Корисник:Милица.симоновиц95/песак
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Педагошком факултету у Врању, Универзитета у Нишу. Датум уноса: март — јун 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Социометријски поступак је први применио аустријско-амерички психијатар и психолог Морено (енгл. Jacob Levy Moreno) двадесетих година прошлог века. Поступак се користи за практичне и научноистраживачке циљеве.
Социометријска техника[уреди | уреди извор]
Ова техника служи за испитивање међуљудских односа у малим групама (од 30-40) људи. Помоћу ове технике могу се испитивати социо- емоционални односи у дечјим колективима, као што су разред, колонија на летовању или група за ваншколске активности. Оваквим начином испитивања могу се открити, како појединачна неприлагођеност, тако и поремећеност међуљудских односа у малим групама.[1]
У најједноставнијем облику социометријски упитник садржи питања упућена сваком од чланова групе да, међу осталим члановима групе, означи оне са којима би желео да учествује у некој стварној или замишљеној активности, као и оне са којима то не би желео. (од сваког детета из једног разреда на пример, тражи се да напише имена оних другова и другарица са којима желели да се играју на одмору, уче заједно, и сл., као и да напише имена оних са којима то не би желело). Од субејака се тражи да саопште, не само имена оних са којима већ учествују у датој активности, већ имена оних са којима (не)би желели да учествују у тој активности. Свако од наведених питања поставља се посебно. [2]
Активности, на основу којих се испитује однос прихватања или одбијања појединих чланова,назива се социометријски критеријум. У социометријском испитивању може се користити један или више критеријума. Критеријуми морају бити логични и морају се односити на активности значајне за појединца и за групу.
Постоје неки нужни предуслови који морају бити остварени како би примена социометријске технике била ваљана:
- Чланови колектива се међусобно познају... група (колектив) постоји неко време (најмање месец дана);
- Чланови групе деле заједнички простор (међусобно се опажају и комуницирају) у реалном времену наставе и сл.;
- Испитивач (психолог, наставник) треба да ужива поверење целог колектива дискреција података мора бити загарантована;
- Социометријски критеријум мора да буде конкретна активност важна за све припаднике колектива и колектив као целину.
- Испитаницима мора бити јасно из које групе могу бирати, као и колико ће другова бирати. Тај број може бити неограничен, али се може и ограничити на један, два, пет и сл.
Код деце од девет или десет година, испитивање се може спровести писменим путем, а код млађе деце-усмено или посматрањем понашања за време игре или неких спонтаних активности. Писмено испитивање може се спровести на више начина различитим социометријским поступцима. Поред до сада описане и најчешће коришћене Технике именовања постоји и Техника рангирања и Техника упоређивања по паровима. Примена Технике рангирања од појединца тражи да према неком критеријуму поређа све чланове групе.Техника упоређивања по правима састоји се у томе да се појединцу изнесу имена два члана из групе а он мора да изабере оног са којим (не)би радије желео да учествује у датој активности. Након процене свих могућих парова добија се на резултат који омогућава увид у избор сваког члана групе. Социометријски положај појединца у групи може се одредити помоћу три врсте информација: позитивна бирања, негативна бирања и неутрални гласови.[3]
Приказивање података добијени социометријским поступком[уреди | уреди извор]
- Графичким-социограмом.
- Квантитативно:
- социометријским матрицама
- социометријским индексима групним и индивидуалним
Графичко приказивање података[уреди | уреди извор]
На социограму је сваки субјекат приказан одговарајућом ознаком, док је правац избора обележен стрелицама. Постоје различите конвенционалне ознаке за означавање субјеката (нпр. круг за женски пол, квадрат за мушки), као и смера и вредности избора (нпр. црвена или испрекидана стрелица означава одбацивање). У случају већих група социограм је непрегледан, па се не користи.
Квантитативно приказивање података[уреди | уреди извор]
Један од начина да се подаци квантитативно среде је израда социометријске матрице, у којој се са леве странице (у редовима) налазе исписана имена свих учесника групе, а у колонама су редни бројеви тих чланова групе. У матрици се са "+" означавају избори а са "-" одбијања, а то се уноси за сваког члана групе.
Трећи начин да се подаци среде такође је квантитативан и заснован је на рачунању индивидуалних и групних социометријских индекса. Први од њих откривају статус појединца у групи,а други статус групе у целини.
Слике социограма[уреди | уреди извор]
-
NXN матрица
-
Социограмски график
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивић И. (1989). Приручник за вежбе из развојне психологије, Београд, Савез друштава психолога СР Србије.
- Смиљањић В. и Толичич И. (1990). Дечија психологија, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.
- Смиљањић В. (1991). Развојна психологија, Београд, Друштво психолога Србије.
- Vasta R., Haith M. i Miller S. (2005): Dečja psihologija, Zagreb, Naklada Slap.
- Шмит, B.X.O. (1999). Развој детета, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.