Пређи на садржај

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Пољопривредни факултет Универзитета у Београду
Зграда Пољопривредног факултета данас
Типдржавни
Оснивање1919. године
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканПроф. др Душан Живковић
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.agrif.bg.ac.rs/

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Историјат Факултета

[уреди | уреди извор]

За оснивање Пољопривредног факултета највеће заслуге имао је Сима Лозанић (1847—1935), први професор Агрикултурне хемије и тадашњи ректор Београдског универзитета. Велику помоћ и разумевање око оснивања Факултета, Сима Лозанић је имао од Јована Жујовића (1856—1936), геолога и петрографа, тадашњег министра просвете.[1] Факултет је основан Законом о изменама и допунама закона о Универзитету од 27. 02. 1905. године (Сл. новине Краљевине СХС бр. 85, година I, од 23. 08. 1919. године).[1]

Одмах по завршетку Првог светског рата, на првој седници Универзитетског савета, одржаној 28. марта 1919. године, ректор је саопштио акт Министарства просвете, у којем је изражена жеља да се на Београдском универзитету отвори - започне са радом Пољопривредни факултет, са два одсека: пољопривредним и шумарским.[1] Због тога се овај дан обележава као - Дан Пољопривредног Факултета.

Припрема за отварање и почетак рада Пољопривредног факултета трајала је до јесени 1920. године, а настава је почела 5. децембра, уводним говором првог декана, др Петра Ђорђевића, редовног професора Специјалне ботанике и начелника Министарства шума и руда.[1] Било је предвиђено да Топчидерска економија припадне факултету, али то се није догодило. Десет студената шумарског одсека није могло започети четврту годину 1923. јер није било наставника.[2] Промоција првих свршених студената је одржана у новембру 1924.[3] Половином 1920-тих је било проблема са доделом средстава из државног буџета, било је чак и мисли о укидању факултета због „финансијске немогућности”.[4]

Године 1930. Факултет добија нови назив, Пољопривредно-шумарски факултет, а 1933. године се из Београда пресељава у Земун у зграду наменски сазидану за њега (освећена 14. децембра те године[5]). Пар година касније почињу радови на уређењу дворишта факултета - један хектар покривен житарицама, поврћем, дрвећем...[6] Студије су биле тешке: од 894 студента уписана од оснивања до 1934, дипломирало је 170.[7]

После Другог светског рата тј. 1949. године издвојили су се као самостални факултети: Шумарски и Пољопривредни факултет.[1]

Зграда факултета је дограђивана од 1975. до ца. 1978. за нових 11.000 квадратних метара.[8]

Организација Факултета

[уреди | уреди извор]

Наставна делатност Факултета обавља се у оквиру следећих одсека:[9]

  • Одсек за ратарство
  • Одсек за воћарство и виноградарство
  • Одсек за хортикултуру
  • Одсек за зоотехнику
  • Одсек за мелиорације земљишта
  • Одсек за фитомедицину
  • Одсек за пољопривредну технику
  • Одсек за прехрамбену технологију
  • Одсек за агроекономију

За организовање и извођење научно-истраживачког рада и студија Факултет има следеће институте:[9]

  • Институт за ратарство и повртарство
  • Институт за хортикултуру
  • Институт за зоотехнику
  • Институт за земљиште и мелиорације
  • Институт за фитомедицину
  • Институт за пољопривредну технику
  • Институт за прехрамбену технологију и биохемију
  • Институт за агроекономију

Катедра је основна наставно - научна јединица. Катедре су носиоци и организатори наставног, научног и стручног рада. Факултет има следеће катедре и то при институту:

Институт за ратарство и повртарство:[10]

  1. Катедра за агроботанику
  2. Катедра за агротехнику и агроекологију
  3. Катедра за ратарство и повртарство
  4. Катедра за генетику, оплемењивање биљака и семенарство
  • Кабинет за стране језике

Институт за воћарство и виноградарство:[10]

  1. Катедра за воћарство
  2. Катедра за виноградарство

Институт за зоотехнику:[10]

  1. Катедра за опште сточарство и оплемењивање домаћих и гајених животиња
  2. Катедра за исхрану, физиологију и анатомију домаћих и гајених животиња
  3. Катедра за одгајивање и репродукцију домаћих и гајених животиња

Институт за земљиште и мелиорације:[10]

  1. Катедра за педологију и геологију
  2. Катедра за агрохемију и физиологију биљака
  3. Катедра за еколошку микробиологију
  4. Катедра за мелиорације земљишта

Институт за фитомедицину:[10]

  1. Катедра за фитопатологију
  2. Катедра за ентомологију и пољопривредну зоологију
  3. Катедра за пестициде и хербологију

Институт за пољопривредну технику:[10]

  1. Катедра за пољопривредну технику
  2. Катедра за математику и физику

Институт за прехрамбену технологију и биохемију:[10]

  1. Катедра за хемију и биохемију
  2. Катедра за технологију конзервисања и врења
  3. Катедра за технологију ратарских производа
  4. Катедра за технологију анималних производа
  5. Катедра за технолошку микробилогију
  6. Катедра за управљање безбедношћу и квалитетом хране

