.[12] Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао.[13] Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрит, врсту санскрита која садржи много пракритских речи (пракрит, народни језик, за разлику од санскрита).[13] У Индији санскрит данас представља један од службених језика. Иако га многи сматрају мртвим језиком, још увек се учи и користи као свакодневни говор у неким индијским заједницама.

Санскрит је стари индоаријски језик.[6] Као један од најстријих документованих чланова индоевропске фамилије језика,[14][note 1][note 2] санскрит има проминентну позицију у индоевропским студијама.[17] Он је сродан са грчким и латинским,[6] као и хетским, лувиским, старим авестанским и многим другим изумрлим језицима од историјског значаја у Европи, Западној Азији и Централној Азији. Његово лингвистичко порекло се може следити до прото-индоаријских, прото-индоиранских и прото-индоевропских језика.[18]

Санскрит је могуће пратити до 2. миленијума п. н. е. у форми познатој као ведски санскрит, са Ригведом као најранијим сачуваним текстом. Знатно више стандардизован облик (са извесним поједностављењима) који се назива класичним санскритом појавио се средином првог миленијума п. н. е. са Aṣṭādhyāyī трактатом Панинија.[6] Санскрит, мада не нужно класични санскрит, је језички корен многих пракритских језика.[19] Примери обухватају бројне модерне изведене северно-индијске потконтиненталне језике, као што су хинди, марати, бенгалски, панџаби и непалски.[20][21][22]

Тело санскритске литературе обухвата богату традицију филозофских и религиозних текстова, као и поезију, музику, драму, научне, техничке и друге текстове. У древној ери, Санскритске композиције су биле орално преношене методом меморисања изузетне сложености, ригорозности и верности.[23][24] Најстарији познати натписи на санскрту су из првог века п. н. е, као што је неколико откривених у Ајодији и Хатибади Госанди.[25][note 3] Санскритски текстови датирани на први миленијум ове ере су написани у Брахми писму, Нагари писму, историјским јужно индијским писмима и њиховмим деривативним писмима.[29][30][31] Санскрит је један од 22 језика наведених у осмом распореду устава Индије. Он се и даље широко користи као церемонијални и ритуални језик у хиндуизму и делу будистичке праксе, као што су химне и мантре.

Етимологија и номенклатура[уреди]

Историјски санскритски рукописи: верски текст (врх) и медицински текст.

Санскрит глаголски придев sáṃskṛta- је сложена реч која се састоји од sams (заједно, добро, ваљано, перфектно) и krta- (направљен, формиран, рад).[32][33] То означава дело које је „добро припремљено, чисто и савршено, полирано, свето”.[34][35][36] Према Бидерману, савршенство које се контекстуално спомиње у етимолошком корену ове речи је њен тонални квалитет, пре него семантика. Звучни и орални пренос су били високо цењени квалитет у древној Индији, а њихови мудраци су пречишћавали абецеду, структуру речи и строгу граматику језика у „колекцију звукова, неку врсту узвишеног музичког калупа”, каже Бидерман, као интегрални језик који су они звали Санскрит.[33] Од касног Ведског периода на даље, наводе Анет Вилке и Оливер Моебус, резонантни звук и његове музичке основе привукли су „изузетно велику количину лингвистичке, филозофске и верске литературе” у Индији. Звук је визуализован као „прожимајући сву креацију”, још једну репрезентацију самог света, „мистериозни магнум” хиндуистичке мисли. Потрага за савршеношћу у размишљању и спасењу била је једна од димензија светог звука, и заједничка нит за повезивање свих идеја и инспирација постала је потрага за оним што су древни Индијци сматрали савршеним језиком, „фоноцентричним епистемом” санскрита.[37][38]

Санскрит као језик се такмичио са бројним мање прецизним домаћим индијским језицима званим пракритни језици (prākṛta-). Термин prakrta дословно значи „оригиналан, природан, нормалан, неизвештачен”, наводи Франклин Саутворт.[39] Однос између пракрите и санскрита се може докучити из индијски текстова из првог миленијума ове ере. Патањали је потврдио да је пракрит први језик, који инстинктивно прихвата свако дете са свим несавршеностима и да касније доводи до интерпретационих проблема и неспоразума. Прочишћавајућа структура санскртског језика уклања ове несавршености. Рани санскритски граматичар Дандин тврди, на пример, да је много тога у пракритским језицима етимолошки укорењено на санскриту, али долази до „губитка звукова” и корупција које произлазе из „занемаривања граматике”. Дандин је напоменуо и да постоје речи и збуњујуће структуре у пракриту које су широко кориштене независно од санскрита. Ово гледиште се налази у писању Барата Мунија, аутора древног текста „Натјасастра”. Рани ђаинистички учењак Намисаду је потврдио разлику, али се није сложио да је језик пракрита корупција санскрита. Намисаду је сматрао да је пракритски језик био purvam (да је дошао раније), док је санскрт био рафинирана верзија пракритаа створена путем „пречишћавања граматике”.[40]

Порекло[уреди]

