Korisnik:Marija Labus/pesak
Plaka | |
|---|---|
| Administrativni podaci | |
| Država |  Grčka |
| Geografske karakteristike | |
| Vremenska zona | UTC+2 (EET), leti UTC+3 (EEST) |
Plaka je naselje u centru Atine, smešteno ispod Akropolja. Na jugu se graniči sa naseljem Makrijani, na istoku sa područjem hrama Olimpskog Zevsa i Zepiona, na severu sa trgovinskim centrom Atine i na zapadu sa Monastirakijem. Karakteriše je tradicionalna gradnja. Plaka je jedno od malobrojnih naselja, sasvim moguće i jedino, koje je kroz istoriju konstantno bilo naseljeno. Između ostalog, Plaka je bila i centar Antičke Atine.[1] Direktna veza ove oblasti sa slavnom prošlošću Antičke Atine, koja postaje očigledna posetiocu zahvaljujući desetini spomenika koji se nalaze rasuti po kraju, čini je, s razlogom, poznatom kao Naselje bogova.[2][3][4]
Postratno, građevine Plake su pod zaštitom, rezultirajući time da Plaka postane jedinstvena oblast Atine gde se može videti grad kakav je bio pre 100 godina. U ovom kraju rade muzeji, taverne, restorani, kafići i turističke radnje, dok su očuvane i zgrade poznatih građana stare Atine.
U delu Plake koji se pruža ka Akropolju nalazi se Anafiotika. Anafiotika je kvart sagrađen u kikladskom stilu, koje su Anafioti izgradili tokom druge polovine 19. veka,[5] kada su tražili naselje pogodno za svoje kuće, budući da je u ostatku Atine cena najama ili kupovine zemlje bila visoka za njih. Slična naselja, gde su unutrašnji migranti preneli arhitekturu svog mesta porekla, postojala su i drugde u Atini, ali su vremenom pretrpela građevinske promene. Na Plaki je živeo i radio umetnik Jorgos Savakis, dok poslednjih godina na Plaki živi i glumica Irena Papas.[6]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Plaka je izgrađena uglavnom oko ostataka Atinske Agore, na prostoru koji je bez prekida bio naseljen od praistorije. Tokom osmanske vladavine, Plaka je kao aristokratski kraj postao tursko naselje[7] i sedište vojvode (vlade). Tokom perioda Grčkog rata za nezavisnost 1821. godine, Plaku su, kao i ostatak Atine, privremeno napustili njeni stanovnici zbog borbi i opsade Akropolja 1826. godine.
Oblast je ponovo izgrađena tokom prvih godina vladavine kralja Ota. Plaka je imala veliku zajednicu Arvanita do kraja 19. veka, zbog čega je neki navode i kao arvanitsko naselje Atine[8][9][10]. Tokom tog perioda, izgrađena je i Anafiotika. Podmetnuti požar 1884. godine uništio je veliki deo naselja i stvorio šansu za arheologe da realizuju iskopavanja na Atinskoj Agori i u Hadrijanovoj biblioteci. Iskopavanja u ovoj oblasti se nastavljaju i danas.
Naselje danas[uredi | uredi izvor]
Naselje Plaka, koje posećuje stotine hiljada turista godišnje[11], podleže strogim urbanističkim propisima. To je jedinstven kraj Atine gde se sve komunalije (voda, struja, kablovska televizija, telefonija, internet i kanalizacija) sprovode podzemno, kroz specijalno napravljene tunele, kako instalacije ne bi pokvarile živopisnost ovog dela.
Na Plaki se danas nalaze mnogi muzeji i kulturna mesta (poput pozorišta). Neki od muzeja koji se nalaze u okolini su Muzej narodne umetnosti, Muzej grčkih narodnih instrumenata, Muzej Frisira, Muzej Pavlosa i Aleksandre Kanelopulu i Muzej Univerziteta u Atini.
Arhitektura[uredi | uredi izvor]
Sa gradskim razvitkom tokom 19. veka i otkrivanjem antičkih spomenika, kuće oko Antičke Agore su postepeno otuđivane i na taj način se arheološki prostor očistio od kasnijih građevina i postao je značajna turistička znamenitost koja se nalazi u srcu savremenog grada, u podnožju Akropolja.
Priliv turista doprineo je očuvanju karaktera Plake i njenoj zaštiti od „razvitka“ ostatka grada: mnoge stare kuće i živopisni putići naselja su izbegli rušenja koja su se dešavala u korist gradnje novih modernih zgrada. Na monumentalnim zgradama otonske epohe, arhitekte uvode inovacije gradeći pročelja sa zidovima sa velikim prozorima ukrašenim vencima, zabatima i balkonima od kovanog gvožđa.
Te nove kuće su bile evropski dah napretka u gradu koji je uneo promenu u način života i razmišljanja Atinjana, koji su do tada, navikli na istočnjačke otomanske građevine.
Transport[uredi | uredi izvor]
Blizu Plake se nalaze metro stanice Akropolj, Sintagma i Monastiraki, a takođe i stanice tramvaja Sintagma i Zepion, dok većina autobuskih i trolejbuskih linija koje prolaze centrom Atine pokrivaju potrebe transporta ovog kraja.
