Корисник:Бане10/песак
| Томас Рирдон | |
|---|---|
.jpg) | |
| Датум рођења | 1969 |
| Место рођења | Њу Хемпшир Сједињене Америчке Државе |
| Образовање | Универзитет Колумбија Универзитет Дјук |
| Занимање | неуронаучник, компјутерски програмер |
Томас Рирдон (рођен 1969) је амерички рачунарски неуронаучник и извршни директор и суоснивач ЦТРЛ-лабс. Раније је био компјутерски програмер и програмер у Мицрософту. Он је заслужан за креирање пројекта за изградњу Мицрософтовог веб претраживача, Интернет Еxплорер-а , који је био најкоришћенији претраживач на свету током свог врхунца раних 2000-их. Основао је ЦТРЛ-лабс 2015. године са неуронаучницима са Универзитета Колумбија. Након набавке ЦТРЛ лабораторија, он води групу за неуронске интерфејсе у Фацебоок Реалитy Лабс.
Рани живот[уреди | уреди извор]
Рирдон је пореклом из Њу Хемпшира, ирско-католичког порекла. Он је један од 18 браће и сестара, од којих је осморо усвојено. Описан као „чудо од математике и рачунара“, Рирдон је похађао дипломске часове математике и науке на Технолошком институту у Масачусетсу док је био у средњој школи. Преселио се у Северну Каролину са 16 година.[1]
Рана технолошка каријера[уреди | уреди извор]
Док је био у Северној Каролини, Рирдон је са 19 година био помоцник у оснивању стартапа. Након аквизиције стартапа, упознао је Бил Гејтса и придружио се Мицрософт-у на 10 година као програмски менаџер на пројектима Wиндоwс 95 и Wиндоwс 98.[2]
У једном тренутку, Рирдон је чинио цео Мицрософтов развојни тим за Интернет Еxплорер. Служио је као програмски менаџер и архитекта за Интернет Еxплорер до верзије 4. Нарочито је испоручио прву имплементацију ЦСС-у Интернет Еxплорер 3 и дошао на идеју о повезивању Интернет Еxплорер-а са оперативним системом Мицрософт Wиндоwс. ИЕ3 је био прва инкарнација Еxплорер-а која се озбиљно такмичила са Нетсцапе Навигатором који је до тог тренутка био најпопуларнији претраживач.
Током Рирдоновог мандата, Интернет Еxплорер је надмашио Нетсцапе Навигатор као најчешће коришћени веб претраживач у касним 1990-им и раним 2000-им, у ономе што је постало познато као Ратови Прегледача. Реардон је био члан оснивачког одбора Wорлд Wиде Wеб Цонсортиум и радио је са W3Ц и другим агенцијама за стандарде као Мицрософтов представник на успостављању многих стандарда и преседана који још увек управљају светском мрежом. Рирдон је био један од најранијих заговорника и утицајних ХТМЛ4, ЦСС и XМЛ-а дизајнирајући прве комерцијалне имплементације ових језика.
Године 1998, Мицрософт се уплео у антитруст парнице, Сједињених држава против Мицрософт Корпорације, као резултат рата претраживача са Нетсцапе-ом. Рирдон је изразио разочарање у Мицрософт након искушења Нетсцапе-а, на крају одлучивши да оде и покрене стартуп за бежично умрежавање под називом Авогадро.Реардон се касније придружио ОпенWаве, компанији за софтвер за мобилне уређаје, где је служио као генерални директор, а потом и потпредседник, да би коначно био именован за главног техничког директора на месту на којем је био до 2004. године. У ОпенWаве-у је радио на развоју првог мобилног веб претраживача. Године 2003. МИТ Тецхнологy Ревиеw је назвао Реардона, тада 34, једног од својих 35 најбољих иноватора млађих од 35 година], годишње објављену листу на којој се иноватори одају за „достигнућа која су спремна да имају драматичан утицај на свет какав познајемо“.[3] [4] [5]
Више образовање[уреди | уреди извор]
Године 2004, Рирдон се вратио на колеџ, студирајући Класичне науке на Школи општих студија Универзитета Колумбија. Он приписује заслуге разговору са физичаром Фриман Дајсоном што га је инспирисао да прошири свој поглед на свет.
Године 2008. Рирдон је наградјен са великим успехом и Пхи Бета Каппа наградом на Универзитету Колумбија са дипломом Б.А. у књижевности и класичним језицима. До 2010. такође је стекао звање M.С. докторирао неуробиологију на Универзитету Дјук.
Године 2012. Рирдон је дао уводну адресу на свом алма матер Колумбијском универзитету. Рирдон је почео обраћање цитирајући „мој омиљени римски филозоф“ Сенеку на латинском: „Оно што је најважније јесте да ли неко продужава живот или само одлаже смрт“. Он је контекстуализовао ревизионистичку историју са искушењем наративне заблуде: „Постоји велики притисак на догађајима попут ових да се догађаји у нечијем животу повежу глатком линијом. Али богати животи, који се живе добро, заправо су прилично нелинеарни.“ Поново је испричао искуство са Фриманом Дајсоном, охрабрујући га да даље истражује своје средњошколско интересовање за латински: „О, да, морате – прочитајте Тацита.“ Рирдон је завршио докторат. Неурологије и понашања на Универзитету Колумбија 2016. године. Тренутно је у управном одбору Транспортатион Алтернативес и у одбору посетилаца Школе за опште студије и Зуцкерман института.[6] [7] [8] [9]
ЦТРЛ лабс[уреди | уреди извор]
Водећи уређај ЦТРЛ-лабс је ТецхЦрунцх назвао „АПИ за мозак“, а ЦНБЦ „наруквица која омогућава људима да контролишу машине својим умом“. У фебруару 2019. године, ЦТРЛ-лабс је најавила прикупљање 28 милиона долара у рунди финансирања серије Б од Гоогле Вентурес, Амазоновог Алеxа фонда, Луx Цапитал, Спарк Цапитал, Матриx Партнерс, Бреyер Цапитал и Фуел Цапитал. ВентуреБеат садржи серију демонстрација за технологију ЦТРЛ-Лабс.У новембру 2019. године, ЦТРЛ-лабс је купио Фацебоок у договору који је наводно између 500 милиона и милијарду долара. Тим је интегрисан у Фацебоок-ову истраживачку групу АР/ВР. [10] [11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ О'Сулливан, Анна (23. 06. 2019). „Цолумбиа ГС”. Приступљено 15. 03. 2024.
- ^ „Тхомас Реардон”. 25. август 2017. Приступљено 15. 03. 2024.
- ^ „Тхомас Реардон цонференце”. 13. 05. 2012. Приступљено 18. 03. 2024.
- ^ Хеатхер, Мацк. „WСЈ”. Приступљено 20. 03. 2024.
- ^ Моцарски, Мицхелле (20. 04. 2012). „Цолумбиа Спецтатор”. Приступљено 01. 04. 2024.
- ^ „МИТ тецхнологy ревиеw”. Приступљено 25. 03. 2024.
- ^ Моррис, Анне (18. 02. 2003). „Тотал Телецом”. Приступљено 01. 04. 2024.
- ^ „Вентуре Беат”. 22. 02. 2019.
- ^ „ВентуреБеат”.
- ^ „НYтимес”.
- ^ Родригуез, Салвадор (23. 09. 2023). „ЦНБЦ”.