Биоскоп

Унутрашњост једног биоскопа

Биоскоп (или кино) је филмски театар у коме се приказују филмови на великом платну.

Филм су као технологију пронашли Браћа Лимијер, снимили су пар првих документарних филмова и приказали их на првим пројекцијама. Касније, филмови почињу да се масовно производе.

Историја[уреди | уреди извор]

Биоскопске представе су се у почетку давале по кафанама а први биоскопи су били путујући. Александар Лифка први је почео на простору Србије да се бави пројекцијама. Данас бисокоп у Суботици носи његово име.

Први неми филмови су имали и пијанисту који је гледајући филм пратио одговарајућом музиком.

први филм у Србији је приказан у Београду 6. јуна 1896. године
први домаћи филм је снимљен 1910. године, звао се „Карађорђе“ а режисер и главни глумац је био Чича Илија Станојевић
први путујући биоскопи, у Србији, су се појавили око 1900. године а
први стални биоскоп у Београду је почео са радом 1906. године.

Развој[уреди | уреди извор]

У филмским дворанама - биоскопима, пре филмова давали су се и „журнали“ - претеча ТВ дневника. Вести су биле старе најмање десетак дана.

Филм је био јефтина забава, па је посета биоскопима била велика. Напретком филмске технологије мењале су се и филмске дворане. Једна од првих је био „Синемаскоп“.

Потом је уведено стерео озвучење, а развијена је и технологија 3Д филмова које публика гледала са специјалним картонским наочарима за једнократну употребу.

У последње време развијене су технологије којим се гледаоцу дају и други ефекти попут померања седишта или различити мириси који дочаравају филмске ефекте - такозване 6Д ефекте.

У биоскопима су приказивани аналогни филмови са 35-милиметарске траке, док се та технологија све више замењује дигиталном.^[1]