Кипријан Рачанин
Кипријан Рачанин (прва пол. XVII в. — почетак XVIII в.), српски предбарокни песник и иконописац[1], оснивач преписивачке школе у Сент Андреји, у којој су радили Гаврило Стефановић Венцеловић, архиђакон Данило, Михаил и други.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Србији и дуже време је живео у манастиру Рачи, а за време сеобе Срба 1690. године је прешао у Угарску са великим бројем рукописних и штампаних црквених књига.[1]
Књижевни рад[уреди | уреди извор]
Саставио Буквар словенских писмена (1717)[1], у коме је дао и прва правила српске версификације. Међу оригиналним радовима најзначајнија је његова надахнута Стихира светом кнезу Лазару (1692).
Превод на савремени српски језик[уреди | уреди извор]
- Стихира светом кнезу Лазару (одломак), прев. Димитрије Богдановић, ред. превода Ђорђе Трифуновић, Димитрије Богдановић, „Србљак“ 3, Београд, СКЗ, 1970, 397–399.
- Речи пророчких казивања, прев. Милорад Павић, у: Миодраг Павловић: „Антологија српског песништва“, Београд, СКЗ, 1978, 53.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Ђорђе Трифуновић: Стара српска црквена поезија, у: „О Србљаку“, Београд, СКЗ, 1970.
- Ђорђе Трифуновић: Белешке о делима у „Србљаку“, у: „О Србљаку“, Београд, СКЗ, 1970.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 109.