Корисник:Иван Станисављев

С Википедије, слободне енциклопедије

Сефкеринска бара настала је 1970. годие, услед прекомерног изливања Тамиша. Са једне стране баре граничи је насип који је дужине 1 километар, а са друге стране граничи се са шумом.Бара се сваке године обнавља тако сто се тамис излива. Шума је засађена 1990. године, данас пречник дебла је најмањи 1 метар, висина дрвећа је у просеку 20 метара. Површина баре је 7,5 хектара. Највеће дубинеу бари су мало више од 1 метра. Насип је висине 8 метара.

Историја[уреди | уреди извор]

Историја која прати Сефкеринску бару, некада није постојао насип и бара није имала границе, приликом високог нивоа Тамиша долазило је до изливања и вода је долазила мештанима до кућа и угрожавала им је домеове. Тада би бара била пет пута већа него сто је данас.

Околина баре[уреди | уреди извор]

Околина баре је веома живописна, поседује веома разнолике биљне и животњске врсте. Насип је пун разних лековитих трава и коренова. Крај баре се налази дуг ред жалосних врба, и багренца који отезавају прилаз бари. Са друге стране баре је шума која је веома мрачна када пролиста. Шума заузма 200 хектара.

Станиште[уреди | уреди извор]

Бара са својом оклином је станиште за разнолике животињске врсте. Станиште је за неке специфичне птице које се не могу видети стално и на сваком месту. Бара са околином броји око 150 разлицитих животињских врсти, почев од ситних инсеката до птица па до зивотиња. Бара је станиште једне од ређих птица а то је Црна рода, и Орао белорепан. Црна Рода је позната барска и мочварска птица, не воли да буде у близини човека. Храни се рибом, жабама и змијама. Занимљивост за њих је да кад нађу свог пара са њим живе до краја свог животног века. За годину дана су стању да изведу 2 до 3 младунца. Орао белорепан је специфична птица по својој величини распона крила, у просеку распон крила му је од 2.0 да 2.4 метара. Храни се рибом. У сефкеринском подручју су запажена само два орла белорепана. То говори о томе колико су ретки.

Животиње које насељавју[уреди | уреди извор]

Животиње које насељавају бару су. У шуми станују, орлови, кобчеви, дивљи голубови,вране, славуји... Специфично је то да у шуми има чак и шакала, дивљих свиња, срна. У води живе животиње које се могу прилагодити на мали водени притисак, и јако топле воде као сто је ова бара током лета. Највисе од риба има: Америчких сомића или познатијих као цверглан, затим стука, бабусака, белих риба, црвеноперки, караша. У води се налазе разнолике траве, алге и локвањи, које дају лепоту бари. Поред тога у води на дну се налази много рачића, шакољки, пужева и разне ларве инсеката.[1]екологија живптиња и биљака.

Референце[уреди | уреди извор]

{Reflist}

Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

100 измена
  1. ^ Екологија књига Марија Бренан