Биоскоп

С Википедије, слободне енциклопедије
Унутрашњост једног биоскопа

Биоскоп (или кино) је филмски театар у коме се приказују филмови на великом платну.[1][2] Филм су као технологију пронашли Браћа Лимијер, снимили су пар првих документарних филмова и приказали их на првим пројекцијама. Касније, филмови почињу да се масовно производе.

Терминологија[уреди | уреди извор]

Фокс театар у Антланти има старомодни неонски знак.
Kејов театар у Рокдејлу, Тексас

Биоскоп се такође може назвати и филмска кућа, филмски театар, и кућа покретних слика. У САД, је theater одавно преферентни правопис, док је у Великој Британији, Аустралији, Канади и другде то theatre.[3]

Међутим, неки амерички биоскопи су одлучили се да користе британски правопис у својим именима, што је пракса коју подржава Национална асоцијација власника театара, док осим англофонске Северне Америке већина земаља које говоре енглески користи израз cinema, који се алтернативно писанше и изговара kinema.[4][5][6] Потоњи појмови, као и њихови изведени придеви „кинематографски“ и „кинематички“, ултиматно потичу од грчког κινῆμα, κινήματος (kinema, kinematos) - „кретање“, „кретња“. У земљама у којима се ти изрази користе, реч „театар” је обично резервисана за места извођења уживо.

Колоквијални изрази, који се углавном примењују на филмове и биоскопе колективно, укључују сребрни екран (раније понекад плоча) и велики екран (за разлику од мањег екрана телевизора). Северноамерички специфични термин је the movies, док су у Великој Британији специфични изрази the pictures, the flicks и за сам објекат the flea pit (или fleapit). Просторија за пројекције је мали театар, често приватан, на пример за оне који се баве производњом филмова или у великој приватној резиденцији.

Етимологија израза „movie theater“ укључује израз „movie“, који је „скраћени облик покретне слике у кинематографском смислу“ који је први пут употребљен 1896. године[7] и „театар“, које је настао у „... касном 14. веку, [што значи] отворено место у древна времена за гледање спектакла и представа". Израз „театар” потиче од старофранцуске речи „theatre”, из 12. века и „... директно из латинског theatrum [што је значило] 'играоница, позориште; позорница; гледаоци у позоришту'”, што је проистекло од грчке речи theatron, која је значила „позориште; људи у позоришту; представа, спектакл”, [или] дословно „место за гледање”. Употреба речи „театар“ у значењу „зграде у којој се приказују представе“ датира из 1570-их година на енглеском језику.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Биоскопске представе су се у почетку давале по кафанама а први биоскопи су били путујући. Александар Лифка први је почео на простору Србије да се бави пројекцијама. Данас биоскоп у Суботици носи његово име. Први неми филмови су имали и пијанисту који је гледајући филм пратио одговарајућом музиком.

  • први филм у Србији је приказан у Београду 6. јуна 1896. године
  • први домаћи филм је снимљен 1910. године, звао се „Карађорђе“ а режисер и главни глумац је био Чича Илија Станојевић
  • први путујући биоскопи, у Србији, су се појавили око 1900. године а
  • први стални биоскоп у Београду је почео са радом 1906. године.

Прекурзори[уреди | уреди извор]

Биоскопи се налазе у дугој традицији театара који могу да угосте све врсте забаве. Неки облици позоришне забаве укључивали су приказивање покретних слика и могу се сматрати претходницима филма.

Године 1799. Етјен-Гаспард „Робертсон” Роберт преселио је своју представу Фантасмагори у напуштену клаустру у близини Плејс Вендома у Паризу. Језиво окружење, са гробљем и рушевинама, чинило је идеалну локацију за његов спектакл.

