Корисник:Неда.Нисиц/песак
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Рударско-геолошком факултету у Београду. Датум уноса: март—јун 2017. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
== Депоније ==ф Депонија представља технички објекат вишеструке намене који је технолошки уредјен чије су основне намене трајно сладиштење отпада као и привремено депоновање с циљем избистравања технолошких вода. Почетак животног циклуса једне депоније је јасно дефинисан и започиње са разматрањем потенцијалних локација,али без дефинисаног века трајања односно завршетка животног циклуса.Депонија се суштински сматра "живим" објектом зато што се његова изградња и експлоатација обављају истовремено па је неизбежно сталностално допуњавање пројеката и додатно конструисање током низа година.
Врсте депонија[уреди | уреди извор]
У зависности од степена уређености, начина експлоатисања, намене, окружења постоји велики број подела. Основна подела је на:
- привремене и
- трајне депоније.
Привремене депоније формирају се у периоду када постројење започиње са радом,пре него што се депонија изгради са намером да се помоћу привремене депоније коригује временска неусклађеност.Трајне депоније јесу објекти у које се смешта сав отпад из неког постројења и код дуговечнијих постројења по "Уредби о одлагању отпада на депоније"(Уредба,2010) траје најмање 20 година.
У погледу уређености разликују се
- уређене и
- неуређене депоније.
Уређене депоније имају дефинисан и довољан површински и запремински простор као и дефинисану технологију изградње и хидроизолацију,дренажни систем итд.Неуређене депоније обично представљају привремене депоније чији је простор неуређен с обзиром да се отпад краткотрајно депонује.
У погледу стања у којем се индустријски отпад депонује важи подела на:
- суве и
- хидрауличне депоније.
Суве депоније или одлагалишта служе за депоновање крупнозрног материјала (изнад 5мм) које се транспортују најчешће камионима и тракама.Хидрауличне депоније познате као мокре депоније служе за депоновање фино уситњеног отпада који се у виду хидромешавина и суспензија хидраулички транспортују до места депоновања. Суве депоније најчешће имају ободне насипе док се мокре не могу формирати без претходног оконтурења ободним насипима.
У зависности од уклапања у рељев околине постоје:
- равничарске,
- брдско-планинске,
- депоније у удубљењима,
- депоније испод површине воде.
Принципи депоновања[уреди | уреди извор]
Када се одлучи да се отпад депонује потребно је формирати и уредити простор за прихватање тог отпада,у форми коа се добија на самом крају технолошког процеса или се најпре отпад преводи у неки подеснији облик за депоновање. При формирању простора морају бити испоштовани све техничке и законске норме и закони и да се притом не угрозе урбанистички и социолошки услови уз прихватљиву инвестициону цену.Развијени су бројни принципи управљања отпадом међу којима су најзанимљивији они који су базирани на одрживом развоју.Укупно је истакнуто 7 основних принципа:
- стабилност,
- инертност,
- изолованост,
- прихватљивост за окружење,
- економичност,
- прихватљива технологија,
- минималност површине.
Избор локације за формирање депоније[уреди | уреди извор]
Животни циклус сваке депоније почиње избором локације и планирањем активности за ефикасну и безбедну експлоатацију сировине.Ово је једна од основних операција у фази пројектовања и инжењерских разматрања. Уколико се депонија добро позиционира може се постићи технички поједностављена и економски прихватљива експлоатација. Одабиром локације уједно се залази у другу фазу,фазу пројектовања и конструисања депоније.Трећа фаза,експлоатација је временски најдужа и најзначајнија и преклапа се са завршном фазом,фазом затварања и престанка рада.Престанак рада може се јасно дефинисати али затварања може трајати низ година.
Фактори лоцирања[уреди | уреди извор]
Лоцирање депоније треба извршити притом узимајући у обзир факторе који су разврстани у 5 категорија а то су:
- техничко-технолошки,
- урбанистички,
- еколошки,
- социолошки и
- економски.
При разматрању ових фактора мора постојати усаглашеност са законском регулативом. Њихова важност и редослед су измењиви мада се предност даје социолошким факторима јер су најделикатнији и непредвидиви.
Референце[уреди | уреди извор]
- ОДЛАГАЊЕ индустријског отпада/проф. др Динко Кнежевић,проф. др Славко Торбица,грађ. инж. Златко Рајковић,доц. др Мирко Недић, Београд:Рударско-геолошки факултет,2014
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- www.еколог.рс
- www.екологија.ба