Претпоставља се да је овај језик стигао је Индију са северозапада потконтинента нешто пре 1500. године п. н. е., заједно са експанзијом номадског народа у историји познатог као Аријци.[41] О њиховој прапостојбини, језику и етничким карактеристикама у науци се воде полемике, но, вероватно потичу из широке области која је обухватала данашњу источну Турску, јужну Русију и северни Иран и да су се у једном тренутку поделили у две велике миграционе групе. Једна је кренула на запад, ка Европи, а друга на исток, ка индијском потконтиненту. Источна група говорила је индо-иранским језиком, од којег су се касније развили ведски и санскрит, као књижевни језици, и разни народни језици Индије. Његов каснији изданак је и пали, језик будистичког канона.[41]

Фонологија[уреди]

Класични санскрт има 48 гласова. Не рачунајући алофоне, санскрт има 35 фонема.

Санскрит је развио и сопствено писмо, деванагари.[12]

Примери сличности[уреди]

Санскритски илустровани спис са Непала

Примери сличности санскрта са српским језиком:

српски санскрт енглески латински
сто śatá hundred centum
мати mā́tṛ mother mater
брат bhrā́tṛ brother frater
бити/јесте √bhū/ásti be/is fui/est
два dvá two duo
вишњи (највиши) viṣṇu highest summus
огањ agní fire ignis
бела bhāla white
дете √dhe child
див div giant
дан diná day dies
дом dáma home domus
роса раса dew ???

Треба знати да "viṣṇu" и "agní" спадају у врховна божанства у хиндуизму.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Стари хетски јазик и микенски грчки, заједно са санскритом, су најстарији документовани индоевропски језици; међу њима, стари хетски је датиран као најстарији.[15][16]
  2. ^ Најстарији документовани јужноазијски језик није санскрит. То је језик евидентиран недешифрованим Харапанским писмом из трећег миленијума п. н. е.[15]
  3. ^ More numerous inscribed Sanskrit records in Brahmi have been found near Mathura and elsewhere, but these are from the 1st century CE onwards.[26] Indian texts in Sanskrit were already in China by 402 CE, carried by the influential Buddhist pilgrim Faxian who translated them into Chinese by 418 CE.[27][28]

Референце[уреди]

