Корисник:Мбаппе7/песак

Овај чланак је део пројекта Вики-школарац у ОШ "Јован Стерија Поповић" у Београду. Датум уноса: мај - јун 2019. Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстраницама, где ће остати до краја периода уноса и оцењивања. Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.

Лопари

На оним деловима обале где су лучки бедеми, стене или валобрани могу се приметити Лопари. Шкољке „ које су се нахватале по камењу или стењу, нису ништа друго до милиони примерака лопара, малих рачића из реда „ЦИРИПЕДИА „. Они су заштићени чврстим кречњачким љуштурама, те умногоме личе на ситне шкољке. Чим се излегу, Лопари пливају слободно унаоколо. Али када одрасту, престану да се крећу. Укопају се, приљубе уз некакву површину која им се чини погодна и сасвим изгубе моћ кретања.

 Навика Лопара да се чврсто приљубе уз неку површину (а то чине милиони јединки у исто време) представља голему непријатност за човека. Да наведемо само пример да броду опадне брзина скоро на половину само зато што се по његовој глаткој спољашњој површини трупа налепило хиљаде и хиљаде Лопара! Чак и данас, у време огромних океанских бродова, Лопари коштају поморске компаније најмање стотину милиона долара годишње, које због губитка времена, које због оштећења бродова и делова њихових машина.

 Постоји много различитих врста Лопара, у које спадају и они који се радије доживотно прилепе за стене и камење него за дрво и гвождје. Као што смо рекли они веома подсећају на најмање врсте ракова и рачића када се излегу и када су у стању да се крећу унаоколо. Али када се једном приљубе и учврсте за неку површину, онда ту остају целог свог живота!

Чим се приљуби, Лопар одмах почиње да ствара око себе заштитни оклоп или шкољку, која потпуно прекрива његово телашце. Од тада ова животиња покреће једино своје пипке или „антене". Има укупно шест пари тих сићушних пипака које покреће унаоколо, како би њима дохватила најпримитивније водене организме којима се храни.