Корисник:Јелена0502
Јелена0502 је рођена у Београду. Студент је Факултета организационих наука. Организационе науке, које доживљавају пуни развој у другој половини 20. века, дале су значајан допринос развоју привреде и друштва у целини. Интензивни развој организационих наука дефинисаних у областима менаџмента и информационих система и технологија условио је раст ефикасности и напредовање пословних система. То је подстакло настанак великог броја институција високог образовања у овој области. У бившој Југославији, прве идеје за формалним образовањем у области организацоних наука појавиле су се пре више од педесет година. Као плод таквих иницијатива и евидентне потребе за образовањем стручњака који ће водити предузећа и бити носиоци развоја и промена, 1969. године је донета одлука о оснивању Факултета организационих наука у Београду. У јануару 1971. године одлуком Савета Универзитета у Београду, Факултет организационих наука је постао чланица Универзитета.[1]
Хоби[уреди | уреди извор]
Још у раном детињству показује интересовање за уметност. Бавила се углавном сликарством. Највисе успеха је показала у акварелу. Осим тога, бавила се и писањем. 2001. године објављеје неколико романа. 2004.године завршава Музичку школу Мокрањац, у Београду.
Основно образовање[уреди | уреди извор]
2005. године завршава Основну школу "Лазар Саватић" у Земуну. Зграда је грађена по пројекту познатог архитекте "Алексеја Бркића". У школи се налази биста народног хероја Лазара Саватића, вајарско дело Александра Ђорђевића, професора ликовне културе, а у библиотеци је монографија, урађена као поклон школи од ученика VIII разреда из генерације 1985. године. Лазар Саватић је рођен 24. маја 1914. године у Руми, од оца Петра и мајке Иванке, у радничкој породици. Основну и занатску школу завршава у родном месту. Постаје браварско-механичарски радник и ради у Руми, Новом Саду, а затим, од 1937. године, у Земуну, у фабрици авиона "Змај" и "Икарус". Рано се укључује у синдикални покрет и организује штрајкове због којих доживљава прогоне.
.JPG)
У НОП-у је од јула 1941. године. Марта 1943. године делује у ударној илегалној земунској групи која ослобађа Земун од неколико познатих издајника и зликоваца. Новембра 1943. године одлази на слободну територију у партизане, у Други сремски одред. Убрзо постаје обавештајни официр у Шестој војвођанској бригади. Посебан историјски подвиг чини када у личном возачу легендарног команданта Косте Нађа препознаје убаченог усташког агента из Земуна, а који је успео да у истом аутомобилу превози Јосипа Броза Тита, врховоног команданта НОВ Југославије. После ослобођења наставља одговорну и тешку активност у органима заштите, односно безбедности народа и државе. Умире 26. јула 1950. године у Новом Саду, у тридесет и шестој години, од рана задобијених у обрачуну са непријатељима који су се скривали у Војводини. Проглашен је за народног хероја 2. октобра 1953. године. Његово име данас носи и једна улица у земунском насељу "Марија Бурсаћ".
Ученици ОШ "Лазар Саватић" најраспеваније одељење у Београду[уреди | уреди извор]
Ученици 4/1 одељења Основне школе “Лазар Саватић” су најраспеваније одељење у Београду. Дечаци и девојчице тог одељења ову ласкаву и лепу титулу добили су на градском такмичењу основних школа Београда “Најраспеваније одељење” које је данас одржано у Центру за културу и спорт “Шумице”. [2]
Моји омиљени wики чланци[уреди | уреди извор]
Wикипедиа садржи доста корисних текстова и информација. Ово су текстови које бих издвојила:
Референце[уреди | уреди извор]
 | Овај корисник обожава палачинке. |