  1. ^ „Comparative speaker's strength of scheduled languages − 1971, 1981, 1991 and 2001”. Census of India, 2001. Office of the Registrar and Census Commissioner, India. Архивирано из оригинала на датум 11. 4. 2009. Приступљено 31. 12. 2009. 
  2. ^ „Population Monograph of Nepal” (PDF). 
  3. ^ Rosenhouse & Kowner 2013, стр. 210
  4. ^ Thompson, Irene (23. 12. 2016). „Sanskrit”. 
  5. ^ Keown, Damien; Prebish, Charles S. (2013). Encyclopedia of Buddhism. Taylor & Francis. стр. 15. ISBN 978-1-136-98595-9. ; Quote: "Sanskrit served as the lingua franca of ancient India, just as Latin did in medieval Europe"
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Cardona, George (2012). Sanskrit Language. Encyclopaedia Britannica. 
  7. ^ Tim Murray 2007, стр. v-vi, 1-18, 31-32, 115–116.
  8. ^ Harold G. Coward 1990, стр. 3-12, 36-47, 111-112, Note: Sanskrit was both a literary and spoken language in ancient India..
  9. ^ Howard, Michael C. (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies: The Role of Cross-Border Trade and Travel. McFarland. стр. 21. ISBN 978-0-7864-9033-2. , Quote: "Sanskrit was another important lingua franca in the ancient world that was widely used in South Asia and in the context of Hindu and Buddhist religions in neighboring areas as well. (...) The spread of South Asian cultural influence to Southeast Asia, Central Asia and East Asia meant that Sanskrit was also used in these areas, especially in a religious context and political elites."
  10. ^ Pollock, Sheldon (2006). The Language of the Gods in the World of Men: Sanskrit, Culture, and Power in Premodern India. University of California Press. стр. 14. ISBN 978-0-520-24500-6. , Quote: "Once Sanskrit emerged from the sacerdotal environment ... it became the sole medium by which ruling elites expressed their power ... Sanskrit probably never functioned as an everyday medium of communication anywhere in the cosmopolis—not in South Asia itself, let alone Southeast Asia ... The work Sanskrit did do ... was directed above all toward articulating a form of ... politics ... as celebration of aesthetic power."
  11. ^ Reinöhl, Uta (2016). Grammaticalization and the Rise of Configurationality in Indo-Aryan. Oxford University Press. стр. xiv, 1—16. ISBN 978-0-19-873666-0. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Budizam od A do Ž
  13. 13,0 13,1 Елијаде 1996, стр. 40–59.
  14. ^ Philipp Strazny 2013, стр. 500.
  15. 15,0 15,1 Woodard, Roger D. (2008). The Ancient Languages of Asia and the Americas. Cambridge University Press. стр. 1—2. ISBN 978-0-521-68494-1. , Quote: "The earliest form of this 'oldest' language, Sanskrit, is the one found in the ancient Brahmanic text called the Rigveda, composed c. 1500 BC. The date makes Sanskrit one of the three earliest of the well-documented languages of the Indo-European family - the other two being Old Hittite and Myceanaean Greek - and, in keeping with its early appearance, Sanskrit has been a cornerstone in the reconstruction of the parent language of the Indo-European family - Proto-Indo-European."
  16. ^ Hult 1991, стр. 26.
  17. ^ Benware 1974, стр. 25–27.
  18. ^ Thomas Burrow 2001, стр. v & ch. 1.
  19. ^ Woolner, Alfred C. (1986). Introduction to Prakrit. Motilal Banarsidass. стр. 3—4. ISBN 978-81-208-0189-9. , Quote:"If in 'Sanskrit' we include the Vedic language and all dialects of the Old Indian period, then it is true to say that all the Prakrits are derived from Sanskrit. If on the other hand 'Sanskrit' is used more strictly of the Panini-Patanjali language or 'Classical Sanskrit,' then it is untrue to say that any Prakrit is derived from Sanskrit, except that Sauraseni, the Midland Prakrit, is derived from the Old Indian dialect of the Madhyadesa on which Classical Sanskrit was mainly based."
  20. ^ Bright, William (2014). American Indian Linguistics and Literature. Walter De Gruyter. стр. 16—17. ISBN 978-3-11-086311-6. 
  21. ^ Groff, Cynthia (2017). The Ecology of Language in Multilingual India: Voices of Women and Educators in the Himalayan Foothills. Palgrave Macmillan UK. стр. 183—185. ISBN 978-1-137-51961-0. 
  22. ^ Pandey, Iswari P. (2015). South Asian in the Mid-South: Migrations of Literacies. University of Pittsburgh Press. стр. 85—86. ISBN 978-0-8229-8102-2. 
  23. ^ Staal 1986.
  24. ^ Filliozat 2004, стр. 360–375.
  25. ^ Salomon 1998, стр. 86-87.
  26. ^ Salomon 1998, стр. 87-89.
  27. ^ Arvon, Henri. Faxian: Chinese Buddhist Monk. Encyclopaedia Britannica. 
  28. ^ Buswell, Robert E. Jr.; Lopez, Donald S. Jr. (2013). The Princeton Dictionary of Buddhism. Princeton University Press. стр. 504. ISBN 978-1-4008-4805-8. 
  29. ^ Grünendahl, Reinhold (2001). South Indian Scripts in Sanskrit Manuscripts and Prints: Grantha Tamil, Malayalam, Telugu, Kannada, Nandinagari. Otto Harrassowitz Verlag. стр. xiii—xxii. ISBN 978-3-447-04504-9. 
  30. ^ Jain, Dhanesh; Cardona, George (2007). The Indo-Aryan Languages. Routledge. стр. 51—52. ISBN 978-1-135-79711-9. 
  31. ^ Pārameśvaratantra (MS Add.1049.1) with images Archived 8. 3. 2016 at the Wayback Machine., Puṣkarapārameśvaratantra, University of Cambridge (2015), Quote: "One of the oldest known dated Sanskrit manuscripts from South Asia, this specimen transmits a substantial portion of the Pārameśvaratantra, a scripture of the Śaiva Siddhānta, one of the Tantric theological schools that taught the worship of Śiva as "Supreme Lord" (the literal meaning of Parameśvara). [...] According to the colophon, it was copied in the year 252, which some scholars judge to be of the era established by the Nepalese king Aṃśuvarman (also known as Mānadeva), therefore corresponding to 828 CE." - a Palm Leaf manuscript at the Cambridge University Library in Late Gupta in black ink, MS Add.1049.1
  32. ^ Angus Stevenson & Maurice Waite 2011, стр. 1275
  33. 33,0 33,1 Shlomo Biderman 2008, стр. 90.
  34. ^ Will Durant 1963, стр. 406.
  35. ^ Sir Monier Monier-Williams (2005). A Sanskrit-English Dictionary: Etymologically and Philologically Arranged with Special Reference to Cognate Indo-European Languages. Motilal Banarsidass. стр. 1120. ISBN 978-81-208-3105-6. 
  36. ^ Louis Renou & Jagbans Kishore Balbir 2004, стр. 1-2.
  37. ^ Wilke, Annette; Moebus, Oliver (2011). Sound and Communication: An Aesthetic Cultural History of Sanskrit Hinduism. Walter de Gruyter. стр. 62—66with footnotes. ISBN 978-3-11-024003-0. 
  38. ^ Guy L. Beck 2006, стр. 117–123.
  39. ^ Southworth, Franklin (2004). Linguistic Archaeology of South Asia. Routledge. стр. 45. ISBN 978-1-134-31777-6. 
  40. ^ Klein, Jared; Joseph, Brian; Fritz, Matthias (2017). Handbook of Comparative and Historical Indo-European Linguistics: An International Handbook. Walter De Gruyter. стр. 318—320. ISBN 978-3-11-026128-8. 
  41. 41,0 41,1 Kovačević 2014, стр. 10.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]