Пређи на садржај

Корисник:Мирко Шевић/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Мирко Шевић/песак
П. хунгарицус у Националном Парку Плитвичка језера у Хрватској.
Научна класификација
Биномно име
Пацхyиулус хунгарицус
(Карсцх, 1881)
Синоними
  • Јулус хунгарицус Карсцх, 1881
  • Пацхyиулус грацилис Верхоефф, 1928

Пацхyиулус хунгарицус је врста стоноге која припада породици Јулидае и може се пронаћи у албанији, Бугарској, Грчкој, Румунији и свим државама бивше Југославије (осим Словеније).[1]


Опис[уреди | уреди извор]

Пацхyиулус хунгарицус је једна од највећих представника своје породице у Европи, женке могу да достигну дужину између 10 и 15цм. Јединке су црвено обојене, са жутим до зелено-мрким прстењем које означава крај поједниачних сегмената на телу ове животиње.

Механизми одбране[уреди | уреди извор]

Ова врста поседује три типа одбрамбених механизама, који јој помажу у опстанку. Јарке боје ове стоноге су јасан индикатор осталим животињама да Пацхyиулус хунгарицус поседује отровне супстанце, и да стога није погодан плен, оваква појава назива се апосематска обојеност. Други вид одбране је чврст спољашњи скелет, односно снажна кутикула која је чини непробојном за ситне грабљивце, као и могућност савијања у спиралу, како би се заштитиле ножице и глава. Трећи вид одбране је хемијска одбрана. Ове животиње поседују посебне троделне жлезде, зване озадене, које су каналима повезане са отворима(озопорама) на боковима сваког чланка ове животиње. Излучевине ових жлеза су смеша хемијакалија које већином спадају у групу хинона у размери од приближно 80% и осталих 20% не-хинонској групи једињења. Најчешћи хонони су 2-метил1,4бензохинон и 2-метокси-3-метил-1,4-бензохинон.Оваква мешавина хемикалија је показала и антимикробне карактеристике, изазивајући инхибицију раста неких сојеба бактерија. Резултати истраживања су такође показали да су гљивице биле осетљивије на испитивана једињења од бактерија.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Референцес[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пацхyиулус хунгарицус (Карсцх, 1881)”. 2.6.2. Фауна Еуропаеа. 29. 8. 2013. Приступљено 12. 10. 2013.