Корисник:Миљан Симоновић/Викимедијина конференција 2018

Групна фотографија

Викимедијина конференција (енгл. Wikimedia Conference, скраћено WМЦОН) годишња је конференција која се одржава у Берлину још од 2009. године. Јубиларној десетој конференцији одржаној од 20. до 22. априла 2018. године присуствовало је око 300 људи из 79 земаља света, а о којим темама се говорило током ова три дана можете прочитати у наставку.

Даy 1

Старт тогетхер

Главни део конференције почео је у петак у 10. Први се је, као и обично, обратио Корнелијус који је пожелео добродошлицу свим присутним, испричао све техничке и стандардне ствари, поменуо да је ове године присутно доста мање људи него прошле (300 у односу на 500+), а главни разлог за то је тај што стратешки део није више обиман као прошле године. Додуше, овог пута је било знатно више паралелних сесија (у неким тренуцима чак и пет), за разлику од прошле године, кад их је било три. Осврнуо се на прошлу конференцију и приказао шта се све издешавало од прошлог априла, а навео је и шта све може да се очекује ове године. Након њега, добродошлицу су пожелели и остали организатори, међу којима и Никол Ебер, али и Кетри Маер, извршна директорка Задужбине.

Схаринг аппроацхес он ГЛАМ партнерсхипс

Прва сесија је заправо била друга, а можда ипак прва. Нико не зна. Организатори су се мало погубили, па су имали различите онлајн и одштампане програме, тако да смо кренули са еду делом, али нисмо кренули јер предавачи нису били ту, па смо се ипак вратили на ГЛАМ, ни за који нису били присутни сви предавачи. :)

ГЛАМ сесија бејаше фин и занимљив почетак. Своје креативне и интересантне пројект(ић)е приказали су представници Норвешке, Индонезије и Британије.

Астрид из Викимедије Норвешке говорила је о њиховом тренутном пројекту који подразумева сарадњу са више различитих институција, а бави се дигитализацијом фото-колекције неке значајне Норвежанке која се је бавила јерменским геноцидом (200 фотографија) и постављањем поприлично дугих описа фотографија и обимних метаподатака. Оно по чему они издвајају овај пројекат нису превелики резултати, већ сарадња са неколико значајних институција, међу којима је и Национални архив Норвешке, али и међуограначка сарадња са Викимедијом Јерменије, чиме је сам пројекат поприлично добио на значају и привукао велику медијску пажњу, што им је омогућило да започету сарадњу са архивом наставе.

Након ње, уследио је Рахмат из Викимедије Индонезије, који је представио програм дигитализације старих часописа. Поред обимности материјала (100 издања часописа — 1.000 страница), добра ствар овог пројекта је такође сарадња са другим огранком, у овом случају Викимедијом Холандије, пошто су часописи садржали чланке на холандском, па је било потребно наћи волонтере који ће преводити садржаје. Велики проблем са којим су се сусрели током пројекта је онај наш стандардни — невољност музеја/архива за сарадњу и мишљење да, ако установа ослободи материјал, људи више неће долазити да гледају оригинале. Рахмат је, након питања, објаснио да је процес убеђивања текао дуже, односно да нису након првог састанка успели да остваре сарадњу, и поручио да не треба одустајати од институције након неуспеха у комуникацији, већ да треба пробати поново и наћи одговарајући, компромисни модел који ће задовољити обе стране.

Последња у низу била је Дарија из WМУК која је представила сарадњу са Националном библиотеком Шкотске. Реч је заправо о програму стажирања који је одржан две године након прве сарадње која је остварена са овом институцијом, тако да је један од значаја представљеног пројекта заправо одржавање контакта са институцијама и обнављање сарадње са старим партнерима. Стажирање је, према речима Дарије, било толико успешно да су друге институције масовно почеле да се јављају библиотеци и распитују о програму. Толико да је библиотека решила на напише буклет „Опен лиценцинг фор цултуре херитаге”, која би ускоро требало да постане доступна. Зачуђујуће, али један од проблема на који су наишли била је информатичка неписменост појединих библиотекара, што није баш карактеристично за савремену земљу попут Уједињеног Краљевства, али добро, битно да нисмо једини.

