Корисник:Aleksaprokic/песак
Dizajn zvuka[уреди | уреди извор]
Dizajn zvuka (engl. sound design) je proces kreiranja zvuka ili zvučne atmosfere koja ima specifične karakteristike i odgovara određenoj svrsi ili nameni. Dizajn zvuka se primenjuje u različitim oblastima, kao što su:
- film
- televizija
- video igre[1]
- pozorište
- muzika
- reklame
- proizvodnja automobila i mnoge druge industrije.
—————————————————————————————————————————————————————————————————
U procesu dizajna zvuka, inženjeri koriste različite tehnike za stvaranje, snimanje, obradu i miksovanje zvuka. Snimanje zvuka može se vršiti na različitim mestima, uključujući studio, teren, zvanične događaje i prirodne lokacije. Obrada zvuka uključuje primenu različitih efekata, kao što su delay, reverb, distorzija, filtriranje i kompresija.[2]
Miksovanje zvuka podrazumeva spajanje različitih zvučnih elemenata u celinu i kreiranje konačne zvučne slike. Inženjeri zvuka koriste različite tehnike za miksovanje, kao što su panovanje, balansiranje, ekvilizacija i dinamička obrada, kako bi postigli željeni zvučni efekat.
Dizajn zvuka se često koristi za kreiranje atmosfere i emocija u filmovima, televizijskim serijama i video igrama. Zvuk može biti ključni faktor u stvaranju napetosti, akcije, romantike, straha i drugih emocija. U muzičkoj industriji, dizajn zvuka se koristi za kreiranje jedinstvenog zvuka i stila umetnika.
U poslednje vreme, dizajn zvuka se sve više koristi u industriji automobila kako bi se poboljšala zvučna izolacija kabine, a takođe i za stvaranje zvuka motora i drugih zvučnih efekata.
Ukratko, dizajn zvuka je važan proces u različitim oblastima, koji može značajno uticati na iskustvo korisnika ili publike. Korišćenjem različitih tehnika snimanja, obrade i miksovanja, zvučni inženjeri mogu stvoriti jedinstvene zvučne efekte i atmosfere koje doprinose kvalitetu i vrednosti krajnjeg proizvoda.
Ukratko o zvuku[уреди | уреди извор]
Zvuk je oblik energije koji se širi kroz medijum (poput vazduha, vode ili čvrstih materijala) u vidu talasa. Nastaje kao rezultat vibracija ili oscilacija materijala, kao što su muzički instrumenti, glasovi ili objekti koji proizvode zvuk. Vibracije izazivaju promene u gustini medijuma, a te promene se prenose kroz medijum u obliku talasa.
Zvuk se može opisati različitim karakteristikama kao što su frekvencija, amplituda, trajanje i oblik talasa. Frekvencija se odnosi na broj oscilacija u sekundi i izražava se u hercima (Hz). Ljudsko uho može čuti zvukove u opsegu od 20 Hz do 20.000 Hz. Amplituda se odnosi na jačinu zvuka i meri se u decibelima (dB). Trajanje zvuka se odnosi na vreme tokom kojeg se zvuk čuje, dok oblik talasa opisuje kako se menja gustina medijuma tokom vibracija.
Snimanje zvuka[уреди | уреди извор]
Snimanje zvuka je proces beleženja zvučnih signala radi reprodukcije, obrade ili arhiviranja.
Postupak snimanja zvuka obično uključuje nekoliko ključnih koraka:
- Planiranje: Pre samog snimanja, važno je napraviti detaljan plan. To uključuje određivanje cilja snimanja, odabir odgovarajuće opreme, odabir lokacije i definisanje željenog zvuka.
- Priprema opreme: Potrebna oprema za snimanje zvuka uključuje mikrofone, snimače ili računare, kablove i stativ. Treba se pobrinuti da je oprema pravilno postavljena i spremna za snimanje.
