Пређи на садржај

Корисник:Марија Лабус/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Плака
Административни подаци
Држава Грчка
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Насеље Плака
Атински кровови

Плака је насеље у центру Атине, смештено испод Акропоља. На југу се граничи са насељем Макријани, на истоку са подручјем храма Олимпског Зевса и Зепиона, на северу са трговинским центром Атине и на западу са Монастиракијем. Карактерише је традиционална градња. Плака је једнo од малобројних насеља, сасвим могуће и једино, које је кроз историју константно било насељено. Између осталог, Плака је била и центар Античке Атине.[1] Директна веза ове области са славном прошлошћу Античке Атине, која постаје очигледна посетиоцу захваљујући десетини споменика који се налазе расути по крају, чини је, с разлогом, познатом као Насеље богова.[2][3][4]

Постратно, грађевине Плаке су под заштитом, резултирајући тиме да Плака постане јединствена област Атине где се може видети град какав је био пре 100 година. У овом крају раде музеји, таверне, ресторани, кафићи и туристичке радње, док су очуване и зграде познатих грађана старе Атине.

У делу Плаке који се пружа ка Акропољу налази се Анафиотика. Анафиотика је кварт саграђен у кикладском стилу, које су Анафиоти изградили током друге половине 19. века,[5] када су тражили насеље погодно за своје куће, будући да је у остатку Атине цена најама или куповине земље била висока за њих. Слична насеља, где су унутрашњи мигранти пренели архитектуру свог места порекла, постојала су и другде у Атини, али су временом претрпела грађевинске промене. На Плаки је живео и радио уметник Јоргос Савакис, док последњих година на Плаки живи и глумица Ирена Папас.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Плака је изграђена углавном око остатака Атинске Агоре, на простору који је без прекида био насељен од праисторије. Током османске владавине, Плака је као аристократски крај постао турско насеље[7] и седиште војводе (владе). Током периода Грчког рата за независност 1821. године, Плаку су, као и остатак Атине, привремено напустили њени становници због борби и опсаде Акропоља 1826. године.

Област је поново изграђена током првих година владавине краља Ота. Плака је имала велику заједницу Арванита до краја 19. века, због чега је неки наводе и као арванитско насеље Атине[8][9][10]. Током тог периода, изграђена је и Анафиотика. Подметнути пожар 1884. године уништио је велики део насеља и створио шансу за археологе да реализују ископавања на Атинској Агори и у Хадријановој библиотеци. Ископавања у овој области се настављају и данас.

Насеље данас[уреди | уреди извор]

Уличице Плаке

Насеље Плака, које посећује стотине хиљада туриста годишње[11], подлеже строгим урбанистичким прописима. То је јединствен крај Атине где се све комуналије (вода, струја, кабловска телевизија, телефонија, интернет и канализација) спроводе подземно, кроз специјално направљене тунеле, како инсталације не би поквариле живописност овог дела.

На Плаки се данас налазе многи музеји и културна места (попут позоришта). Неки од музеја који се налазе у околини су Музеј народне уметности, Музеј грчких народних инструмената, Музеј Фрисира, Музеј Павлоса и Александре Канелопулу и Музеј Универзитета у Атини.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Неокласични стил у Плаки

Са градским развитком током 19. века и откривањем античких споменика, куће око Античке Агоре су постепено отуђиване и на тај начин се археолошки простор очистио од каснијих грађевина и постао је значајна туристичка знаменитост која се налази у срцу савременог града, у подножју Акропоља.

Прилив туриста допринео је очувању карактера Плаке и њеној заштити од „развитка“ остатка града: многе старе куће и живописни путићи насеља су избегли рушења која су се дешавала у корист градње нових модерних зграда. На монументалним зградама отонске епохе, архитекте уводе иновације градећи прочеља са зидовима са великим прозорима украшеним венцима, забатима и балконима од кованог гвожђа.

Те нове куће су биле европски дах напретка у граду који је унео промену у начин живота и размишљања Атињана, који су до тада, навикли на источњачке отоманске грађевине.

Транспорт[уреди | уреди извор]

Близу Плаке се налазе метро станице Акропољ, Синтагма и Монастираки, а такође и станице трамваја Синтагма и Зепион, док већина аутобуских и тролејбуских линија које пролазе центром Атине покривају потребе транспорта овог краја.

