Корисник:Алексапрокиц/песак

Дизајн звука

Дизајн звука (енгл. соунд десигн) је процес креирања звука или звучне атмосфере која има специфичне карактеристике и одговара одређеној сврси или намени. Дизајн звука се примењује у различитим областима, као што су:

• филм
• телевизија
• видео игре
• позориште
• музика
• рекламе
• производња аутомобила и многе друге индустрије.

—————————————————————————————————————————————————————————————————

У процесу дизајна звука, инжењери користе различите технике за стварање, снимање, обраду и миксовање звука. Снимање звука може се вршити на различитим местима, укључујући студио, терен, званичне догађаје и природне локације. Обрада звука укључује примену различитих ефеката, као што су делаy, реверб, дисторзија, филтрирање и компресија.

Студио за дизајн звука

Миксовање звука подразумева спајање различитих звучних елемената у целину и креирање коначне звучне слике. Инжењери звука користе различите технике за миксовање, као што су пановање, балансирање, еквилизација и динамичка обрада, како би постигли жељени звучни ефекат.

Дизајн звука се често користи за креирање атмосфере и емоција у филмовима, телевизијским серијама и видео играма. Звук може бити кључни фактор у стварању напетости, акције, романтике, страха и других емоција. У музичкој индустрији, дизајн звука се користи за креирање јединственог звука и стила уметника.

Реверберација

У последње време, дизајн звука се све више користи у индустрији аутомобила како би се побољшала звучна изолација кабине, а такође и за стварање звука мотора и других звучних ефеката.

Укратко, дизајн звука је важан процес у различитим областима, који може значајно утицати на искуство корисника или публике. Коришћењем различитих техника снимања, обраде и миксовања, звучни инжењери могу створити јединствене звучне ефекте и атмосфере које доприносе квалитету и вредности крајњег производа.

Укратко о звуку

Звук је облик енергије који се шири кроз медијум (попут ваздуха, воде или чврстих материјала) у виду таласа. Настаје као резултат вибрација или осцилација материјала, као што су музички инструменти, гласови или објекти који производе звук. Вибрације изазивају промене у густини медијума, а те промене се преносе кроз медијум у облику таласа.

Звук се може описати различитим карактеристикама као што су фреквенција, амплитуда, трајање и облик таласа. Фреквенција се односи на број осцилација у секунди и изражава се у херцима (Хз). Људско ухо може чути звукове у опсегу од 20 Хз до 20.000 Хз. Амплитуда се односи на јачину звука и мери се у децибелима (дБ). Трајање звука се односи на време током којег се звук чује, док облик таласа описује како се мења густина медијума током вибрација.

Снимање звука

Снимање звука је процес бележења звучних сигнала ради репродукције, обраде или архивирања.

Поступак снимања звука обично укључује неколико кључних корака:

• Планирање: Пре самог снимања, важно је направити детаљан план. То укључује одређивање циља снимања, одабир одговарајуће опреме, одабир локације и дефинисање жељеног звука.
• Припрема опреме: Потребна опрема за снимање звука укључује микрофоне, снимаче или рачунаре, каблове и статив. Треба се побринути да је опрема правилно постављена и спремна за снимање.
• Постављање микрофона: Микрофони се користе за хватање звука. Постављање микрофона зависи од врсте снимања и жељеног звука. Могу се користити различити типови микрофона као што су кондензаторски микрофони, динамички микрофони или бежични микрофони.
• Снимање: Током снимања, извор звука се поставља испред микрофона, а звук се бележи на снимачу или рачунару. Важно је пратити квалитет звука и обављати евентуалне корекције током снимања.
• Пост-продукција: Након снимања, снимљени звук се може даље обрађивати у пост-продукцији. То укључује уређивање, додавање ефеката и побољшавање квалитета звука како би се постигао жељени резултат.