Када је отворена 1838. године, Краљевска политехничка установа у Лондону постала је веома популарно и утицајно место са мноштвом врста магичних фењера као важним делом свог програма. У главном театру, са 500 места, лантернисти би добро искористили батерију од шест великих фењера који стоје на поређаним столовима како би пројектовали фино детаљне слике изузетно великих слајдова на екрану од 648 квадратних стопа. Магични фењер коришћен је за илустрацију предавања, концерата, пантомиме и других облика позоришта. Популарне презентације магичних лампиона укључивале су фантазмагорију, механичке слајдове, растварајуће погледе Хенрија Лангдона Чајлда и његов хроматроп.[9][10]

Најраније познато јавно пројектовање стробоскопске анимације представио је аустријски мађионичар Лудвиг Доблер 15. јануара 1847. у позоришту Јосефстадт у Бечу, са својим патентираним Фантаскопом. Анимирани спектакл био је део добро прихваћене представе која је распродата у неколико европских градова током турнеје која је трајала до пролећа 1848.[11][12][13][14]

Најраније локације за приказивање филмова[уреди | уреди извор]

Берлинско позориште Винтергартен било је место прве филмске презентације браће Складановски од 1. до 31. новембра 1895.

Најраније јавно приказивање филмова одвијало се у постојећим (водвиљским) позориштима и на другим местима која су могла бити замрачена и удобно сместити публику. Емиле Рејнауд је приказивао своје анимиране филмове Пантомиме Луминијусес од 28. октобра 1892. до марта 1900. у Музеј Гревин у Паризу, са својим системом Театар оптик. Он је одржао је преко 12.800 емисија за укупно преко 500.000 посетилаца, са програмима укључујући Pauvre Pierrot и Autour d'une cabine.[15][16]

Томас Едисон је у почетку сматрао да филмско приказивање не би било комерцијално одрживо као представљање филмова у кутијама за гледање, те је филмски апарат који ће његова компанија прво искористити постао кинетоскоп. Неколико јавних демонстрација одржало се од 9. маја 1893. године, пре него што је отворен први јавни салон Кинетоскопа 14. априла 1894. године, под покровитељством Холанд Броса у Њујорку на адреси 1155 Бродвеј, на углу 27. улице. Ово се може сматрати првом комерцијалном филмском кућом. Овај локалитет је имао десет машина, постављених у паралелне редове од по пет, од којих је свака приказивала другачији филм. Гледалац је за 25 центи могао да види све филмове у једном од редова; пола долара је омогућавало приступ целом сету.[17]

Еидолоскоп, који је за породицу Латам осмислио Јуџин Огистин Ласт, демонстриран је за представнике штампе 21. априла 1895. године, а отворен за јавност 20. маја, у доњој бродвејској радњи са филмовима о боксу за награду Грифо-Барнет, снимљеним са крова Медисон сквер гардена 4. маја.[18]

Макс Складановски и његов брат Емил демонстрирали су своје филмове са биоскопским пројектором у јулу 1895. у Гастхаус Селу у Панкову (Берлин). Ово место је касније, барем од 1918. године, кориштено као наменски биоскоп Панковер Личшпил, а између 1925. и 1994. као Тиволи.[19] Прва потврђена комерцијална приказивања браће Складановски одржана су у Винтергартену у Берлину од 1. до 31. новембра 1895.[20]

Развој[уреди | уреди извор]

У филмским дворанама - биоскопима, пре филмова давали су се и „журнали“ - претеча ТВ дневника. Вести су биле старе најмање десетак дана.

Филм је био јефтина забава, па је посета биоскопима била велика. Напретком филмске технологије мењале су се и филмске дворане. Једна од првих је био „Синемаскоп“.

Потом је уведено стерео озвучење, а развијена је и технологија 3Д филмова које публика гледала са специјалним картонским наочарима за једнократну употребу.

У последње време развијене су технологије којим се гледаоцу дају и други ефекти попут померања седишта или различити мириси који дочаравају филмске ефекте - такозване 6Д ефекте.

