Пређи на садржај

Корисник:СоциологијаМН

С Википедије, слободне енциклопедије

Лажно оглашавање[уреди | уреди извор]

Лажно оглашавање представља употребу обмањујућих, лажних или непроверених информација у сврху рекламирања производа потрошачима.[1] [2]Један од облика лажног оглашавања јесу тврдње да је производ користан по здравље или да садржи састојке као што су витамини и минерали, које у ствари не садржи.[3] Владе многих држава уводе посебне регулативе како би контролисале лажно оглашавање. Лажни оглас се дефинише као обмањујућ уколико оглашивач намерно обмањује потрошача, за разлику од случаја када је направљена ненамерна грешка.

Врсте обмана[уреди | уреди извор]

Ретуширање фотографија[уреди | уреди извор]

Често се користи у козметици и рекламама за мршављање.[4] Овакве рекламе дају лажну представу о стварним дометима производа. Уколико се ретуширање не примети, компаније које се њиме користе су често у предности у односу на конкуренцију јер је њихов производ наизглед делотворнији.

Оглашивачи производа за мршављење често ангажују спортисте који се опорављају од повреда и њхов напредак користе за приказивање ’’пре и после’’ ефеката.

Изостављање информација[уреди | уреди извор]

Реклама може да има мањак важних и потребних информација. Тврдње таквих реклама могу бити технички тачне али информације које пружају нису релевантне. Тако на пример ТВ рекламе за лекове могу да испуне регулациони захтев да наведу нежељене ефекте али их они наведу малим словима на крају рекламе и брзо изговоре. Ови случајеви су веома чести у Србији али и широм света.

Скривени трошкови и доплате[уреди | уреди извор]

Скривени трошкови јесу начин на који компаније могу да изиграју необазриве потрошаче и наведу их на додатно плаћање (трошкови доставе, порез, осигурање и слично) повећавши тако добит без промене наведене цене производа.[5][6]

Чест пример скривених трошкова јесу доплате које су уписане малим словима. Још један начин јесте изостављање навођења трошкова доставе приликом интернет продаје.[7] [8] Многи хотели наплаћују туристичке таксе иако их не наводе у рекламним ценама.

Манипулисање стандардним јединицама мерења[уреди | уреди извор]

Манипулација јединицама мерења може се описати као начин на који продавци изигравају купце тако што их информишу нетачним или јединицама мерења које нису у широкој употреби што ствара забуну.

Попуњивачи и велика паковања[уреди | уреди извор]

Неки производи продају се уз попуњиваче који повећавају тежину прозивода нечим што произвођача кошта много мање у односу на оно што купац мисли да купује. Чест пример овога је храна у коју се често убризгава буљон или слана вода (до 15%). Постоје и попуњивачи који имају високу концентрацију карбонхидрата и ниску хранљиву вредност као што су повезивачи житарица који садрже брашно и јаја.[9]

Неки производи имају велика паковања, где је велики део простора празан, што купца наводи да мисли да је количина хране коју добија већа него што заправо јесте.[10]

Обмањујуће здравствене тврдње[уреди | уреди извор]

Речи као што су ’’дијетално, ниско-масно, без шећера, здраво и добро за вас’’ су термини који се виђају свакодневно  у рекламирању прехрамбених производа и који асоцирају на прозиводе који би требало да нас изведу на здрав животни стил. Оглашивачи су свесни жеље потрошача за што дужим и здравијим животом па тако прилагођавају свој производ овоме.  Рекламе хране нарочито утичу на избор и навике потрошача па због тога наглашавање одређених састојака често може потрошаче да наведе на мишљење да купују здраву храну, а која заправо то није.[11][12]

Многе велике прехрамбене индустрије су имале законске проблеме након што су се користили обмањивачким тактикама као што су:

  • Наглашавање једног здравог састојка великим словима на предњој страни паковања.[13]
  • Коришћење речи као што су здраво и природно а које су контрадикција тврдњама које следе. То су уобичајене речи којима потрошачи могу превидети право значење.[14]
  • Коришћење речи помоћ на паковању, што купце погрешно наводи на мишљење да ће им тај производ заправо помоћи.[13][15]
  • Употреба квачица изнад нутритивних ознака и употреба великог и болдованог фонта.[13]

Ово нису једини случајеви овог типа. Све је већи број великих компанија које завршавају на судовима због лажних тврдњи да су њихови производи ’’потпуно природни’’ и ’’одобрени у школским кантинама’’ имплицирајући да користе искључиво природне и здраве састојке, што често није случај.[16]

Надувавање[уреди | уреди извор]

Представља чин преувеличавања вредности производа коришћењем бесмислених неоснованих израза, заснованих на мишљењу, а не на чињеници.[17] Ови примери укључују многе суперлативе и изјаве као што су „највећи свих времена“, „најбоље у граду“ и „ван овог света“ или ресторан који тврди да има „најбољу светску храну“[18]