Схаринг аппроацхес он едуцатионал партнерсхипс

Одмах након ГЛАМ-а, уследио је и Еду део, који је био исто конципиран. Овога пута је прва презентовала Ана Торес, извршна директорка Викимедије Аргентине. Њено излагање тицало се Образовног програма у Аргентини, а последњи у низу пројеката била је сарадња са шест невладиних организација које се баве заштитом људских права, као и сарадња са факултетом, тако да су студенти, новинари и истраживачи писали чланке о људским правима и заштити истих. Једна од највећих препрека о коју се свакодневно спотичу Викимедијанци у Аргентини јесте нецентрализованост образовног система, тако да није могуће да, као код нас, студенти добијају поене и оцене за писање чланака на Википедији, па све што они могу да ураде јесте да студенте ангажују искључиво као волонтере. Но, укпркос препрекама, резултати су прилично добри, а оно што је похвално је што је 30% учесника ретентно након 3 месеца, односно од стотинак студената, колико је учествовало на радионицама, 30-ак њих је наставило да уређује Википедију до данас. На питање како постићи ово, Ана је навела да би требало исте студенте укључивати у више маратона и радионица и да ће се неки од њих евентуално „навући” на Википедију.

Жистин током излагања

Ану је потом заменила Жистин из Бугарске, вики волонтер и универзитетски професор. Њего излагање било је разноврсно — поменула је три недавно реализована пројектића. Први је био ЛQ верзија нашег Вики библиотекара, са истим проблемима (информатичка неписменост библиотекара), али са нула буџета и солидним резултатима. Други поменути био је Wомен едит-а-тхон, одржан у сарадњи са Гете институтом, а трећи је био класичан пример Образовног програма у Србији — Википедија на факултету, али је њихов пројекат протекао много лакше, пошто она ради на факултету. Такође, и други и трећи пројекат су имали буџет од 0 новчаних јединица.

Трећи по реду, а и последњи, био је Реда, представник алжирске корисничке групе, који је имао занимљиву презентацију, иако мало неспретну, пошто се не баш најбоље служи енглеским језиком. Углавном, он је говорио о масовном онлајн курсу (тзв. МООЦ — Массиве Онлине Опен Цоурсес) који је креирала његова корисничка група, а који је био доступан на локалној платформи сличној Курсери. Курс је, као и целокупан пројекат, био потпуно бесплатан, а започело га је невероватних 70.000 људи, од чега је 10.000 њих завршило цео курс и добило сертификат, што је фасцинантан број. Додуше, у питању је курс на арапском, па то мало умањује „вау” ефекат, пошто превише људи зна арапски. Са друге стране, од 10.000 људи, већина је била из Алжира, док је око 30% било из Судана, тако да и јесу импозантни резултати. Све у свему, курс је био подељен на неколико (чини ми се 5) недеља, тако да је полазник након сваке недеље гледања туторијала имао тест — практичан задатак да, рецимо, дода референцу у неки чланак, исправи неке грешке и слично. За сва питања и недоумице полазници су имали на располагању Фејсбук групу, где су се међусобно помагали, а и добијали савете и помоћ од чланова организације и искусних уредника.

ЦЕЕ меетинг

Група фотографија присутних Викимедијанаца из ЦЕЕ региона

Након вечере и кратког одмора, уследило је чувено тематско окупљање Викимедијанаца из Централне и Источне Европе, познато по свом редовном вишечасовном трајању. Срећом, ове године састанак није ушао у пети сат.

На самом почетку су представници појединих огранака представили своје нове и занимљиве пројекте:

• Чешка — Пројекат Wики Тоwн са пензионерима: окупирали су један град на један викенд и цео викенд су уређивали. Наравно, пре тога је била велика медијска промоција, како би скупили што већи број нових људи.
• Естонија — ове године прославила 100 година од независности и у то име су уредници писали 100 чланака о знаменитим Естонцима.
• Украјина — спровела цоммунитy сурвеy над свим Википедијанцима, а анкету је попунило више од 3.000 људи. Питања су се тицала (не)уређивања и разлога због чега људи (не) уређују, као и потреба које уредници имају.
• Грчка — одржан Wики Фем хакатон, као и радионица којој је присуствовало 300 наставника.
• Србија — Филип поменуо наше радионице у Министарству, као и семинар у Музеју Војводине.
• Јерменија — вики камп.

