Пређи на садржај

Упитник

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни интерпункцијски знаци
Знаци интерпункције
тачка .
упитник ?
узвичник !
запета ,
тачка-зарез ;
двотачка :
црта
цртица
наводници „ ”
заграде ( )   [ ]
Остали правописни и помоћни интерпункцијски знаци
тротачка
полунаводници ’ ’
апостроф
коса црта /
звездица *
ситна бројка 1
постакценатска дужина ̄
генитивна дужина ̂
знакови за нагласке ̏    ̀   ̑    ́
знакови порекла <   >
једнакост =
плус +
минус
знак множења ×
знак дељења ÷
витичасте заграде { }
знак понављања
секција §
степен °
Остали интерпункцијски знаци
два упитника
два узвичника
упитник‐узвичник
узвичник‐упитник
oбрнути упитник ¿
oбрнути узвичник ¡
цртица‐минус -
oбрнута коса црта \
aмперсанд &
eт‐знак @
параграфски знак
булет
каретa ^
крстић †   ‡
тараба #
нумеро
проценат %
промил
базна тачка
прим ′   ″   ‴
тилда ~
доња црта _
усправна црта |   ‖   ¦
заштита ауторског права ©
заштита ауторског права на тонски запис
Жиг — регистрована робна марка ®
Жиг — заштићена сервисна марка
Жиг — заштићена робна марка
aстеризам
флеурон
индикатор
интеробенг
дијамант
знак референце
повезница
размак  
интерпункт ·
знак валутa ¤
Знак питања

Знак питања, или упитник [?], је знак интерпункције који служи да би се у писаном тексту истакла упитна конотација реченице. Како у писаном тексту није могуће користити нагласак на исти начин као говору, намеће се потреба да се одређеним знаком истакне да дата реченица представља питање – тим пре што понекада иста реченица може да буде упитна или обавештајна, а често из контекста није могуће одредити да ли је упитна или обавештајна.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Знак питања се обично пише уместо тачке на крају упитне реченице. Уколико писац на крају реченице стави знак питања заједно са знаком узвика (?!) он тиме жели да искаже своју зачуђеност.

У шпанском језику се упитник пише и на крају и на почетку реченице, како би читалац и пре него што почне да чита реченицу могао да се припреми, и употреби исправан нагласак. Овај упитник на почетку реченице се пише обрнуто (¿) (заротиран за 180 степени) у односу на конвенционални знак питања.

Настанак упитника

[уреди | уреди извор]

Римски писци су имали обичај да у својим списима на крају реченице која има упитан карактер дописују реч questio (лат. питање). Временом су ради уштеде времена и простора уместо целе речи почели да пишу само прво и последње слово (qo), али су слово "o" писали испод слова "q", како би уштедели још мало простора. Временом је латинично слово ку стилизовано, а слово о је претворено у тачку, и тако је настао знак питања који данас користимо.

У морзеовој азбуци се знак питања означава серијом од два кратка сигнала (тачке), праћена са два дуга сигнала (црте), праћене са још две тачке (..--..)

Једна од култних кафана у Београду (и најстарија) носи име „Код знака питања“.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]