Korisnik:Milicica 996/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Seks industrija (komercijalna seksualna eksploatacija) predstavlja jedan od najčešćih i najraširenijih vidova trgovine ljudima svuda u svetu. Ona podrazumeva eksploataciju žrtve od strane njenog vlasnika, neki određeni ili neodređeni vremenski period uz pribavljanje za sebe , od strane trećeg lica, materijalne nadoknade ili drugog vida materijalno-ekonomske koristi. Žrtve seksualne eksploatacije mogu biti kako žene i deca, što je najčešće i slučaj, tako i muškarci. U ovaj vid eksploatacije spadaju:

  1. prostitucija
  2. pornografija
  3. ,,seks-turizam''

Prostitucija[uredi | uredi izvor]

U elementu prinude leži osnovna razlika između trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i prostitucije. Prostitucija je seksualni odnos koji karakteriše plaćanje, ekstremni promiskuitet i ravnodušnost seksualne radnice prema partneru i samom seksualnom činu. Ono što karakteriše prostituciju jeste sloboda izbora osobe koja se bavi prostitucijom. Kod trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije postoji prinuda, visoka kontrola žrtve i povređivanje njenih ljudskih prava.[1]

Pornografija[uredi | uredi izvor]

Pornografija predstavlja vid komercijalne seksualne eksploatacije svih ljudi, bez obzira na pol i starosnu dob, gde su žrtve primorane na snimanje pornografskog sadržaja koji se kasnije prikazuje za novac trećim licima.[1]

Ona predstavlja treći najveći prihod organizovanog kriminala. Prema nekim istraživanjima došlo se do rezultata da jedan od pet dečaka i jedna od deset devojčica doživi izlaganje pornografiji do svoje dvanaeste godine. Danas, pornografija se ujedno dovodi i u tesnu vezu sa još jednom formom organizovanog kriminala-cyber kriminal.

,,Seks-turizam''[uredi | uredi izvor]

,,Seks-turizam'' podrazumeva sve oblike seksualne eksploatacije gde se uživaoci pruženih usluga, pod maskom turista, na osnovu prethodne informisanosti, upućuju na destinacije zemalja u kojima je takav vid pružanja usluga dozvoljen ili delimično ograničen (Vijetnam, Tajland, Indonezija itd...).[1]

Uzroci trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije[uredi | uredi izvor]

1. socijalno-politički uzroci trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije[uredi | uredi izvor]

Svet se sa trgovinom ljudima u cilju seksualnog iskorišćavanja susretao kroz istoriju. Problem sa ovim fenomenom jeste u tome što je on veoma kompleksan usled brojnih faktora koji su vezani za globalne promene u svetu. Sa tranzicionim procesima i prodiranjem tržišne ekonomije, došlo je do privatizacije društvenih dobara što je za posledicu imalo gubitak brojnih radnih mesta na kojima su mahom bile zaposlene žene te su stoga one bile te koje su prve gubile posao. Istovremeno usled liberalizacije i privatizacije u ekonomski razvijenim zemljama stvorena je veća potražnja za jeftinom, niže kvalifikovanom radnom snagom. Stoga, žene, iako svesne potencijalne opasnosti, u potrazi za boljim životom odlazile su u ekonomski razvijene zemlje. Na taj način se formira lanac trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, gde se na početku nalazi žrtva koja odlazi u ekonomski razvijene zemlje u potrazi za poslom, a na kraju lanca potražnja za ,,radnom snagom" u rastućoj seks-industriji. Na kraju lanca su muškarci koji odlaze u bordele, striptiz klubove, koji koriste usluge uličnih prostitutki itd... Njima je svejedno da li je ta žena dobrovoljno u prostituciji ili je žrtva trgovine ljudima, jer se ona tretira ne kao osoba već kao roba. Upravo, ta konstantna potražnja jeste ono što diktira međunarodnu trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.[2]

Socijalno-ekonomske promene u svakodnevnim životima kako muškaraca tako i žena igraju važnu ulogu i u smislu podsticanja na uključivanje u prostituciju u svojstvu učesnika u lancu trgovine ljudima.

2. geopolitički prostor i militarizacija regiona, kao uslovi pogodni za realizaciju trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije[uredi | uredi izvor]

Ratni sukobi kao i militarizacija regiona predstavljaju jedan od bitnih faktora koji uziču na proces kriminalizacije i viktimizacije. Za vreme ratnih i oružanih sukoba, kategorija lica koja je naročito podložna ovom fenomenu jesu ratne izbeglice. Lica bez dokumenata, izložena nasilju, odvojena od svojih porodica, naročito su ranjiva kako onda kada beže iz ratnih zona, tako i tokom egzila. Stoga, žene ratne izbeglice su mnogo lakše postajale žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije nego ostale žene.

Još jedan bitan faktor koji olakšava trgovinu ženama u svrhu seksualne eksploatacije jeste i podložnost korupciji službenika u zemljama porekla, tranzita i destinacije kao i neefikasna i neadekvatna primena odgovarajućih zakonskih propisa različitih pravnih sistema.[2]

Trgovina decom radi seksualne eksploatacije[uredi | uredi izvor]

Seksualno iskorišćavanje dece je u značajnom porastu u zemljama Azije i Južne Amerike i često je u vezi sa pojavom seksualnog turizma. Procenjuje se da maloletne prostitutke čine od 10-30% svih seksualnih radnika. U većini zemalja ne postoji neki poseban tretman za decu koja su žrtve trgovine ljudima. U nekim zemljama, deca mlađa od 12 godina se smeštaju u sirotišta do organizovanog povratka, dok se u nekim deportuju odmah.

Pored trgovine decom radi seksualne eksploatacije, prisutna je i trgovina decom u svrhu prosjačenja, sklapanja braka, radi usvojenja, kao i trgovina dece radi rada na crno i prisilnog rada.

Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja definiše krivična dela u vezi sa dečjom prostitucijom i dečjom pornografijom. Prema ovoj Konvenciji, kažnjiva su sva ponašanja koja omogućavaju angažovanje deteta za bavljenje prostitucijom ili navođenje deteta da učestvuje u prostituciji, primoravanje deteta na prostituciju ili ostvarivanje zarade od nekog drugog vida iskorišćavanja deteta u takve svrhe.

Pod dečjom prostitucijom podrazumeva se korišćenje deteta u seksualnim aktivnostima za novčanu ili bilo koju drugu nadoknadu.

Pod dečjom pornografijom podrazumeva se bilo kakvo predstavljanje, bilo kojim sredstvom, nekog deteta uključenog u stvarne ili simulirane eksplicitne seksualne aktivnosti ili bilo kakav prikaz delova tela nekog deteta koji mogu da izazovu seksualno uzbuđenje.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Milanović, Lidija (2016.godine). Priručnik za obrazovni sistem ZAŠTITA UČENIKA OD TRGOVINE LjUDIMA (priručnik). Beograd, Republika Srbija: Ministarstvo prosvete, nauke itehnološkog razvoja, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima UNITAS fond.  line feed character u |publisher= na poziciji 92 (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  2. ^ a b Stepić, Jelisavka (2009/2010). Specijalistički rad ,,Organizovani kriminal i seksualna eksploatacija". Beograd. 
  3. ^ (PDF) http://www.atina.org.rs/sitdefaultes//files/KONVENCIJA_SAVETA_EVROPE_O_ZASTITI_DECE_OD_SEKSUAL.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milicica_996/песак&oldid=22012919”