Корисник:Дјелицдрагана/песак
Јужноамерички букавац (Ботаурус пиннатус) је велики припадник породице чапљи који живи у тропским подручјима Новог света. Као и други букавци рода Ботаурус, перје му је углавном смеђе и пругасто. Иако је распрострањена врста, ретко се виђа - вероватно због тога што се добро уклапа у околину - и његово понашање остаје слабо познато.
Опис[уреди | уреди извор]
Јужноамерички букавац је велика чапља, величине 63,5-76 цм и тежи око 800 г. Оба пола слично изгледају, али женке су мање од мужјака и имају смеђи уместо црног репа.[1]
I одрасли и младунци су светлосмеђи и јако ишарани пругама. Младунци су више црвенкасти. Грло је бело без шара, изнад врата је уместо беле боје јако испругано бледом смеђом, а остатак врата је светлосмеђ с танким црним пругицама. Груди и стомак су бели с бледосмеђим пругама, док су леђа светлосмеђа, снажно испругана црном. Летна пера су црна код мужјака и смеђа у женки.[2]
Кљун је кратак и снажан, жућкасте боје. Гола кожа на лицу је светложута, са смеђом линијом на почетку кљуна. Ноге су зеленкастожуте, а шареница је жута.
Гласање[уреди | уреди извор]
Ако је узбуђен, јужноамерички букавац испушта раwк-раwк-раwк звукове. Током сезоне парења мужјак "бубња" у сутон и у ноћ
Таксономија и систематика[уреди | уреди извор]
Њемачки природословац Јоханн Георг Wаглер, који је први описао ову врсту 1829., сврстао га је у род Ардеа. Понекада се наводи као иста врста као и амерички букавац (Б. лентигиносус), док други аутори сматрају цели род Ботаурус једном врстом.
Тренутно постоје две признате подврсте које дели рупа у Средњој Америци:
- Ботаурус пиннатус царибаеус (Дицкерман, 1961.) – Источни Мексико, Белиз и (ретко) Гватемала.
У проеку дужи кљун, краћа крила и реп, блеђи, мање пруга на врату.
- Ботаурус пиннатус пиннатус (Wаглер, 1829.) – југоисток Никарагве до Еквадора и Гвинеа, јужно кроз Бразил до Парагваја и сјевероисточне Аргентине.
У просеку дужи кљун, дужа крила и реп, тамнији, више пруга на врату.
Распрострањеност и понашање[уреди | уреди извор]
Назив "јужноамерички букавац" и не пристаје баш најбоље овој птици, јер живи северно чак до југа Мексика. Његов регион је од југоисточног Мексика до северне Аргентине, а понекада је опажен у Гватемали и никада у Хондурасу. Појављује се углавном у нижим регијама, али је виђен на висини од 2 600 м надморске висине.
Може се наћи у разним слатководним стаништима, укључујући густе тршчаке, поплављене травњаке с високом травом и мочваре. Вегетација која ту преовладава су високе траве оштрице (Цyперацеае), водени зумбули (Еицхорниа), сите (Јунцус), обичне трске (Пхарагмитес) или рогоз (Тyпха). Такође ће искористити плантаже пиринча и шећерне трске као станиште.
Јужоноамерички букавац је углавном ноћна птица. Иако је углавном солитаран, може се окупити у малене групе на омиљеним местима за храњење. Када је уплашен, укочи се и чучне с главом упереном према горе, довољно високо да може видети претњу. Обично побегне само ако непријатељ приђе јако близу.
Процењена популација је непозната. Због велике распрострањености сматра се најмање угроженим, по ИУЦН-у.
Исхрана[уреди | уреди извор]
схрана му је разнолика, састоји се од риба (укључујући и јегуље), гмазова, водоземаца, чланконожаца и малих сисаваца (једе чак и младе мармозете). Стрпљив је ловац и често стоји непокретно дуго времена док чека да му се плен довољно приближи.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Уобичајено за потпородицу Ботауринае (али што није уобичајено за већину других чапљи), јужноамерички букавац се размножава солитарно. Своје гнездо, платформу или плитку посуду од биљног материјала, гради међу густом вегетацијом ниско изнад површине воде. Женка носи два до три маслинастосмеђа јајета и сматра се да их само она инкубира. Скоро никада се не размножавају изван влажне сезоне.