Узимајући у обзир широк спектар примена снимања звука, постоји много врста микрофона који се користе у различитим ситуацијама. Неке од уобичајених врста микрофона су кондензаторски микрофони и динамички микрофони Сваки микрофон има своје специфичности и најбоље се користи у одговарајућим ситуацијама како би се постигао најбољи квалитет снимљеног звука.

Историја дизајна звука

Рани развој дизајна звука датира још из времена неме ере филма, када су филмови били приказивани без придружених звучних записа. У то време, биоскопи су често ангажовали музичаре или оркестре да прате пројекције филмова уживо. Међутим, са развојем технологије звука, као што је изум микрофона и развој оптичког записа звука на филмској траци, постало је могуће синхронизовати звук са сликом.

Снимање звучних ефеката 1930-те године

Један од кључних прекретница у историји дизајна звука био је филм "Тхе Јазз Сингер" из 1927. године, који је био први звучни филм. Након тога, дизајн звука у филму постао је све софистициранији, укључујући употребу дијалошких записа, ефеката звука и музике како би се постигао одређени емоционални или наративни ефекат.

Развој телевизије такође је имао значајан утицај на дизајн звука. Почетком 1950-их година, телевизија је постала свеприсутна, а звук је постао важан део телевизијског искуства. Побољшање технологије преноса звука омогућило је бољу репродукцију звука код гледалаца код куће, док су дизајнери звука радили на унапређењу квалитета звучног садржаја емитованог на телевизији.

У области музике, дизајн звука је постао кључан елемент у продукцији снимака. Синтисајзери и други електронски музички инструменти омогућили су музичарима да стварају нове звучне текстуре и експериментишу са звуком на начин који претходно није био могућ. Такође, развој студијске технологије омогућио је продуцентима да прецизно обликују звук у снимању и миксовању песама.

У последњим деценијама, дизајн звука доживљава нагли развој захваљујући дигиталној технологији и напретку рачунара. Рачунари су постали моћни алати за снимање, обраду и манипулацију

Рани експерименти (1900-1940): У раним годинама 20. века, уметници попут италијанског футуристе Луигија Руссола и руских авангардних уметника попут Владимира Барановича и Арсенија Аврамова почели су експериментисати са стварањем звучних композиција и звучних ефеката. Они су користили различите техникалије, као што су механички уређаји, магнетофони и електрични инструменти, како би истражили нове звучне могућности.

Технологија

Користе се различите технологије за стварање, уређивање и манипулацију звука. Стара технологија може пружити одређени карактер и топлину звука која се често повезује с аналогним снимањем. С друге стране, нова технологија пружа високу прецизност, јасноћу и флексибилност у обради и манипулацији звука.

Стара технологија, као што су аналогне траке или винтаге аналогни уређаји, може бити скупа за набавку и одржавање. Нова технологија, као што су дигиталне аудио радне станице (ДАW), софтверски инструменти и ефекти, често су приступачнији и доступни ширем кругу корисника.

• ДАW (енг. дигитал аудио wоркстатион) софтвери попут Про Тоолс, Логиц Про, Аблетон Ливе и Адобе Аудитион омогућавају снимање, уређивање и миксовање звука на рачунару.

  

  Виртуални инструменти

• Виртуални инструменти (енг. ВСТ - виртуал инструментс): Ови софтверски инструменти емулирају различите музичке инструменте, попут синтесајзера, клавира, гитара и бубњева, омогућавајући дизајнерима звука да стварају музичке композиције и аранжмане.
• Филтери: као што су реверберација, еквилајзер, компресија и делаy (енг. ецхо), користе се за обликовање звука, додавање просторности, контролу динамике и стварање посебних ефеката.
• Фолеy техника: Фолеy је техника снимања звукова уживо за репродукцију звукова покрета, корака, додира и других звукова у филму, телевизији и видео играма. Користе се разни предмети и површине како би се постигао аутентичан звук.