У биоскопима су приказивани аналогни филмови са 35-милиметарске траке, док се та технологија све више замењује дигиталном.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „cinema – Definition of cinema in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries – English. Архивирано из оригинала на датум 21. 09. 2018. Приступљено 14. 4. 2018. 
  2. ^ „Movie theater definition and meaning – Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com. Приступљено 14. 4. 2018. 
  3. ^ Originally spelled theatre and teatre (ц 1380), from around 1550 to 1700 or later, the most common spelling was theater. Between 1720 and 1750, theater was dropped in British English but was either retained or revived in American English (Oxford English Dictionary, 2nd edition, 2009, CD-ROM: ISBN 9780199563838). Recent dictionaries of American English list theatre as a less common variant, e.g., Random House Webster's College Dictionary (1991); The American Heritage Dictionary of the English Language, 4th edition (2006); New Oxford American Dictionary, third edition (2010); Merriam-Webster Dictionary (2011).
  4. ^ Merriam-Webster: kinema—British variant of cinema Retrieved 21 July 2012.
  5. ^ Kinema – a journal for film and audiovisual media Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2018) Retrieved 21 July 2012.
  6. ^ The Kinema in the Woods—name of cinema in Woodhall Spa Retrieved 21 July 2012.
  7. ^ „Online Etymology Dictionary”. 
  8. ^ „Online Etymology Dictionary”. 
  9. ^ Heard, Mervyn. PHANTASMAGORIA: The Secret History of the Magic Lantern. The Projection Box, 2006
  10. ^ The Magazine of Science, and Schools of Art - Vol. IV. 1843. стр. 410. 
  11. ^ Allgemeine Theaterzeitung und Originalblatt für Kunst, Literatur, und geselliges Leben (на језику: немачки). im Bureau der Theaterzeitung. 1847. 
  12. ^ Rossell, Deac. „The Exhibition of Moving Pictures before 1896” (на језику: енглески). 
  13. ^ „ANNO, Die Gegenwart. Politisch-literarisches Tagblatt, 1847-01-18, Seite 4”. anno.onb.ac.at. Приступљено 2020-04-15. 
  14. ^ „ANNO, Österreichisches Morgenblatt; Zeitschrift für Vaterland, Natur und Leben, 1847-02-03, Seite 2”. anno.onb.ac.at. Приступљено 2020-04-15. 
  15. ^ [1]
  16. ^ Myrent, Glenn (1989). „Emile Reynaud: First Motion Picture Cartoonist”. Film History. 3 (3): 191—202. JSTOR 3814977. 
  17. ^ The machines were modified so that they did not operate by nickel slot. According to Hendricks (1966), in each row "attendants switched the instruments on and off for customers who had paid their twenty-five cents" (p. 13). For more on the Hollands, see Peter Morris, Embattled Shadows: A History of Canadian Cinema, 1895–1939 (Montreal and Kingston, Canada; London; and Buffalo, New York: McGill-Queen's University Press, 1978), pp. 6–7. Morris states that Edison wholesaled the Kinetoscope at $200 per machine; in fact, as described below, $250 seems to have been the most common figure at first.
  18. ^ Streible, Dan (2008-04-11). Fight Pictures: A History of Boxing and Early Cinema. University of California Press. стр. 46. ISBN 9780520940581. Приступљено 16. 5. 2016. 
  19. ^ „BERLIN Tivoli”. www.allekinos.com. Приступљено 2020-03-22. 
  20. ^ „Who's Who of Victorian Cinema”. www.victorian-cinema.net. Приступљено 2020-03-22. 
  21. ^ Крај ере аналогних биоскопа (Б92, 15. август 2013)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Halnon, Mary (јануар 1998). „Some Enchanted Evenings: American Picture Palaces”. Some Enchanted Evenings: American Picture Palaces. American Studies at the University of Virginia. 
  • Slowinska, Maria (2005). „Consuming Illusion, Illusions of Consumability: American Movie Palaces of the 1920s”. Amerikastudien. 
  • Van Der Velden, André (2010). „Spectacles of Conspicuous Consumption: Picture Palaces, War Profiteers and the Social Dynamics of Moviegoing in the Netherlands, 1914-1922”. Film History. 
  • Bushnell, George (1977). „Chicago's Magnificent Movie Palaces”. Chicago History. 
  • {{Cite journal|title = The picture palace: economic sense or hollywood nonsense?|last = Gomery|first = Douglas|date = 1978|journal = Quarterly Review of Film Studies|volume = 3|pages = 23–36|doi = 10.1080/10509207809391377}
  • Alley-Young, Gordon (2005). „The Southern Movie Palace: Rise, Fall, and Resurrection”. Southern Studies. 
  • Valentine, Maggie. The Show Starts on the Sidewalk: An Architectural History of the Movie Theatre, Starring S. Charles Lee. New Haven, Connecticut: Yale University Press, 1994.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биоскоп&oldid=25194399”