Димитрије Богдановић

Димитрије Богдановић
Димитрије Богдановић
Лични подаци
Пуно име	Димитрије Богдановић
Датум рођења	(1930-10-11)11. октобар 1930.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	14. јун 1986.(1986-06-14) (55 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ

Димитрије Богдановић (Београд, 11. октобар 1930 — Београд, 14. јун 1986) био је српски историчар, универзитетски професор и академик. Бавио се проучавањем српске средњовековне књижевности и историје Српске православне цркве. Био је доктор наука (1965), начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије (1968-1974), а потом редовни професор на Филозофском факултету у Београду (1980) и члан Српске академије наука и уметности (1985).

Биографија

Студирао је на Православном богословском факултету и Правном факултету у Београду, а докторирао је 1965. године на Филозофском факултету, са тезом "Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности". Дужност начелника Археографског одељења Народне библиотеке Србије обављао је у периоду од 1968. до 1974. године, а потом је постао ванредни (1974), а затим и редовни професор (1980) на Филозофском факултету у Београду, где је на Одељењу за историју предавао старословенски језик са ћирилском палеографијом.

Претежно се бавио историјом српске средњовековне књижевности и старог рукописног наслеђа, као и историјом Српске православне цркве у средњем веку. Резултате својих истраживања углавном је саопштавао у низу аналитичких расправа, а писао је и прегледе историје српске средњовековне књижевности за синтетичко дело Историја српског народа. Сматра се једним од најистакнутијих истраживача у областима савремене српске археографије и текстологије.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1978, а за редовног 1985. године.

Дела

Библиографија Димитрија Богдановића броји преко две стотине јединица.

Књиге

• Богдановић, Димитрије, ур. (1963). Свети Јован Лествичник: Лествица: Лествица. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Богдановић, Димитрије (1968). Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности. Београд: Византолошки институт. 
• Богдановић, Димитрије, ур. (1968). Старе српске биографије. Београд: Просвета. 
• Србљак I–III (1970)
• Ликови светитеља (1972)
• Законик цара Стефана Душана (књига I)
• Струшки и Атонски рукопис (1975)
• Хиландар, (1978)
• Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара I–II (1978)
• Деспот Стефан Лазаревић
• Слова и натписи (1979)
• Богдановић, Димитрије (1980). Историја старе српске књижевности (PDF). Београд: Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 28. 06. 2023. г. Приступљено 18. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Најстарија служба светом Сави (1980)
• Матичин апостол (1981)
• Законик цара Стефана Душана (књига II)
• Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукопис (1981)
• Богдановић, Димитрије (1982). Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (XI-XVIII века). Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Мирковић, Лазар; Богдановић, Димитрије, ур. (1984). Теодосије: Житије Светог Саве. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Bogdanović, Dimitrije (1986). Razgovori o Kosovu. Beograd: Kosmos. 
• Богдановић, Димитрије, ур. (1986). Шест писаца XIV века: Григорије Рашки, Јаков Серски, Силуан, Непознати Светогорац, Монах Јефрем, Марко Пећки (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 09. 09. 2023. г. Приступљено 18. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Карејски типик (1986)
• Богдановић, Димитрије, ур. (1988). Теодосије: Житија (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 19. 07. 2024. г. Приступљено 18. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Свети оци и учитељи Цркве (1989)
• Хиландарски типик (1995)
• Богдановић, Димитрије (1997). Студије из српске средњовековне књижевности. Београд: Српска књижевна задруга. 

Остали радови

• Богдановић, Димитрије (1968). . „Метод описа рукописа у Археографском одељењу Народне библиотеке СРС у Београду”. Библиотекар. 20 (5): 361—390. 
• Богдановић, Димитрије (1975). „Измирење српске и византијске цркве”. О кнезу Лазару. Крушевац: Народни музеј. стр. 81—91. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Почеци српске књижевности”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 212—229. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Српска књижевност на путевима самосталног стварања”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 328—340. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Душаново законодавство”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 557—565. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Књижевност у знаку Свете Горе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 603—616. 
• Богдановић, Димитрије (1982). „Оживљавање немањићких традиција”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—20. 
• Богдановић, Димитрије (1982). „Српска књижевност после Косова”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 128—143. 
• Богдановић, Димитрије (1982). „Нова средишта књижевне делатности”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 330—342. 
• Богдановић, Димитрије (1982). „Српска књижевност између традиције и хронике свога времена”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 491—503. 

Литература

• Суботин-Голубовић, Татјана (2016). . „Димитрије Богдановић - археограф” (PDF). Археографски прилози. 38: 11—18. Архивирано из оригинала 27. 07. 2025. г. Приступљено 22. 01. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)*

Спољашње везе

• Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „Димитрије Богдановић”. Историјска библиотека. 
• Биографија на сајту САНУ
• Текст Димитрија Богдановића о Косову (језик: енглески)
• „Теолог љубави”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 29. августа 2016.  CS1 одржавање: Неподобан URL (веза).