Осијек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте страницу Осијек (Илиџа).
Disambig.svg

„Осек” преусмерава овде. За остале употребе погледајте Осек (вишезначна одредница).

Осијек

Osijek.jpg
Осијек

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска
Становништво
Становништво (2011) 83.496
Агломерација (2011) 107.784
Географске карактеристике
Координате 45°33′18″N 18°41′44″E / 45.554962417345905, 18.695514393250686
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Осијек на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Осијек
Осијек на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Иван Вркић
Поштански код 31000
Позивни број (+385) 31
Регистарска ознака OS
Веб-страна Службена презентација града

Осијек (мађ. Eszék/Osziék, нем. Esseg) је град у Хрватској и административно средиште Осјечко-барањске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 107.784 становника, а у самом насељу је живело 83.496 становника.[1] Смештен на подунавској равници на десној обали реке Драве 22 km од ушћа у Дунав. Осијек је највећи град у источном делу Хрватске и индустријско, управно, судско и финансијско седиште Славоније.

Територијална организација[уреди]

До нове територијалне организације у Хрватској, постојала је велика предратна општина Осијек. Општина Осијек простирала се на површини од 659 km², а на том подручју је према попису из 1991. године живело 165.253 становника, распоређених у 36 насељених места. После рата, општина Осијек је укинута. Формиран је Град Осијек (градско подручје) и општине: Антуновац, Владиславци, Вука, Ердут, Ернестиново, Чепин и Шодоловци.

Географски положај[уреди]

Географски положај града:

Просечна годишња температура је 11 °C:

Ваздух је прилично влажан, док током јесени и зиме има доста магле.

Становништво[уреди]

Тренутно најстарији писани помен Срба у Осијеку је у писму посљедњег српског деспота Павла Бакића краљу Фердинанду, у којем он пише да је од осјечких Срба сазнао о павцу кретања Турака. То писмо се датира на 30. мај 1534. године. Јохан Вилхелм фон Таубе у књизи о Славонији и Сријему пише да је Горњи град насељен само католицима Нијемцима, а Доњи град пола православним а пола католичким Славонцима, Илирима. Он разликује Илире од Хрвата, који су тада кајкавци.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Осијека.

Попис 2001.[уреди]

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Осијек је имала 165.253 становника, распоређених у 36 насељених места.

укупно: 165.253

Историја[уреди]

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди]

Лав Досједел, свештеник из Белог Брда, срез Осијек, овако описује мучење у осијечком затвору: "Дању и ноћу морали смо стајати, јер није имало где да се седне а камоли легне. Појединци су од умора, жеђи и глади падали у несвест, док су неки, а нарочито живчано слабији полудели. Увече је увек почињало суђење. Изводили су нас у салу пред судију - усташу у црној униформи који је одређивао казне: кундачење, батињање по голом телу наквашеним ужетом, набијање трновог венца на главу, лизање пода, гутање гуме (многи су издахнули у страшним мукама удавивши се - гумом). узајамно уједање, истезање тела конопцима, пробијање зглобова итд. Све ово одиграло се уз непрестано кундачење од пијаних усташа. Ујутру одводили би нас потпуно изнемогле натраг у собе, да продужимо муке стојећи без мицања на једном месту".[2]

Из Осијека и околних села Даља и Бјелог Брда насилно су пресељене 93 староседелачке породице, које су прво отеране у Босну а затим пребачене у Србију. У њихове куће насељени су Хрвати из Далмације[3]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Осијек је имало 104.761 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
74,254 70,87%
Срби
  
15,985 15,25%
Југословени
  
6,015 5,74%
Мађари
  
1,344 1,28%
Муслимани
  
570 0,54%
Црногорци
  
485 0,46%
Словенци
  
353 0,33%
Албанци
  
352 0,33%
Словаци
  
288 0,27%
Македонци
  
272 0,25%
Немци
  
190 0,18%
Роми
  
168 0,16%
Русини
  
88 0,08%
Чеси
  
64 0,06%
Украјинци
  
46 0,04%
Бугари
  
29 0,02%
Пољаци
  
23 0,02%
Руси
  
23 0,02%
Румуни
  
22 0,02%
Јевреји
  
19 0,01%
Италијани
  
15 0,01%
Грци
  
5 0,00%
Турци
  
5 0,00%
Аустријанци
  
4 0,00%
Власи
  
1 0,00%
остали
  
138 0,13%
неопредељени
  
2,592 2,47%
регион. опр.
  
316 0,30%
непознато
  
1,095 1,04%
укупно: 104.761

Насељена места бивше општине Осијек, попис 1991.[уреди]

Општина Осијек

  • површина: 659 km²
  • бр. становника: 165.253
  • бр. насељених места: 36

Ада (319), Аљмаш (823), Антуновац Тењски (2.692), Бекетинци (755), Бијело Брдо (2.400), Брешће (953), Бријест (1.029), Вишњевац (7.204), Владиславци (1.318), Вука (1.290), Даљ (5.515), Дивош (105), Допсин (647), Ердут (1.459), Ернестиново (1.495), Јовановац (1.554), Јосиповац (4.043), Копривна (219), Ласлово (1.298), Ливана (634), Неметин (400), Овчара (1.146), Осијек (104.761), Палача (413), Паулин Двор (168), Петрова Слатина (319), Подравље (467), Сарваш (1.839), Силаш (680), Тврђавица (1.014), Тења (7.663), Храстин (395), Чепин (8.745), Чепински Мартинци (753), Чокадинци (252) и Шодоловци (486).

Знаменитости[уреди]

Црква Св. Михајла

Осијек се састоји из старог града — Тврђе — изграђеног почетком 18. века у барокном стилу, - затим Горњег, Доњег и Новог града са класицизмом, хисторицизмом и сецесијом, као и Ретфале и Вишњевца. За своју величину град Осијек има много зеленила: 17 паркова са укупном површином од 394.000 m².

Осијек има једанаест католичких жупа, две православне, једну евангелистичку, Еванђеоски теолошки факултет, Јеврејску општину, самостан фрањеваца и капуцина као и резиденцију Дружине Исусове.

Познати Осјечани и Осјечанке[уреди]

Градови побратими[уреди]

Мађарска Печуј, Мађарска
Немачка Пфорцхајм, Немачка
Словенија Марибор, Словенија
Босна и Херцеговина Тузла, БиХ
Румунија Плоешти, Румунија
Швајцарска Лозана, Швајцарска
Словачка Нитра, Словачка
Мађарска Будимпешта XIII округ, Мађарска
Србија Суботица, Србија
Србија Призрен, Србија

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 200
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 118

Спољашње везе[уреди]