Обично, „надувавање“ није илегалан облик лажног оглашавања и може се посматрати као духовит начин да се уграби и привуче пажња.[18] „Надувавање“ се може користити и као одбрана од оптужби за лажно оглашавање када је форматирано као мишљење а не као чињеница.[19]

Међутим, може се користити и као одбрана за лажно или обмањујуће оглашавање. На пример, тврдње попут „Врхунски Квалитет“ могу имати регулаторне и правне последице и могу се сматрати илегалним погрешним приказивањем, ако их не подржавају производне могућности.[20][21]

Манипулација терминима[уреди | уреди извор]

Многи термини имају непрецизна значења. У зависности од надлежности, „органска“ храна можда неће имати јасну правну дефиницију, а „лагана“ храна се различито користи за смањење калорија, шећера, угљених хидрата, соли, текстуре, вискозности или чак светлости у боји. Етикете као што су „природно“ често се користе, али су у суштини безначајне у правном смислу.

Дуванске компаније већ дужи низ година користиле су изразе попут ниске катранске, лаке, ултра-лагане и благе како би имплицирали да производи са таквим етикетама имају мање штетних ефеката на здравље, али у последњим годинама Сједињене Америчке Државе забраниле су произвођачима да означавају производе дувана овим изразима.[22]

Када су УС Униттед Егг Продуцерс користили лого „Анимал Царе Цертифиед“ на кутијама за јаја, биро за боље пословање тврдио је да је то завело потрошачепреносећи већи осећај него што је заправо био случај.[23]

2010. године Келлогг'с Рице Криспиес цереал тврдио је да житарице могу побољшати имунитет детета. Компанија је била принуђена да обустави сваку рекламу која наводи такве тврдње.[24] 2015. године иста компанија рекламирала је свој Касхи производ као „природан“, када је садржавао низ синтетичких и вештачких састојака. Касхи је платио 5 милиона долара за решавање овог проблема.[25]

Непотпуно поређење[уреди | уреди извор]

„Боље” значи да је један предмет супериорнији од другог на неки нацин, док „најбоље” значи да је на неки начин супериорнији од свих других. Међутим, оглашивачи често не успевају да наведу начин на који се упоређују(цена, величина, квалитет, итд) а, у случају  „бољег”, на оно што упоређују (производ конкурента, ранија верзија сопственог производа или ништа). Дакле, без дефинисања начина на који користе појмове „боље” I „најбоље”, термини постају бесмислени. Оглас који тврди да је „Наш лек против прехладе је бољи” могао би само да каже да је то побољшање у односу на то да се ништа не преузима. Још један често виђен пример овакве врсте је „бољи од водећег бренда” често са неком прикаченом статистиком, док  водећи бренд најчешће остане недефинисан.

Неконзистентно поређење[уреди | уреди извор]

У неконзистентном поређењу, једна ствар се упоређује са многим другим, али пореди се само у сегментима у којим побеђује, остављајући лажни утисак да је то најбољи производ од свих, у сваком погледу. Једна од варијација на овој теми су и веб странице које такође наводе неке конкурентске цене за било коју претрагу, али не наводе конкуренте који имају боље цене (веб страница  може упоређивати сопствене продајне цене са редовним ценама које нуде њихови конкуренти).

Лажне илустрације[уреди | уреди извор]

Један уобичајени пример су слике са препоруком за сервирање на кутијама прехрамбених производа које показују додатне састојке којих нема у паковањима. Иако је порука „препорука за сервирање” обавезна као I илустрација која садржи предмете који се не садрже у купљеном производу, ако муштерија не примети или не разуме то, могу погрешно да претпоставе да су сви представљени предмети укључени.

У неким рекламним сликама хамбургер, сваки састојак је видљив са стране приказане у реклами, одајући утисак да су већи него што заправо јесу. Производи који се продају несастављени I недовршени могу такође да имају слику готовог производа, без одговарајуће слике о томе шта купац заправо купује.

Рекламе за одређене видео игре укључују трејлере који су у суштини ЦГИ краткометражни филмови – са графиком много вишег калибра од стварне игре.

Лажно бојење[уреди | уреди извор]

„Боја амбалаже за храну сматра се изузетно важном у маркетинг свету" (Блацкбирд, Фок & Торнетта, 2013), пошто људи виде боју пре него што упију нешто друго. Потрошачи купују артикле на основу боје коју су видели на реклами I имају перцепцију о томе како би требале изгледати боје паковања. Међутим, када је реч о куповини хране, обично потрошачи процењују производ на основу изгледа паковања I боје.

Када се користи да натера људе да мисле да је храна зрелија, свежија или на други начин здравија него што стварно јесте, бојење хране може бити врста преваре. У комбинацији са додатим шећером или кукурузним сирупом, светле боје дају подсвесни утисак здравог, зрелог воћа, пуног антиоксиданата и фитокемикалија.