- Postavljanje mikrofona: Mikrofoni se koriste za hvatanje zvuka. Postavljanje mikrofona zavisi od vrste snimanja i željenog zvuka. Mogu se koristiti različiti tipovi mikrofona kao što su kondenzatorski mikrofoni, dinamički mikrofoni ili bežični mikrofoni.
- Snimanje: Tokom snimanja, izvor zvuka se postavlja ispred mikrofona, a zvuk se beleži na snimaču ili računaru. Važno je pratiti kvalitet zvuka i obavljati eventualne korekcije tokom snimanja.
- Post-produkcija: Nakon snimanja, snimljeni zvuk se može dalje obrađivati u post-produkciji. To uključuje uređivanje, dodavanje efekata i poboljšavanje kvaliteta zvuka kako bi se postigao željeni rezultat.
Uzimajući u obzir širok spektar primena snimanja zvuka, postoji mnogo vrsta mikrofona koji se koriste u različitim situacijama. Neke od uobičajenih vrsta mikrofona su kondenzatorski mikrofoni i dinamički mikrofoni Svaki mikrofon ima svoje specifičnosti i najbolje se koristi u odgovarajućim situacijama kako bi se postigao najbolji kvalitet snimljenog zvuka.[3]
Istorija dizajna zvuka[уреди | уреди извор]
Rani razvoj dizajna zvuka datira još iz vremena neme ere filma, kada su filmovi bili prikazivani bez pridruženih zvučnih zapisa. U to vreme, bioskopi su često angažovali muzičare ili orkestre da prate projekcije filmova uživo. Međutim, sa razvojem tehnologije zvuka, kao što je izum mikrofona i razvoj optičkog zapisa zvuka na filmskoj traci, postalo je moguće sinhronizovati zvuk sa slikom.
Jedan od ključnih prekretnica u istoriji dizajna zvuka bio je film "The Jazz Singer" iz 1927. godine, koji je bio prvi zvučni film[4]. Nakon toga, dizajn zvuka u filmu postao je sve sofisticiraniji, uključujući upotrebu dijaloških zapisa, efekata zvuka i muzike kako bi se postigao određeni emocionalni ili narativni efekat.
Razvoj televizije takođe je imao značajan uticaj na dizajn zvuka. Početkom 1950-ih godina, televizija je postala sveprisutna, a zvuk je postao važan deo televizijskog iskustva. Poboljšanje tehnologije prenosa zvuka omogućilo je bolju reprodukciju zvuka kod gledalaca kod kuće, dok su dizajneri zvuka radili na unapređenju kvaliteta zvučnog sadržaja emitovanog na televiziji.
U oblasti muzike, dizajn zvuka je postao ključan element u produkciji snimaka. Sintisajzeri i drugi elektronski muzički instrumenti omogućili su muzičarima da stvaraju nove zvučne teksture i eksperimentišu sa zvukom na način koji prethodno nije bio moguć. Takođe, razvoj studijske tehnologije omogućio je producentima da precizno oblikuju zvuk u snimanju i miksovanju pesama.
U poslednjim decenijama, dizajn zvuka doživljava nagli razvoj zahvaljujući digitalnoj tehnologiji i napretku računara. Računari su postali moćni alati za snimanje, obradu i manipulaciju
Rani eksperimenti (1900-1940): U ranim godinama 20. veka, umetnici poput italijanskog futuriste Luigija Russola i ruskih avangardnih umetnika poput Vladimira Baranoviča i Arsenija Avramova počeli su eksperimentisati sa stvaranjem zvučnih kompozicija i zvučnih efekata. Oni su koristili različite tehnikalije, kao što su mehanički uređaji, magnetofoni i električni instrumenti, kako bi istražili nove zvučne mogućnosti.
Tehnologija[уреди | уреди извор]
Koriste se različite tehnologije za stvaranje, uređivanje i manipulaciju zvuka. Stara tehnologija može pružiti određeni karakter i toplinu zvuka koja se često povezuje s analognim snimanjem. S druge strane, nova tehnologija pruža visoku preciznost, jasnoću i fleksibilnost u obradi i manipulaciji zvuka.