Lokalne ličnosti[uredi | uredi izvor]
- Iro, pevačica[12]
- Ana Panajotarea, novinarka[13]
- Irena Papas, glumica[14]
- Mimis Plesas, kompozitor[15]
Filmovi sa scenama snimljenim u Plaki[uredi | uredi izvor]
Naselje Plaka je prisutno u mnogim filmovima, jer se smatra jednim od karakterističnih obeležja prestonice Grčke.[16] Neki od njih su:
| godina | naslov na grčkom | naslov na engleskom | režiser |
|---|---|---|---|
| 1950 | Ο μεθύστακας | The Drunkard[17] | Jorgos Cavelas |
| 1961 | Αλίμονο στους νέους | Woe to the Young[18] | Alekos Sakelarios |
| 1965 | Η δε γυνή να φοβήται τον άνδρα | And the Wife Should Revere Her Husband[19] | Jorgos Cavelas |
| 2009 | Έρωτας α λα ελληνικά | My Life in Ruins[20] | Doland Pitri |
| 2012 | Αν | What If...[21] | Hristoforos Papakaliatis |
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Naselje Plaka -
Arhitektura Plake, detalj -
Tipične kuće u Plaki -
Ulica Polignotu -
-
Pogled na Akropolj iz Plake -
-
Pogled na Akropolj noću -
Tipična turistička radnjica sa suvenirima
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Στης Ακρόπολης τα πέριξ”.
- ^ „Η ΣΥΝΟΙΚΙΑ ΤΩΝ ΘΕΩΝ”.
- ^ Κατσαρός, Λάμπρος (2016-09-09). „Εξερευνώντας την Πλάκα, τον πιο παλιό οικισμό στην Ευρώπη! [εικόνες]”. Ελεύθερος Τύπος (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ „Visit Greece | Πλάκα”. web.archive.org. 2017-05-06. Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ Hayllar, Bruce; Griffin, Tony; Edwards, Deborah (2008), Urban Tourism Precincts: Engaging with the Field, Elsevier, str. 1—18, Pristupljeno 2024-04-22
- ^ „Η Ειρήνη Παπά στα 90: Oι παρεξηγήσεις με το όνομα, την ηλικία και την κατάσταση της υγείας της | Reader”. web.archive.org. 2021-07-16. Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ Dyson, Stephen L. (1998-12-31). Ancient Marbles to American Shores. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-1-5128-0197-2.
- ^ Lanzendörfer, Tim (2018-09-10), Coda, University Press of Mississippi, str. 183—192, ISBN 978-1-4968-1906-2, Pristupljeno 2024-04-22
- ^ Poulton, Hugh, ur. (1997). Muslim identity and the Balkan state. IMMA book series. London: Hurst. ISBN 978-1-85065-276-2.
- ^ Jebb, Richard Claverhouse; Todd, Robert B. (2002). Collected works of Richard Claverhouse Jebb (Reprinted izd.). Bristol: Thoemmes. ISBN 978-1-85506-933-6.
- ^ „Plaka Photo Guide”.
- ^ „Η Ηρώ μένει στην Πλάκα και την λατρεύει | LiFO”. www.lifo.gr (na jeziku: grčki). 2014-01-29. Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ Team, Gossip-tv (2016-09-11). „Άννα Παναγιωταρέα: Προσπάθησαν να ανοίξουν το σπίτι της στην Πλάκα”. Gossip-tv.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ makiskel_dqc62gd4 (2019-09-03). „Η Ειρήνη Παππά στα 90: Oι παρεξηγήσεις με το όνομα, την ηλικία και την κατάσταση της υγείας της”. iRafina (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ „Μίμης Πλέσσας: «Ποιος το ξέρει…»”. Κακοκαιρία Ιανός τώρα: Live update - Συνεχής ενημέρωση. Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ Πουγκακιώτη, Ιφιγένεια-Δήμητρα. Μέτρηση της αποδοτικότητας και της παραγωγικότητας των δήμων σε ηλεκτρονικό περιβάλλον (Teza). National Documentation Centre (EKT).
- ^ ΜΗΤΡΟΠΟΥΛΟΥ, ΝΑΝΣΥ (2017-03-09). „4 αθηναϊκά στέκια στα οποία γυρίστηκαν επιτυχίες του σινεμά”. BOVARY (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ „Πού γυρίστηκαν οι ελληνικές ταινίες ; (2ο μέρος)”. Retromaniax (na jeziku: grčki). 2015-08-12. Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ IEFIMERIDA.GR, NEWSROOM (2013-09-17). „To TAIΠΕΔ πουλάει ακόμη και το κτίριο στην Πλάκα όπου γυρίστηκε η ταινία «Η δε γυνή να φοβήται τον άνδρα» [εικόνες]”. iefimerida.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ „Η Ελλάδα γίνεται μόδα”. ΤΑ ΝΕΑ (na jeziku: grčki). 2008-07-16. Pristupljeno 2024-04-22.
- ^ „Μια ερωτική ιστορία στο επίκεντρο του πρώτου τρέιλερ του «Αν» του Χρ.Παπακαλιάτη”. in.gr (na jeziku: grčki). 2012-07-28. Pristupljeno 2024-04-22.