Корисник:НемањаП97/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ендомитоза је непотпуна деоба ћелије, при којој се деле само хромозоми, а једро остаје неподељено, тако да у ћелији остаје двоструки (диплоидни) број хромозома. Код стапања двају таквих полних ћелија с нередукованим бројем хромозома настаје тетраплоидни организам.

Начини деобе ћелије[уреди | уреди извор]

Два су начина деобе ћелије која одступају од типичне поделе/деобе ћелије:[1]

Ендомитоза[уреди | уреди извор]

За разлику од митотичке деобе једра где се, захваљујуци формираном деобном вретену (које се формира у процесу митозе), нови хромозоми који настају ауторепродукцијом, односно редупликацијом хроматида, правилно распоредјују на два нова једра, настала деобом, имамо случајеве да се код неких ћелија или комплекса ткива и у процесу нормалног развића, у процесу деобе једра изостане формирање деобног вретена, док се хромозоми нормално репродукују, па се тај посебан тип редупликације хромозома унутар једра, а без развића митотичког апарата назива ендомитоза. За време ендомитозе хромозоми пролазе цео митотички циклус, али пошто нема формирања деобног вретена, сви редуплицирани хромозоми остају у једном једру, при чему се сачувају једрова опна и једарце.

Фазе Ендомитозе[уреди | уреди извор]

Ендомитоза има своје четири фазе и то: ендопрофаза; ендометафаза; ендоанафаза; ендотелофаза. Облици ендомитозе су разноврсни, али још увек недовољно изучени. При поновљеним ендомитозама у ћелијама диференцираних ткива образују се гигантска једра, која могу да садрже неколико хромозомских гарнитура (генома). Појава образовања већег броја хромозомских гарнитура (генома), услед процеса ендомитозе, назива се полиплоидија. Сходно томе једра која имају 4н хромозома називамо тетраплоидна, са 8н октоплоидна, итд… Тетраплоидне и уопште полиплоидне биљке, једра, као и ћелије у којима се таква једра налазе, крупнија су од осталих једара, односно ћелија, па се те биљке одликују снажнијим растом и већом отпорношћу., услед чега појава полиплоидије може имати веома практичан значај.[2][3]

Видети још[уреди | уреди извор]

  1. ^ Којић M., Пекић С., Дајић З, Ботаника (2004), Драганић, Београд ISBN 86-441-0571-X
  2. ^ Којић M., Пекић С., Дајић З, Ботаника (2004), Драганић, Београд ISBN 86-441-0571-X
  3. ^ Митоза, Биологија ћелије