Stara tehnologija, kao što su analogne trake ili vintage analogni uređaji, može biti skupa za nabavku i održavanje. Nova tehnologija, kao što su digitalne audio radne stanice (DAW), softverski instrumenti i efekti, često su pristupačniji i dostupni širem krugu korisnika.
- DAW (eng. digital audio workstation) softveri poput Pro Tools[5], Logic Pro[6], Ableton Live[7] i Adobe Audition[8] omogućavaju snimanje, uređivanje i miksovanje zvuka na računaru.
Virtualni instrumenti - Virtualni instrumenti[9] (eng. VST - virtual instruments): Ovi softverski instrumenti emuliraju različite muzičke instrumente, poput sintesajzera, klavira, gitara i bubnjeva, omogućavajući dizajnerima zvuka da stvaraju muzičke kompozicije i aranžmane.
- Filteri: kao što su reverberacija, ekvilajzer, kompresija i delay (eng. echo), koriste se za oblikovanje zvuka, dodavanje prostornosti, kontrolu dinamike i stvaranje posebnih efekata.
- Foley tehnika: Foley je tehnika snimanja zvukova uživo za reprodukciju zvukova pokreta, koraka, dodira i drugih zvukova u filmu, televiziji i video igrama[10]. Koriste se razni predmeti i površine kako bi se postigao autentičan zvuk.[11]
Pro Tools - Sintisajzeri: Sintisajzeri su elektronički instrumenti koji generišu zvukove pomoću oscilatora, filtera, pojačala i modulacija. Oni se često koriste u muzici i dizajnu zvuka za stvaranje sintetičkih zvukova i tekstura.[12]
- Surround zvuk: Surround zvuk tehnologija koristi više zvučnika za stvaranje impresivnog zvučnog iskustva. To omogućava dizajnerima zvuka da precizno pozicioniraju zvukove u prostoru i stvaraju prostornu dubinu.[13]
.jpg){kind=icon}
Ove tehnologije često rade zajedno kako bi dizajnerima zvuka omogućile stvaranje željenih zvukova i atmosfera u raznim medijima poput filmova, televizije, video igara, reklama i muzike.
Primena[уреди | уреди извор]
Dizajn zvuka na filmu[уреди | уреди извор]
.jpg)
Dizajn zvuka na filmu je jedan od ključnih elemenata koji doprinose kvalitetu i autentičnosti doživljaja filma. On obuhvata kreiranje zvučnih efekata, dijaloške montaže, muziku i ambijentalni zvuk koji zajedno čine jedinstvenu zvučnu sliku. Dizajn zvuka na filmu ima važnu ulogu u stvaranju atmosfere, emocija i priče.
Jedan od prvih koraka u procesu dizajna zvuka na filmu je snimanje zvuka na setu. Ovo uključuje snimanje dijaloga, ambijentalnog zvuka i bilo kakvih drugih zvukova koji su potrebni za film. Ove snimke se zatim koriste u postprodukciji za dalju obradu i miksovanje.[14]
Koraci
Nakon snimanja, sledeći korak je stvaranje zvučnih efekata. Zvučni efekti se koriste za stvaranje različitih zvukova i zvučnih atmosfera koje se ne mogu dobiti na setu, kao što su zvukovi eksplozija, vetra, udara, stvaranje zvučnih identiteta za različite likove i slično. Zvučni efekti se često prave korišćenjem specijalizovanih uređaja i programa za obradu zvuka.[15]
Nakon stvaranja zvučnih efekata, sledeći korak je montaža dijaloga. To je proces koji se odnosi na postavljanje dijaloga u filmu, kao i prilagođavanje glasa tako da bude usklađen sa akcijom i pokretima na ekranu. Montaža dijaloga obuhvata i prilagođavanje zvuka različitim lokacijama u filmu, kako bi se stvorio osećaj dubine i prostora.
