Шкољке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шкољке
Haeckel Acephala.jpg
Шкољке
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Mollusca
Класа: Bivalvia
Linnaeus, 1758
Поткласе

Anomalosdesmata
Heterodonta
Paleoheterodonta
Protobranchia
Pteriomorphia

Драјсена (Dreissena, поткласа Heterodonta) покрива камење на странама реке Дрине. Средњи ток реке Дрине.

Шкољке (лат. Bivalvia, Lamellibranchia или Pelecypoda) су мекушци који имају двокапку љуштуру (лат. bi = два; лат. valvus = капак) и немају главени регион.

Тело им је бочно спљоштено што се нарочито уочава у облику стопала, које личи на секиру (заривање у подлогу). Тело је са стране потпуно обухваћено плаштом, који се, као и љуштура, састоји од два дела. Капци љуштуре могу бити спојени еластичном везом (лигаментом) или бравом. Брава се састоји од низа зубаца и улегнућа на једном и одговарајућим низом на другом капку. Шкрге су листолике и налазе се са стране тела између утробне кесе и плашта.

Крећу се заривањем стопала у подлогу и слабо су покретне, а неке врсте су и сесилне. Насељавају слатке воде и мора.

Најпознатији представници су :

Разноврсност живих шкољки[уреди]

Максимална величина одраслих живих врста шкољки креће од 0.52 мм код Condylonucula maya,[1] све до дужине од 1.532 мм код Kuphus polythalamia.[2] Међутим, врста која се генерално сматра највећом живом шкољком то је џиновска шкољка Tridacna gigas, који може да израсте до дужине 1.200 мм и тежине више од 200 кг. [3] Највећа позната изумрл врста шкољке је Platyceramus чији фосил дужине 3000 мм.[4]

У својој књизи из 2010. године Compendium of Bivalves, Маркус Хубер даје укупан број врста живих шкољки је 9.200 сврстаних у 106 породица.[5] Хубер наводи да је број од 20.000 живих врста, што се често јавља у литератури, није могла да се утврди и представља следећу табелу да илуструје познату разноликост:

Поткласа Натпородица Породица Род Врста
Heterodonta 64 (садржи 1 слатководну) &0800800 (16 слатководних) &56005600 (270 слатководних)
Arcticoidea 2 &00066 &001313
Cardioidea 2 &003838 &0260260
Chamoidea 1 &00066 &007070
Clavagelloidea 1 &00022 &002020
Crassatelloidea 5 &006565 &0420420
Cuspidarioidea 2 &002020 &0320320
Cyamioidea 3 &002222 &0140140
Cyrenoidea 1 &00066 (3 слатководне) &006060 (30 слатководних)
Cyrenoidoidea 1 &00011 &00066
Dreissenoidea 1 &00033 (2 слатководних) &002020 (12 слатководних)
Galeommatoidea цца. 4 &0100око 100 &0500око 500
Gastrochaenoidea 1 &00077 &003030
Glossoidea 2 &002020 &0110110
Hemidonacoidea 1 &00011 &00066
Hiatelloidea 1 &00055 &002525
Limoidea 1 &00088 &0250250
Lucinoidea 2 &0085око 85 &0500око 500
Mactroidea 4 &004646 &0220220
Myoidea 3 &001515 (1 слатководна) &0130130 (1 слатководна)
Pandoroidea 7 &003030 &0250250
Pholadoidea 2 &003434 (1 слатководна) &0200200 (3 слатководне)
Pholadomyoidea 2 &00033 &002020
Solenoidea 2 &001717 (2 слатководне) &0130130 (4 слатководне)
Sphaerioidea (1 слатководна) &0005(5 слатководних) &0200(200 слатководних)
Tellinoidea 5 &0110110 (2 слатководне) &0900900 (15 слатководних)
Thyasiroidea 1 &0012око 12 &0100око 100
Ungulinoidea 1 &001616 &0100100
Veneroidea 4 &0104104 &0750750
Verticordioidea 2 &001616 &0160160
Palaeoheterodonta 7 (садржи. 6 слатководних) &0171171 (170 слатководних) &0908908 (900 слатководних)
Trigonioidea 1 &00011 &00088
Unionoidea (6 слатководних) &0170(170 слатководних) &0900(900 слатководних)
Protobranchia 10 &004949 &0700700
Manzanelloidea 1 &00022 &002020
Nuculanoidea 6 &003232 &0460460
Nuculoidea 1 &00088 &0170170
Sapretoidea 1 &0005око 5 &001010
Solemyoidea 1 &00022 &003030
Pteriomorpha 25 &0240240 (2 слатководне) &20002000 (11 слатководних)
Anomioidea 2 &00099 &003030
Arcoidea 7 &006060 (1 слатководна) &0570570 (6 слатководних)
Dimyoidea 1 &00033 &001515
Limoidea 1 &00088 &0250250
Mytiloidea 1 &005050 (1 слатководна) &0400400 (5 слатководних)
Ostreoidea 2 &002323 &008080
Pectinoidea 4 &006868 &0500500
Pinnoidea 1 &00033 (+) &005050
Plicatuloidea 1 &00011 &002020
Pterioidea 5 &00099 &008080

Референце[уреди]

  1. Condylonucula maya. Extreme bivalves. Приступљено 2012-04-19. 
  2. „Book review: Conchologists of America”. Приступљено 2012-04-19. 
  3. Grall, George. „Giant Clam: Tridacna gigas. National Geographic Society. Приступљено 2012-06-24. 
  4. Kauffman, E. G.; Harries, P. J.; Meyer, C.; Villamil, T.; Arango, C.; Jaecks, G. (2007). „Paleoecology of giant Inoceramidae (Platyceramus) on a Santonian (Cretaceous) seafloor in Colorado”. Journal of Paleontology. 81 (1): 64—81. doi:10.1666/0022-3360(2007)81[64:POGIPO]2.0.CO;2. 
  5. Huber, Markus (2010). Compendium of Bivalves. A Full-color Guide to 3,300 of the World's Marine Bivalves. A Status on Bivalvia after 250 Years of Research. ConchBooks. стр. 23. ISBN 978-3-939767-28-2. 

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]