Јермени су предложили да се одржи ЦЕЕ вики камп, који, додуше, јесте једном одржан, и то онај из 2015. коме сам ја присуствовао као победник ЦЕЕ Пролећа. Међутим, тај први камп није дао неке значајне резултате за ЦЕЕ регион, тако да се од тога одустало. Међутим, будући камп који Јермени планирају не би био за победнике такмичења, већ би имао неку другу тему. Коју тему, то је требало овде одлучити. Но, нисмо дошли до неког конкретног закључка, али једна од бољих идеја је била та да се организује тренинг за тренере, вероватно на тему софт скиллс-а.

Поред овог тренинга тренера, Корнелијус је предложио да ЦЕЕ меетинг, који ће ове године бити одржан у Украјини, има и свој претконференцијски део. Његова идеја била је да постоји један претконференцијски дан на коме би сви учесници конференције пролазили разне обуке на тему презентовања и одабира тема, што би побољшало програм и саму конференцију, а идеја је дошла након његовог незадовољства претходном конференцијом. Међутим, присутни су указали на то да те обуке неће много помоћи да се конференција инстант побољша, пошто ће теме и фацилитатори већ бити одређени, тако да је првобитна идеја преиначена у следећу: да постоје два претконференцијска дана и да првом присуствују предавачи, који ће том приликом бити „обучени” да побољшају своје презентационе вештине и потом имати следећи дан да побољшају презентацију и излагање, а да другог дана буду обучавани остали учесници конференције, како би они наредних година могли боље презентују.

Даy 2

Фром пассионате цхаос то море ор лесс гроwн-уп

Једна од најкориснијих сесија на целој конференцији, а тицала се управног одбора, начина одабира и тренирања чланова, као и генерално управљања у мањим организацијама.

На самом почетку је било речи о самим члановима управних одбора огранака и пракси да су то често људи који „раде ствари”, односно да су то углавном администратори и искуснији уредници на Википедији који немају нужно искуства у вођењу организације и да разумевање рада управног одбора није нешто што се зна, већ нешто што се мора научити. Они потенцирају да би сваки управни одбор требало да има бар једног невикипедијанца, односно особу која није у вики свету, а која је стручна и компетентна за члана управног одбора непрофитне организације како би могао да се добије оутсиде виеw. У супротном је неопходно да сваки члан прође обуку како би лакше могао да се снађе и уклопи, и то идеално пре него што формално буде изабран за члана управног одбора. Они предлажу више ствари, а једна од њих је да сваки нови члан састави списак питања и нејасноћа, како би остали чланови могли да га упуте у све. Алтернатива за то је Боард хандбоок, чија би сврха била упућивање новог члана у комплетан начин рада управног одбора, у начин доношења одлука, али и информисање о састанцима, одабиру делегата за интернационалне конференције, начину документовања (по њима је документација веоома важна) и складиштења информација и каналима које одбор користи. Такође може бити корисно да се новом члану додели Боард буддy коме би могао да се обрати за све нејасноће.

За боље функционисање борда предлажу организовање тим билдинга и „празних састанака” — састанака који немају дефинисану агенду, већ се говори о стварима које у тренутку некоме падну на памет, а које не морају нужно да буду везане за организацију. Оно на чему инсистирају јесте укидање микроменаџмента и делегирање мање битних ствари запосленима и волонтерима, како би борд могао да се концентрише на кључне и стратешке ствари. С обзиром да је управни одбор волонтерско тело, често се дешава да не могу сви чланови да се појаве на битним састанцима, разговорима за посао или разговорима са запосленима, тако да они предлажу снимање тих разговора, како би се и осталим члановима омогућило да у потпуности буду у току.

Када је реч о видљивости рада управног одбора, предлажу радионице за чланове организације на тему „Шта ради УО”, на којима би се чланови упознали са радом одбора и разумели чиме се цела организација бави, што може да неке чланове и привуче да се потом кандидују.

За ових сат времена речено је још брдо корисних ствари, али су ово неке које бих издвојио. У сваком случају, презентација се може наћи на следећем линку, тако да се на њој могу видети сви савети и смернице.

Путтинг ит он тхе роад: хоw то сет уп тхе даилy бусинесс оф манагинг партнерсхипс

Једна од најзанимљивијих сесија, као и цео трацк. Ово је заправо био наставак сесије од претходног дана (којој нисам ја присуствовао, а која се тицала успостављања партнерства, мада је она била за мање групе и појединце који још увек немају (озбиљна) партнерства). Током радионице смо се бавили теоријом колективне промене, која истиче и ставља акценат на заједнички рад организација ради постизања већих циљева и остваривања бољих резултата. Сви присутни су били подељени у групе од по четири, где су двоје били „представници” иституције, а двоје Викимедијанци, а имали смо задатак да, користећи дати модел и теорију колективне промене, одредимо проблеме које свака страна има, потом исходе и утицаје који ће бити резултати сарадње. Потом смо идентификовали све наше предности, али и недостатке, да би тек на крају на ред дошле конкретне акције које треба предузети да би се почетак и крај целог процеса спојили у логичку целину.

