Биоскоп
Биоскоп (или кино) је филмски театар у коме се приказују филмови на великом платну.
Филм су као технологију пронашли Браћа Лимијер, снимили су пар првих документарних филмова и приказали их на првим пројекцијама. Касније, филмови почињу да се масовно производе.
Историја[уреди | уреди извор]
Биоскопске представе су се у почетку давале по кафанама а први биоскопи су били путујући. Александар Лифка први је почео на простору Србије да се бави пројекцијама. Данас бисокоп у Суботици носи његово име.
Први неми филмови су имали и пијанисту који је гледајући филм пратио одговарајућом музиком.
- први филм у Србији је приказан у Београду 6. јуна 1896. године
- први домаћи филм је снимљен 1910. године, звао се „Карађорђе“ а режисер и главни глумац је био Чича Илија Станојевић
- први путујући биоскопи, у Србији, су се појавили око 1900. године а
- први стални биоскоп у Београду је почео са радом 1906. године.
Развој[уреди | уреди извор]
У филмским дворанама - биоскопима, пре филмова давали су се и „журнали“ - претеча ТВ дневника. Вести су биле старе најмање десетак дана.
Филм је био јефтина забава, па је посета биоскопима била велика. Напретком филмске технологије мењале су се и филмске дворане. Једна од првих је био „Синемаскоп“.
Потом је уведено стерео озвучење, а развијена је и технологија 3Д филмова које публика гледала са специјалним картонским наочарима за једнократну употребу.
У последње време развијене су технологије којим се гледаоцу дају и други ефекти попут померања седишта или различити мириси који дочаравају филмске ефекте - такозване 6Д ефекте.
У биоскопима су приказивани аналогни филмови са 35-милиметарске траке, док се та технологија све више замењује дигиталном.[1]
Списак страних биоскопа у Србији[уреди | уреди извор]
Списак београдских биоскопа[уреди | уреди извор]
- 20 октобар (две сале) на почетку Балканске улице не ради
- Авала - Милешевска
- Арт биоскоп Музеум - Етнографски музеј, улица Узун-Миркова
- Балкан - улица Браће Југовића
- Браћа Стаменковић - улица деспота Стефана
- Вождовац
- Дом ЈНА (касније Дом Војске Југославије)
- Дом синдиката (са више дворана)- Трг Николе Пашића
- Дрина - булевар деспота Стефана - не ради више година, претворен у тржни центар
- Ђуро Салај (касније Академија 28) - улица Немањина
- Жeлeзник - у Жeлeзнику
- Звезда - улица Теразије
- Зеленгора (касније Тесла) - улица Сарајевска
- Кинотека - Косовска
- Козара - улица Теразије
- Колосеј - ТЦ Ушће
- Космај - улица Теразије
- Културни центар Београда - поред палате „Албанија"
- Јадран - Трг Републике
- Јединство - у Земуну, претворен у кафић
- Југославија - Нови Београд, Булевар Михајла Пупина
- Мала Морава (касније Миленијум) - пролаз у улици кнеза Михаила
- Одеон - улица Краљице Наталије не ради
- Партизан (код железничке станице - касније порно биоскоп)
- Рекс - Јеврејска улица, Дорћол
- Рода - улица Пожешка
- Сава центар
- Славија - на Славији - срушен 1991. године и на истом месту изграђен паркинг
- Славица - на Карабурми
- Слобода (Земун)
- Сутјеска - у Земуну
- Tuckwood - улица Кнеза Милоша
- Унион - улица Београдска
- Фонтана (Нови Београд)
- Централ - у Земуну, претворен у тржни центар
- Шумадија - на Бановом брду