Локалне личности[уреди | уреди извор]

Филмови са сценама снимљеним у Плаки[уреди | уреди извор]

Насеље Плака је присутно у многим филмовима, јер се сматра једним од карактеристичних обележја престонице Грчке.[16] Неки од њих су:

година наслов на грчком наслов на енглеском режисер
1950 Ο μεθύστακας The Drunkard[17] Јоргос Цавелас
1961 Αλίμονο στους νέους Woe to the Young[18] Алекос Сакелариос
1965 Η δε γυνή να φοβήται τον άνδρα And the Wife Should Revere Her Husband[19] Јоргос Цавелас
2009 Έρωτας α λα ελληνικά My Life in Ruins[20] Доланд Питри
2012 Αν What If...[21] Христофорос Папакалиатис

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Στης Ακρόπολης τα πέριξ”. 
  2. ^ „Η ΣΥΝΟΙΚΙΑ ΤΩΝ ΘΕΩΝ”. 
  3. ^ Κατσαρός, Λάμπρος (2016-09-09). „Εξερευνώντας την Πλάκα, τον πιο παλιό οικισμό στην Ευρώπη! [εικόνες]”. Ελεύθερος Τύπος (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22. 
  4. ^ „Visit Greece | Πλάκα”. web.archive.org. 2017-05-06. Приступљено 2024-04-22. 
  5. ^ Hayllar, Bruce; Griffin, Tony; Edwards, Deborah (2008), Urban Tourism Precincts: Engaging with the Field, Elsevier, стр. 1—18, Приступљено 2024-04-22 
  6. ^ „Η Ειρήνη Παπά στα 90: Oι παρεξηγήσεις με το όνομα, την ηλικία και την κατάσταση της υγείας της | Reader”. web.archive.org. 2021-07-16. Приступљено 2024-04-22. 
  7. ^ Dyson, Stephen L. (1998-12-31). Ancient Marbles to American Shores. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-1-5128-0197-2. 
  8. ^ Lanzendörfer, Tim (2018-09-10), Coda, University Press of Mississippi, стр. 183—192, ISBN 978-1-4968-1906-2, Приступљено 2024-04-22 
  9. ^ Poulton, Hugh, ур. (1997). Muslim identity and the Balkan state. IMMA book series. London: Hurst. ISBN 978-1-85065-276-2. 
  10. ^ Jebb, Richard Claverhouse; Todd, Robert B. (2002). Collected works of Richard Claverhouse Jebb (Reprinted изд.). Bristol: Thoemmes. ISBN 978-1-85506-933-6. 
  11. ^ „Plaka Photo Guide”. 
  12. ^ „Η Ηρώ μένει στην Πλάκα και την λατρεύει | LiFO”. www.lifo.gr (на језику: грчки). 2014-01-29. Приступљено 2024-04-22. 
  13. ^ Team, Gossip-tv (2016-09-11). „Άννα Παναγιωταρέα: Προσπάθησαν να ανοίξουν το σπίτι της στην Πλάκα”. Gossip-tv.gr (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22. 
  14. ^ makiskel_dqc62gd4 (2019-09-03). „Η Ειρήνη Παππά στα 90: Oι παρεξηγήσεις με το όνομα, την ηλικία και την κατάσταση της υγείας της”. iRafina (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22. 
  15. ^ „Μίμης Πλέσσας: «Ποιος το ξέρει…»”. Κακοκαιρία Ιανός τώρα: Live update - Συνεχής ενημέρωση. Приступљено 2024-04-22. 
  16. ^ Πουγκακιώτη, Ιφιγένεια-Δήμητρα. Μέτρηση της αποδοτικότητας και της παραγωγικότητας των δήμων σε ηλεκτρονικό περιβάλλον (Теза). National Documentation Centre (EKT). 
  17. ^ ΜΗΤΡΟΠΟΥΛΟΥ, ΝΑΝΣΥ (2017-03-09). „4 αθηναϊκά στέκια στα οποία γυρίστηκαν επιτυχίες του σινεμά”. BOVARY (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22. 
  18. ^ „Πού γυρίστηκαν οι ελληνικές ταινίες ; (2ο μέρος)”. Retromaniax (на језику: грчки). 2015-08-12. Приступљено 2024-04-22. 
  19. ^ IEFIMERIDA.GR, NEWSROOM (2013-09-17). „To TAIΠΕΔ πουλάει ακόμη και το κτίριο στην Πλάκα όπου γυρίστηκε η ταινία «Η δε γυνή να φοβήται τον άνδρα» [εικόνες]”. iefimerida.gr (на језику: грчки). Приступљено 2024-04-22. 
  20. ^ „Η Ελλάδα γίνεται μόδα”. ΤΑ ΝΕΑ (на језику: грчки). 2008-07-16. Приступљено 2024-04-22. 
  21. ^ „Μια ερωτική ιστορία στο επίκεντρο του πρώτου τρέιλερ του «Αν» του Χρ.Παπακαλιάτη”. in.gr (на језику: грчки). 2012-07-28. Приступљено 2024-04-22. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marija_Labus/песак&oldid=27804422”