Корисник:Милицица 996/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Секс индустрија (комерцијална сексуална експлоатација) представља један од најчешћих и најраширенијих видова трговине људима свуда у свету. Она подразумева експлоатацију жртве од стране њеног власника, неки одређени или неодређени временски период уз прибављање за себе , од стране трећег лица, материјалне надокнаде или другог вида материјално-економске користи. Жртве сексуалне експлоатације могу бити како жене и деца, што је најчешће и случај, тако и мушкарци. У овај вид експлоатације спадају:

  1. проституција
  2. порнографија
  3. ,,секс-туризам''

Проституција[уреди | уреди извор]

У елементу принуде лежи основна разлика између трговине људима у сврху сексуалне експлоатације и проституције. Проституција је сексуални однос који карактерише плаћање, екстремни промискуитет и равнодушност сексуалне раднице према партнеру и самом сексуалном чину. Оно што карактерише проституцију јесте слобода избора особе која се бави проституцијом. Код трговине људима у сврху сексуалне експлоатације постоји принуда, висока контрола жртве и повређивање њених људских права.[1]

Порнографија[уреди | уреди извор]

Порнографија представља вид комерцијалне сексуалне експлоатације свих људи, без обзира на пол и старосну доб, где су жртве приморане на снимање порнографског садржаја који се касније приказује за новац трећим лицима.[1]

Она представља трећи највећи приход организованог криминала. Према неким истраживањима дошло се до резултата да један од пет дечака и једна од десет девојчица доживи излагање порнографији до своје дванаесте године. Данас, порнографија се уједно доводи и у тесну везу са још једном формом организованог криминала-cyber криминал.

,,Секс-туризам''[уреди | уреди извор]

,,Секс-туризам'' подразумева све облике сексуалне експлоатације где се уживаоци пружених услуга, под маском туриста, на основу претходне информисаности, упућују на дестинације земаља у којима је такав вид пружања услуга дозвољен или делимично ограничен (Вијетнам, Тајланд, Индонезија итд...).[1]

Узроци трговине људима у циљу сексуалне експлоатације[уреди | уреди извор]

1. социјално-политички узроци трговине људима у циљу сексуалне експлоатације[уреди | уреди извор]

Свет се са трговином људима у циљу сексуалног искоришћавања сусретао кроз историју. Проблем са овим феноменом јесте у томе што је он веома комплексан услед бројних фактора који су везани за глобалне промене у свету. Са транзиционим процесима и продирањем тржишне економије, дошло је до приватизације друштвених добара што је за последицу имало губитак бројних радних места на којима су махом биле запослене жене те су стога оне биле те које су прве губиле посао. Истовремено услед либерализације и приватизације у економски развијеним земљама створена је већа потражња за јефтином, ниже квалификованом радном снагом. Стога, жене, иако свесне потенцијалне опасности, у потрази за бољим животом одлазиле су у економски развијене земље. На тај начин се формира ланац трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, где се на почетку налази жртва која одлази у економски развијене земље у потрази за послом, а на крају ланца потражња за ,,радном снагом" у растућој секс-индустрији. На крају ланца су мушкарци који одлазе у борделе, стриптиз клубове, који користе услуге уличних проститутки итд... Њима је свеједно да ли је та жена добровољно у проституцији или је жртва трговине људима, јер се она третира не као особа већ као роба. Управо, та константна потражња јесте оно што диктира међународну трговину људима у сврху сексуалне експлоатације.[2]

Социјално-економске промене у свакодневним животима како мушкараца тако и жена играју важну улогу и у смислу подстицања на укључивање у проституцију у својству учесника у ланцу трговине људима.

2. геополитички простор и милитаризација региона, као услови погодни за реализацију трговине људима у циљу сексуалне експлоатације[уреди | уреди извор]

Ратни сукоби као и милитаризација региона представљају један од битних фактора који узичу на процес криминализације и виктимизације. За време ратних и оружаних сукоба, категорија лица која је нарочито подложна овом феномену јесу ратне избеглице. Лица без докумената, изложена насиљу, одвојена од својих породица, нарочито су рањива како онда када беже из ратних зона, тако и током егзила. Стога, жене ратне избеглице су много лакше постајале жртве трговине људима у циљу сексуалне експлоатације него остале жене.

Још један битан фактор који олакшава трговину женама у сврху сексуалне експлоатације јесте и подложност корупцији службеника у земљама порекла, транзита и дестинације као и неефикасна и неадекватна примена одговарајућих законских прописа различитих правних система.[2]

Трговина децом ради сексуалне експлоатације[уреди | уреди извор]

Сексуално искоришћавање деце је у значајном порасту у земљама Азије и Јужне Америке и често је у вези са појавом сексуалног туризма. Процењује се да малолетне проститутке чине од 10-30% свих сексуалних радника. У већини земаља не постоји неки посебан третман за децу која су жртве трговине људима. У неким земљама, деца млађа од 12 година се смештају у сиротишта до организованог повратка, док се у неким депортују одмах.

Поред трговине децом ради сексуалне експлоатације, присутна је и трговина децом у сврху просјачења, склапања брака, ради усвојења, као и трговина деце ради рада на црно и присилног рада.

Конвенција Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања дефинише кривична дела у вези са дечјом проституцијом и дечјом порнографијом. Према овој Конвенцији, кажњива су сва понашања која омогућавају ангажовање детета за бављење проституцијом или навођење детета да учествује у проституцији, приморавање детета на проституцију или остваривање зараде од неког другог вида искоришћавања детета у такве сврхе.

Под дечјом проституцијом подразумева се коришћење детета у сексуалним активностима за новчану или било коју другу надокнаду.

Под дечјом порнографијом подразумева се било какво представљање, било којим средством, неког детета укљученог у стварне или симулиране експлицитне сексуалне активности или било какав приказ делова тела неког детета који могу да изазову сексуално узбуђење.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Милановић, Лидија (2016.године). Приручник за образовни систем ЗАШТИТА УЧЕНИКА ОД ТРГОВИНЕ ЉУДИМА (приручник). Београд, Република Србија: Министарство просвете, науке итехнолошког развоја, Центар за заштиту жртава трговине људима УНИТАС фонд.  line feed character у |publisher= на позицији 92 (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ а б Степић, Јелисавка (2009/2010). Специјалистички рад ,,Организовани криминал и сексуална експлоатација". Београд. 
  3. ^ (PDF) http://www.atina.org.rs/sitdefaultes//files/KONVENCIJA_SAVETA_EVROPE_O_ZASTITI_DECE_OD_SEKSUAL.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везe[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milicica_996/песак&oldid=22012919”