  

  Про Тоолс

• Синтисајзери: Синтисајзери су електронички инструменти који генеришу звукове помоћу осцилатора, филтера, појачала и модулација. Они се често користе у музици и дизајну звука за стварање синтетичких звукова и текстура.
• Сурроунд звук: Сурроунд звук технологија користи више звучника за стварање импресивног звучног искуства. То омогућава дизајнерима звука да прецизно позиционирају звукове у простору и стварају просторну дубину.

Ове технологије често раде заједно како би дизајнерима звука омогућиле стварање жељених звукова и атмосфера у разним медијима попут филмова, телевизије, видео игара, реклама и музике.

Примена

Дизајн звука на филму

Снимање звучних ефеката за филм

Дизајн звука на филму је један од кључних елемената који доприносе квалитету и аутентичности доживљаја филма. Он обухвата креирање звучних ефеката, дијалошке монтаже, музику и амбијентални звук који заједно чине јединствену звучну слику. Дизајн звука на филму има важну улогу у стварању атмосфере, емоција и приче.

Један од првих корака у процесу дизајна звука на филму је снимање звука на сету. Ово укључује снимање дијалога, амбијенталног звука и било каквих других звукова који су потребни за филм. Ове снимке се затим користе у постпродукцији за даљу обраду и миксовање.

Кораци

Након снимања, следећи корак је стварање звучних ефеката. Звучни ефекти се користе за стварање различитих звукова и звучних атмосфера које се не могу добити на сету, као што су звукови експлозија, ветра, удара, стварање звучних идентитета за различите ликове и слично. Звучни ефекти се често праве коришћењем специјализованих уређаја и програма за обраду звука.

Након стварања звучних ефеката, следећи корак је монтажа дијалога. То је процес који се односи на постављање дијалога у филму, као и прилагођавање гласа тако да буде усклађен са акцијом и покретима на екрану. Монтажа дијалога обухвата и прилагођавање звука различитим локацијама у филму, како би се створио осећај дубине и простора.

Бен Буртт
Датум рођења	(1948-07-12) Јулy 12, 1948 (аге 74)
Место рођења	Јамесвилле, Неw Yорк, У.С., У.С.
Активни период	1975–пресент
Награде	Доцтор оф Артс Цхарлес С. Сwартз Аwард Ацадемy Аwард

Музика је такође важан елемент дизајна звука на филму. Музика се користи за стварање атмосфере, наглашавање емоција и праћење приче. У неким случајевима, музика може бити кључна за стварање идентитета филма и карактеристика ликова. Музику у филму обично компонују специјално ангажовани композитори или се користи музика која је већ постојећа.

Амбијентални звукови су такође важни у дизајну звука на филму. Они стварају осећај места, времена и ситуације у филму. Амбијентални звукови могу бити врло различити, од звукова природе до звукова из града. Ове звучне атмосфере се стварају коришћењем снимака амбијенталног звука или стварањем звукова.

Аббеy Роад Студиос је светски познат музички студио који је лидер у снимању звука за филм. Студио је посебно познат по раду на филмовима франшизе „Ратови звезда“, где су снимљени култни дизајн звука, музика и микс. Аббеи Роад Студиос је такође учествовао у снимању звука за друге познате филмове попут серијала „Индијана Џонс“, серијала „Хари Потер“, филмова „Џејмса Бонда“ и многих других.

Важно је напоменути да постоје многи други филмски студији за снимање звука који су такође признати и реномирани, као што су Скywалкер Соунд у САД, Пинеwоод Студиос у УК, Wарнер Брос. Студији у САД и многи други. Избор студија зависи од пројекта и сарадње између филмског ствараоца и студија како би се постигли најбољи резултати за одређени филм.

Бен Буртт је један од најпознатијих дизајнера звука и монтажера звука у филмској индустрији. Он је стекао славу и признање због свог изузетног рада на филму "Стар Wарс". Његови доприноси су били кључни у стварању звукова који су постали иконични и препознатљиви широм света.