Даy 3

Кеепинг оур енемиес цлосер

Ова сесија била је више занимљива него корисна, што се може закључити и из привлачног назива. Чак су и сами фацилитатори рекли на почетку да су сесији дали овакво име да би привукли што више људи, а и успели су у томе.

С обзиром да се Викимедија као покрет бори за слободно знање и објављивање садржаја под слободним лиценцама, често се дешава да буде схваћена као противник разним друштвима и организацијама које се баве заштитом ауторских права, пре свега права уметника, али и других. Цела сесија је заправо представљала приказ три примера како су Димитар Димитров и Џон Вајцман (WМДЕ) „преобратили непријатеље”, изгладили односе са њима и са некима чак и сарађивали. Први пример нисам стигао да чујем, а други и трећи су се тицали ауто-индустрије и друштва за заштиту права фотографа и фотографија, редом. Што се тиче ауто-индустрије, пример је говорио о модерним аутомобилима који имају сензоре и камере, како за паркирање, тако и за аутоматско управљање, којима заправо крше законе у оним земљама у којима је Слобода панораме забрањена, а таквих је поприлично. Конкретно су се бавили фирмом Крајслер, а Димитров је чак успео да се обрати на скупштини компаније, пошто има њене акције. :) Све у свему, људи са врха су обавештени о потенцијалном кршењу закона, а исход је и даље неизвесан.

Последњи приказан пример тицао се ЦЕПИЦ-а — друштва које се бави заштитом ауторских права фотографа и њихових дела. Реч је о француском друштву са седиштом у Берлину, а чија извршна директорка, Силви Фодор, редовно јавно на Твитеру криви Википедију за кршење ауторских права и бесплатно постављање туђих садржаја чиме се деградирају фотографи као уметници и радници. Димитар и Џон су се често расправљали с њом, а онда су, након што су сазнали да јој је канцеларија у Берлину, решили да је посете. Врло интересантна прича. Углавном, једва су нашли њену канцеларију, а када су ушли, пијуцкали су кафу с њом најнормалније, ћаскали и изгладили односе, тако да у последње време Силви не бламира Википедију (много), а чак су и почели једни другима да лајкују постове. :)

СПАРQЛ фор бегиннерс

Асаф је одржао непланирану радионицу СПАРQЛ-а, којој је присуствовао солидан број људи, привучен вероватно његовим изванредним предавачким способностима. Радионица је имала за циљ да људе научи основама СПАРQЛ-а, чудног језика који се користи за креирање упита над Википодацима и Асаф је, по мени, и више него успео у овоме.

Наиме, једини начин за добијање информација из Википодатака је креирање упита уз помоћ СПАРQЛ-а, који није баш најједноставнији језик, али добра ствар је што постоји велики број примера који су креирали искусни дивелопери, а који се могу мењати и прилагођавати потребама. Наравно, да би се мењали, мора се разумети „сиров” код и знати који део кода треба променити, тако да је Асаф део по део објашњавао сваку линију и на једноставан начин приближио све делове упита. Радили смо на првом датом примеру који проналази све мачке које имају свој итем на Википодацима. Коментари се означавају тарабом, па на датом линку у коментарима можете видети шта који део кода тачно означава. Овај упит проналази све мачке, тако да, уколико желимо да пронађемо нешто друго, само треба променити услов. Уколико желимо псе, вредност неће бити Q146, него она која означава псе, а вредност за псе ћемо знати тако што просто уместо Q146 откуцамо „дог” (или „пас” или „перро”, зависно од тога који нам је језик подешен, што се може видети у горњем десном углу екрана). Ако нам треба још конкретнији упит, онда можемо да додамо још услова, односно још линија сличних овој која тражи итем чији пропертy има вредност мачка. I тако, постепеним мењањем постојећег упита, може се доћи до знатно компликованијег, који је такође детаљно објашњен у коментарима.

Види још

• Страница на Мети
• Медији везани за чланак Викимедијина конференција 2018 на Викимедијиној остави