Ben Burtt | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | (1948-07-12) July 12, 1948 (age 74) |
| Место рођења | Jamesville, New York, U.S., U.S. |
| Активни период | 1975–present |
| Награде | Doctor of Arts
Charles S. Swartz Award Academy Award |
Muzika je takođe važan element dizajna zvuka na filmu. Muzika se koristi za stvaranje atmosfere, naglašavanje emocija i praćenje priče. U nekim slučajevima, muzika može biti ključna za stvaranje identiteta filma i karakteristika likova. Muziku u filmu obično komponuju specijalno angažovani kompozitori ili se koristi muzika koja je već postojeća.[16]
Ambijentalni zvukovi su takođe važni u dizajnu zvuka na filmu. Oni stvaraju osećaj mesta, vremena i situacije u filmu. Ambijentalni zvukovi mogu biti vrlo različiti, od zvukova prirode do zvukova iz grada. Ove zvučne atmosfere se stvaraju korišćenjem snimaka ambijentalnog zvuka ili stvaranjem zvukova.
Abbey Road Studios[17] je svetski poznat muzički studio koji je lider u snimanju zvuka za film. Studio je posebno poznat po radu na filmovima franšize „Ratovi zvezda“, gde su snimljeni kultni dizajn zvuka, muzika i miks. Abbei Road Studios je takođe učestvovao u snimanju zvuka za druge poznate filmove poput serijala „Indijana Džons“, serijala „Hari Poter“, filmova „Džejmsa Bonda“ i mnogih drugih.
Važno je napomenuti da postoje mnogi drugi filmski studiji za snimanje zvuka koji su takođe priznati i renomirani, kao što su Skywalker Sound[18] u SAD, Pinewood Studios[19] u UK, Warner Bros[20]. Studiji u SAD i mnogi drugi. Izbor studija zavisi od projekta i saradnje između filmskog stvaraoca i studija kako bi se postigli najbolji rezultati za određeni film.
Ben Burtt je jedan od najpoznatijih dizajnera zvuka i montažera zvuka u filmskoj industriji. On je stekao slavu i priznanje zbog svog izuzetnog rada na filmu "Star Wars". Njegovi doprinosi su bili ključni u stvaranju zvukova koji su postali ikonični i prepoznatljivi širom sveta.
Burtt je bio odgovoran za stvaranje nekih od najpoznatijih zvukova u svetu filma. Na primer, on je kreirao zvuk svetlosnog mača, karakteristične zvukove droida R2-D2 i Chewbacca, kao i prepoznatljivo disanje Darth Vadera. Njegov kreativni pristup i inovativne tehnike snimanja zvuka doneli su mu brojne nagrade i priznanja.
Burtt je takođe bio pionir u korišćenju foley tehnike, koja podrazumeva snimanje zvukova pokreta i svakodnevnih objekata uživo kako bi se postigao autentičan zvuk. Njegov pristup snimanju zvuka i eksperimentisanju s različitim izvorima zvuka postavili su visoke standarde u industriji i inspirisali mnoge buduće dizajnere zvuka.
Dizajn zvuka na televiziji[уреди | уреди извор]
Dizajn zvuka na televiziji je sličan procesu dizajna zvuka na filmu, ali postoje neke razlike zbog različitog formata i načina emitovanja. Dizajn zvuka na televiziji obuhvata kreiranje zvučnih efekata, muziku i ambijentalni zvuk koji doprinose stvaranju kvalitetne zvučne slike.
_@_Sala_Apolo,_Primavera_Sound,_2016.05.30_(27609394302).jpg)
Jedna od ključnih razlika u dizajnu zvuka na televiziji je ta što se televizijske emisije emituju u realnom vremenu i zato je važno da se zvuk emituje u skladu sa akcijom na ekranu. Zato se često koriste precizno podešene miksete koje omogućuju kontrolu nivoa zvuka tokom emitovanja. Pored toga, različiti formati emisija zahtevaju različite pristupe dizajnu zvuka. Na primer, sportske emisije zahtevaju drugačiju vrstu zvučne slike u poređenju sa emisijama o kulinarstvu.