Буртт је био одговоран за стварање неких од најпознатијих звукова у свету филма. На пример, он је креирао звук светлосног мача, карактеристичне звукове дроида Р2-Д2 и Цхеwбацца, као и препознатљиво дисање Дартх Вадера. Његов креативни приступ и иновативне технике снимања звука донели су му бројне награде и признања.

Буртт је такође био пионир у коришћењу фолеy технике, која подразумева снимање звукова покрета и свакодневних објеката уживо како би се постигао аутентичан звук. Његов приступ снимању звука и експериментисању с различитим изворима звука поставили су високе стандарде у индустрији и инспирисали многе будуће дизајнере звука.

Дизајн звука на телевизији

Дизајн звука на телевизији је сличан процесу дизајна звука на филму, али постоје неке разлике због различитог формата и начина емитовања. Дизајн звука на телевизији обухвата креирање звучних ефеката, музику и амбијентални звук који доприносе стварању квалитетне звучне слике.

Звук на телевизији

Једна од кључних разлика у дизајну звука на телевизији је та што се телевизијске емисије емитују у реалном времену и зато је важно да се звук емитује у складу са акцијом на екрану. Зато се често користе прецизно подешене миксете које омогућују контролу нивоа звука током емитовања. Поред тога, различити формати емисија захтевају различите приступе дизајну звука. На пример, спортске емисије захтевају другачију врсту звучне слике у поређењу са емисијама о кулинарству.

Коначно, важно је напоменути да се дизајн звука на телевизији развија у складу са технолошким напретком. Са све већом популарношћу дигиталних и стреаминг сервиса, телевизијска продукција се све више фокусира на креирање звучне слике која је оптимизована за репродукцију на различитим уређајима, укључујући мобилне телефоне и таблете.

Узимајући у обзир све ове факторе, дизајн звука на телевизији постаје све комплекснији процес. Квалитетан дизајн звука може побољшати гледање емисија и створити значајну додатну вредност за публику. Зато је важно да телевизијске продукције инвестирају у квалитетне стручњаке и опрему за дизајн звука како би осигурали да звучна слика пружи врхунско искуство гледања за публику.

Дизајн звука у позоришту

Дизајн звука у позоришту

Дизајн звука у позоришту је веома важан елемент у стварању атмосфере на сцени и помаже у преношењу емоција и порука представе публици. Он се бави свим звучним елементима који се користе на сцени, укључујући гласове глумаца, музику, звучне ефекте и амбијенталне звукове. Као и у филму и телевизији, дизајн звука у позоришту има за циљ да створи звучну слику која ће се уклопити са визуелним елементима представе и омогућити публици да се што више уживи у причу.

Један од кључних елемената дизајна звука у позоришту је квалитетна акустика. Позоришни простор мора бити пројектован тако да омогућава јасно и чисто преношење звука са сцене до сваког места у публици. У ту сврху, зидови, плафон и подови позорнице су обложени материјалима који апсорбују звук и смањују одјек, што омогућава бољу чујност и разумљивост дијалога. Такође, у позоришту се често користи и озвучење како би се појачао звук гласова и музике, и тако омогућила боља чујност у свим деловима позорнице.

Дизајн звука у позоришту обухвата и креирање звучних ефеката који се користе на сцени, као што су звукови оружја, експлозија, кише, ветра итд. Ови ефекти су важни јер помажу у стварању атмосфере и ситуације на сцени, и често су кључни за успешно преношење поруке представе.

Музика такође игра важну улогу у дизајну звука у позоришту. Оригинална музика може бити написана посебно за представу, или се могу користити познате композиције које се уклапају са темом и тоном представе. Музика помаже у успостављању атмосфере и емоција на сцени, као и у прелазима између сцена.