Институт за агроекономију:[10]

  1. Катедра за менаџмент у агробизнису
  2. Катедра теорије трошкова, рачуноводства и финансија
  3. Катедра за економику пољопривреде, тржиште и рурални развој
  4. Катедра за статистику
  5. Катедра за општу економску теорију, социологију, социологију села и пословно право

Запослено особље

[уреди | уреди извор]

Запослено особље су лица која су у радном односу на Факултету. Наставно особље (наставници и сарадници) на Факултету чине лица која остварују наставни, научни и истраживачки рад. Ненаставно особље чине лица која обављају стручне, административне и техничке послове. На факултету ради око 282 наставног и 192 ненаставно особља и 49 стручних сарадника што износи укупно око 523 запослених. Задатак свих ових запослених је образовање студената Пољопривредног факултета којих има око 4500.

Декани Пољопривредног факултета

[уреди | уреди извор]
  • Проф. др Петар Ђорђевић, 1920−1923
  • Проф. др Иван Ђаја, 1923−1926
  • Проф. др Милан Влајинац, 1926−1932, 1935−1936
  • Проф. др Ђока Јовановић, 1932−1933
  • Проф. др Добросав Тодоровић, 1933−1934, 1939−1942, 1945−1947
  • Проф. др Станоје Недељковић, 1936−1939
  • Проф. др Михајло Градојевић, 1942−1943
  • Проф. др Младен Јосифовић, 1944−1945, 1947−1949, 1952−1954
  • Проф. др Стеван Николић, 1949−1950
  • Проф. др Живојин Тешић, 1950−1952, 1954−1955
  • Проф. др Драгиша Николић, 1955−1957
  • Проф. др Јован Белић, 1957−1958
  • Проф. др Станко Мирић, 1958−1960
  • Проф. др Чедомир Обрачевић, 1960−1962
  • Проф. др Лазар Аврамов, 1962−1964
  • Проф. др Новица Митић, 1964−1967
  • Проф. др Момчило Стојановић, 1967−1969
  • Проф. др Радојица Кљајић, 1969−1971
  • Проф. др Миломир Џамић, 1971−1973
  • Проф. др Живота Поповић, 1973−1975
  • Проф. др Бранко Бајчетић, 1975−1977
  • Проф. др Александар Ђокић, 1977−1979
  • Проф. др Милорад Бабовић, 1979−1981, 1996−2000
  • Проф. др Драгутин Величковић, 1981−1983, 1987−1989, 1989−1993
  • Проф. др Виден Ранђеловић, 1983−1985
  • Проф. др Живорад Гајић, 1985−1987
  • Проф. др Вилиман Кољајић, 1994−1995
  • Проф. др Драгиша Раичевић, 2000
  • Проф. др Софија Пекић, 2000−2003
  • Проф. др Небојша Ралевић, 2003−2012
  • Проф. др Милица Петровић, 2012−2018
  • Проф. др Душан Живковић, од 2018

Професори Пољопривредног факултета, ректори и проректори на Београдском универзитету

[уреди | уреди извор]
  • Проф. др Драгутин Величковић, ректор, 1993−1997
  • Проф. др Стеван Николић, проректор, 1952−1954
  • Проф. др Новица Митић, проректор, 1971−1975
  • Проф. др Александар Ђокић, проректор, 1979−1983
  • Проф. др Милорад Бабовић, проректор, 1987−1991
  • Проф. др Никола Ристић, проректор, 1998−2003

Професори Пољопривредног факултета, академици

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Поглед са угла
    Поглед са угла
  • Поглед из парка
    Поглед из парка
  • Поглед са Авијатичарског трга
    Поглед са Авијатичарског трга
  • Дворишни изглед зграде
    Дворишни изглед зграде
  • Двориште факултета
    Двориште факултета
  • Стаклене баште
    Стаклене баште

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Историјат факултета | Сајт”. www.agrif.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-30. 
  2. ^ "Политика", 28. нов. 1923, стр. 4
  3. ^ "Политика", 15. нов. 1924, стр. 3
  4. ^ „Укидање београдског пољопривредног факултета”, Политика, 12. дец. 1925
  5. ^ Политика 12.12.1933, стр. 8[мртва веза]. digitalna.nb.rs
  6. ^ „Политика”, 3. јул 1938
  7. ^ "Политика", 23. дец. 1934
  8. ^ "Касне сви извођачи". istorijskenovine.unilib.rs. Борба 21.07.1978. стр. 10.
  9. ^ а б „Институти/Одсеци | Сајт”. www.agrif.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-30. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж „Катедре | Сајт”. www.agrif.bg.ac.rs. Приступљено 2026-01-30. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Педесет година Пољопривредног факултета 1919/20 - 1969/70, Београд 1970.
  • Седамдесет година Пољопривредног факултета Универзитета у Београду 1919-1989, Београд - Земун 1989.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пољопривредни_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=30735048”