Кафана Три сељака
| Кафана „Три сељака” | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Краља Милана 124 (74) Београд,  Србија
|
| Статус | затворена |
| Затварање | 1942. |
Кафана „Три сељака” се налазила у Улици краља Милана број 124. Извдајањем Теразија улица је скраћена за 50 бројева, па се кафана налазила на броју 74, на углу Улице краља Милана и Славије. [1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Када је отворена, осамдесетих година 19. века, кафана се налазила на самој периферији Београда. Била је то права сеоска механа са прљавим двориштима и шталама где су смештани коњи и кола сељака и рабаџија који су довозили храну и остале потрепштине за Београд, а одатле односили робу за унутрашњост.[2] Све до отварања железничке станице била је значајно варошко стециште.
Касније је кафана реконструисана и претворена у отменију варошку кафану. Хроничари бележе да су лети изношени столови на тротоар испред кафане и да је специјалитет куће био гурмански рестовани кромпир са „јагњећином”. Њени гости су углавном били отмени људи, наставници с Медицинског факултета, глумци, министри, а свој сто имао је и првак демократа Љуба Давидовић.[1]
Некадашње двориште претворено је у башту кафане која је коришћена и за концерте. Године 1924. угошћени су представници и чланови друштва „Слога” из Осијека. Исте године, на неколико месеци, кафана је била и седиште друштва „Абрашевић”. У њој су, поред концерата, организована и разна предавања, што потврђују записи из 1923. и 1929. године. У бомбардовању Београда 6. априла 1941. године није оштећена, тако да је радила и за време Другог светског рата.[3] Кафана је имала и једну заклоњену салу, неку врсту великог сепареа у којем су могли да се одвијају затворени састанци, па су тако овде организовани састанци различитих удружења.[4]
Срушена је 1942. године ради проширења трга Славија.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Белингар, Борис; Мијатовић, Бошко (2015). Илустрована историја београдских кафана. Београд: Архипелаг. стр. 218. ISBN 978-86-523-0174-4.
- ^ Трајковић, Никола (1984). Споменар о старом Београду. Београд: Слобода. стр. 107-108.
- ^ Голубовић, Видоје (2007). Механе и кафане старог Београда. Београд: Службени лист. стр. 325-327. ISBN 978-86-355-0739-2.
- ^ „Seljački naziv za akademsku kafanu”. novosti.rs. Приступљено 18. 11. 2021.
- ^ „BEOGRAD IZ CRNO-BELIH DANA Na Slaviji se nekada nalazila kafana "Kod tri seljaka"”. blic.rs. Приступљено 18. 11. 2021.