Дизајн звука у позоришту обухвата и креирање амбијенталних звукова, који се користе за стварање позадинске атмосфере на сцени. Ови звукови могу бити природни звукови, као што су звукови птица или возова, или уметнички креирани звукови, као што су звукови машина или других необичних извора звука.

Коначно, важно је напоменути да дизајн звука у позоришту захтева креативност и пажљиво бирање звукова/музике, како се не би нарушила атмосфера.

Дизајн звука у музици

Дизајн звука у музици обухвата све аспекте стварања и манипулације звука у циљу постизања жељеног звучног ефекта. Овај процес укључује одабир инструмената, миксовање и обраду звука, као и креирање звучних ефеката. Дизајн звука у музици има кључну улогу у стварању жељене атмосфере и емоција у музици.

Џорџ Мартин 1966

Један од важних елемената дизајна звука у музици је одабир инструмената. Различити инструменти могу створити различите звучне текстуре и тонове, што може бити кључно у стварању жељеног звука у музици. Неки инструменти имају карактеристичан звук који је повезан са одређеним жанровима музике, на пример гитара у рок музици или труба у џезу.

Миксовање је процес у којем се звучни снимци различитих инструмената и вокала комбинују у јединствену звучну слику. Овај процес омогућава да се сваки инструмент и вокал чује јасно и разумљиво у односу на остале елементе музике. Помоћу миксовања може се постићи жељени баланс звука између инструмената и вокала, као и између различитих делова песме.

Обрада звука укључује коришћење различитих ефеката и процесора како би се променио звук инструмената и вокала. На пример, реверб може додати просторни ефекат, док делаy може створити ехо ефекат. Постоје и други ефекти попут флангера, пхасера, цхоруса и многих других који се могу користити у дизајну звука у музици.

Георге Мартин
Датум рођења	Јануарy 3, 1926
Место рођења	Хигхбурy, Лондон, Унитед Кингдом
Датум смрти	Марцх 8, 2016
Место смрти	Wилтсхире, Унитед Кингдом
Занимање	Мусиц продуцер

Дизајн звука у музици такође укључује креирање звучних ефеката који се користе у музици, као што су звукови бубњева, перкусија, синтесајзера, гитаре, клавира и других инструмената. Уз коришћење различитих процесора и ефеката, звукови ових инструмената могу се манипулисати како би се створили различити звучни ефекти.

Џорџ Мартин (3.01.1926.-8.03.2016.)

Један од најпознатијих музичких продуцената је Џорџ Мартин (3.01.1926.-8.03.2016.). Георге Мартин био је енглески музички продуцент, композитор и аранжер, најпознатији као дугогодишњи сарадник и продуцент легендарне британске групе Тхе Беатлес. Георге Мартин је постао један од најутицајнијих фигура у музичкој индустрији због свог револуционарног приступа продукцији и аранжирању музике. Његов кључни допринос био је у стварању звука и експерименталним техникама које су обликовале звук Тхе Беатлеса и промениле ток популарне музике.

Као продуцент Тхе Беатлеса, Мартин је био одговоран за бројне иновативне елементе у њиховим песмама, укључујући сложене аранжмане, употребу оркестара, иновативне студијске технике и експерименте с новим звуцима. Његова сарадња с Тхе Беатлесима резултирала је многим хитовима који су постали класици, као што су "Yестердаy", "А Даy ин тхе Лифе", "Страwберрy Фиелдс Форевер" и многи други.

Мартин је такође сарађивао с многим другим познатим музичарима током своје каријере, укључујући Елтона Јохна, Целине Дион, Стинга и многе друге. Добитник је бројних награда и признања за свој рад, укључујући и шест Граммy награда.

На крају, важно је напоменути да дизајн звука у музици захтева креативност и вештину како би се постигао жељени звук. Комбиновање инструмената, ефеката и процесора може помоћи у стварању јединственог звука који ће се издвојити и помоћи музичарима да се истакну у мору других извођача.