Konačno, važno je napomenuti da se dizajn zvuka na televiziji razvija u skladu sa tehnološkim napretkom. Sa sve većom popularnošću digitalnih i streaming servisa, televizijska produkcija se sve više fokusira na kreiranje zvučne slike koja je optimizovana za reprodukciju na različitim uređajima, uključujući mobilne telefone i tablete.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, dizajn zvuka na televiziji postaje sve kompleksniji proces. Kvalitetan dizajn zvuka može poboljšati gledanje emisija i stvoriti značajnu dodatnu vrednost za publiku. Zato je važno da televizijske produkcije investiraju u kvalitetne stručnjake i opremu za dizajn zvuka kako bi osigurali da zvučna slika pruži vrhunsko iskustvo gledanja za publiku.
Dizajn zvuka u pozorištu[уреди | уреди извор]
Dizajn zvuka u pozorištu je veoma važan element u stvaranju atmosfere na sceni i pomaže u prenošenju emocija i poruka predstave publici. On se bavi svim zvučnim elementima koji se koriste na sceni, uključujući glasove glumaca, muziku, zvučne efekte i ambijentalne zvukove. Kao i u filmu i televiziji, dizajn zvuka u pozorištu ima za cilj da stvori zvučnu sliku koja će se uklopiti sa vizuelnim elementima predstave i omogućiti publici da se što više uživi u priču.
Jedan od ključnih elemenata dizajna zvuka u pozorištu je kvalitetna akustika. Pozorišni prostor mora biti projektovan tako da omogućava jasno i čisto prenošenje zvuka sa scene do svakog mesta u publici. U tu svrhu, zidovi, plafon i podovi pozornice su obloženi materijalima koji apsorbuju zvuk i smanjuju odjek, što omogućava bolju čujnost i razumljivost dijaloga. Takođe, u pozorištu se često koristi i ozvučenje kako bi se pojačao zvuk glasova i muzike, i tako omogućila bolja čujnost u svim delovima pozornice.
Dizajn zvuka u pozorištu obuhvata i kreiranje zvučnih efekata koji se koriste na sceni, kao što su zvukovi oružja, eksplozija, kiše, vetra itd. Ovi efekti su važni jer pomažu u stvaranju atmosfere i situacije na sceni, i često su ključni za uspešno prenošenje poruke predstave.
Muzika takođe igra važnu ulogu u dizajnu zvuka u pozorištu. Originalna muzika može biti napisana posebno za predstavu, ili se mogu koristiti poznate kompozicije koje se uklapaju sa temom i tonom predstave. Muzika pomaže u uspostavljanju atmosfere i emocija na sceni, kao i u prelazima između scena.
Dizajn zvuka u pozorištu obuhvata i kreiranje ambijentalnih zvukova, koji se koriste za stvaranje pozadinske atmosfere na sceni. Ovi zvukovi mogu biti prirodni zvukovi, kao što su zvukovi ptica ili vozova, ili umetnički kreirani zvukovi, kao što su zvukovi mašina ili drugih neobičnih izvora zvuka.
Konačno, važno je napomenuti da dizajn zvuka u pozorištu zahteva kreativnost i pažljivo biranje zvukova/muzike, kako se ne bi narušila atmosfera.
Dizajn zvuka u muzici[уреди | уреди извор]
Dizajn zvuka u muzici obuhvata sve aspekte stvaranja i manipulacije zvuka u cilju postizanja željenog zvučnog efekta. Ovaj proces uključuje odabir instrumenata, miksovanje i obradu zvuka, kao i kreiranje zvučnih efekata. Dizajn zvuka u muzici ima ključnu ulogu u stvaranju željene atmosfere i emocija u muzici.
Jedan od važnih elemenata dizajna zvuka u muzici je odabir instrumenata. Različiti instrumenti mogu stvoriti različite zvučne teksture i tonove, što može biti ključno u stvaranju željenog zvuka u muzici. Neki instrumenti imaju karakterističan zvuk koji je povezan sa određenim žanrovima muzike, na primer gitara u rok muzici ili truba u džezu.
Miksovanje je proces u kojem se zvučni snimci različitih instrumenata i vokala kombinuju u jedinstvenu zvučnu sliku. Ovaj proces omogućava da se svaki instrument i vokal čuje jasno i razumljivo u odnosu na ostale elemente muzike. Pomoću miksovanja može se postići željeni balans zvuka između instrumenata i vokala, kao i između različitih delova pesme.
Obrada zvuka uključuje korišćenje različitih efekata i procesora kako bi se promenio zvuk instrumenata i vokala. Na primer, reverb može dodati prostorni efekat, dok delay može stvoriti eho efekat. Postoje i drugi efekti poput flangera, phasera, chorusa i mnogih drugih koji se mogu koristiti u dizajnu zvuka u muzici.
George Martin | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | January 3, 1926 |
| Место рођења | Highbury, London, United Kingdom |
| Датум смрти | March 8, 2016 |
| Место смрти | Wiltshire, United Kingdom |
| Занимање | Music producer |
Dizajn zvuka u muzici takođe uključuje kreiranje zvučnih efekata koji se koriste u muzici, kao što su zvukovi bubnjeva, perkusija, sintesajzera, gitare, klavira i drugih instrumenata. Uz korišćenje različitih procesora i efekata, zvukovi ovih instrumenata mogu se manipulisati kako bi se stvorili različiti zvučni efekti.
Džordž Martin (3.01.1926.-8.03.2016.)
Jedan od najpoznatijih muzičkih producenata je Džordž Martin (3.01.1926.-8.03.2016.). George Martin bio je engleski muzički producent, kompozitor i aranžer, najpoznatiji kao dugogodišnji saradnik i producent legendarne britanske grupe The Beatles. George Martin je postao jedan od najuticajnijih figura u muzičkoj industriji zbog svog revolucionarnog pristupa produkciji i aranžiranju muzike. Njegov ključni doprinos bio je u stvaranju zvuka i eksperimentalnim tehnikama koje su oblikovale zvuk The Beatlesa i promenile tok popularne muzike.
Kao producent The Beatlesa, Martin je bio odgovoran za brojne inovativne elemente u njihovim pesmama, uključujući složene aranžmane, upotrebu orkestara, inovativne studijske tehnike i eksperimente s novim zvucima. Njegova saradnja s The Beatlesima rezultirala je mnogim hitovima koji su postali klasici, kao što su "Yesterday", "A Day in the Life", "Strawberry Fields Forever" i mnogi drugi.
Martin je takođe sarađivao s mnogim drugim poznatim muzičarima tokom svoje karijere, uključujući Eltona Johna, Celine Dion, Stinga i mnoge druge. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoj rad, uključujući i šest Grammy nagrada.
Na kraju, važno je napomenuti da dizajn zvuka u muzici zahteva kreativnost i veštinu kako bi se postigao željeni zvuk. Kombinovanje instrumenata, efekata i procesora može pomoći u stvaranju jedinstvenog zvuka koji će se izdvojiti i pomoći muzičarima da se istaknu u moru drugih izvođača.[21]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ „Видео-игра”, Википедија (на језику: српски), 2023-04-22, Приступљено 2023-05-20
- ^ „Waves Creative Access”.
- ^ „AES”.
- ^ „The Jazz Singer, first successful feature film with sound, debuts in Seattle at the Blue Mouse on December 30, 1927.”.
- ^ „Pro tools”.
- ^ „Logic Pro”.
- ^ „Ableton”.
- ^ „Adobe Audition”.
- ^ „Native Instruments”.
- ^ „Foley Studio”.
- ^ „The Art of Foley”.
- ^ „Moog Music”.
- ^ „Splice Sounds”.
- ^ „Film Sound: Importance, History & How To Record It The Right Way”.
- ^ „How to Mix Dialogue for Film”.
- ^ „prosoundeffects”.
- ^ „Abbey Road Studios”.
- ^ „soundeffects?Skywalker_Sound”.
- ^ „pinewoodgroup”.
- ^ „warnerbros”.
- ^ „MusicRada”.