Једна варијанта је паковање које замрачује истинску боју хране коју садржи, као што су вреће са црвеним мрежицама које садрже жуту поморанџу или грејпфрут, изгледајући као да је зрео, наранџаст или црвен. Редовно мешање млевеног меса које је у продаји такође може учинити да месо на површини остане црвено, чинећи да изгледа свеже, док би се брзо оксидизовало I постало браон, показујући своје стварне године, ако је остављено непромешано. Неке соде се такође продају у обојеним флашама, а производ је у ствари провидан.

Ангел дустинг[уреди | уреди извор]

Процес где се састојак који би био користан, у прихватљивој количини, је уствари додат у недовољној количини која неће имати никакву бенефицију код потрошача, тако да они могу да тврде да садржи тај састојак, I да навуку потрошача да ће очекивати да добије те бенефиције. На пример, за пахуљице могу да тврде да садрже „12 кључних витамина I минерала”, али количине свакога могу да буду само један посто или мање референтног дневног уноса, I доносе скоро никакве нутрицијске бенефиције.

''Bez hemikalija''[уреди | уреди извор]

Многи производи садрже неку врсту изјаве „без хемикалија” или „нема хемикалија”. Као што је све на земљи, изузев неколико елементарних честица насталих радиоактивним распадом или присутним у малим количинама соларног ветра и сунчеве светлости, направљено је од хемикалија, немогуће је имати производ без хемијских супстанци. Намера ове поруке је често да указује на то да производ не садржи синтетичке или изузетно штетне хемикалије, али реч хемикалија има стигма и често се користи без разјашњења.

Мамац и прекидач[уреди | уреди извор]

Мамац и прекидач  представља варљив облик рекламне или маркетиншке тактике који се углавном користи за привлачење купаца у продавницу. Компанија ће оглашавати свој производ по веома јефтиној и привлачној цени која ће привући купце. Када то учине, продавница / компанија ће потом покушати да прода нешто што је скупље и вредније од онога што су првобитно рекламирали. Без обзира на то што ће само мали проценат купаца заправо купити скупљи производ, оглашивач који користи мамац остаје при томе да стекне профит. [26]

Оглашавање са мамцем се такође обично користи у другим контекстима, на пример, у онлајн огласима за посао путем обмане потенцијалног кандидата за услове рада, плату или различите варијабле. Авиокомпаније могу бити криве за „примамљивање” својих потенцијалних клијената са ценкањем, затим повећавају трошкове или мењају обавештење да буде знатно скупљи лет.[27]

Од компанија се тражи да запамте неколико смерница како би избегле оптужбе за лажно или обмањујуће понашање:

  • Разумни временски оквир, разумне количине - Предузећа морају доставити рекламирану робу или услуге по рекламним трошковима у разумном или израженом временском оквиру и у разумним или израженим количинама. Не постоји тачно значење онога што подразумева "разумни временски оквир" или "разумни износи".
  • Квалификационе изјаве - Опште квалификоване изјаве, на примјер, 'у продавници и доступно сада' могу тренутно да оставе бизнис отвореним за оптуживање оглашавања мамаца ако осетљиве количине објављених артикла нису доступне.[28]
  • Рокови оглашавања - Компаније морају имати добре основе да верују да ће роба бити доступна
  • Другом приликом - када, без било каквог недостатка, предузеће не може се снабдевати робом или услугама  као промовисана предузећа, треба да имају оквир који је постављен да испоручује или набавља испоруку робе или користи по унапређеној цени што брже.
  • Онлајн тврдње – ако је компанија базирана као онлајн компанија, неопходно за њих је да све на њиховом вебсајту  буде ажурирано да би избегли обмањивање купаца. [29]

У неким земљама оглашавање мамцима може резултирати строгим казнама.[30]

Гаранција без правне основе[уреди | уреди извор]

Ако компанија не каже шта ће урадити ако производ не испуни очекивања, онда су слободни да ураде врло мало. Ово је случај због правне струке која наводи да се уговор не може применити, осим ако не пружа основу, не само за утврђивање кршења, већ и за давање правног основа у случају кршења.[31]

Без ризика[уреди | уреди извор]

Оглашивачи често тврде да не постоји ни један ризик у испробавању њиховог производа, чак и када то јасно постоји. На пример, они могу наплатити кредитну картицу купца за производ, нудећи потпуни повраћај новца ако нису задовољни. Међутим, ризици такве понуде су бројни. Потрошачи можда не добију производ уопште, могу им бити наплаћене ствари које нису желели, можда морају да зову компанију да ауторизују повраћај I да не буду у могућности да исто ураде, можда не добију повраћај за трошкове доставе, или можда буду одговорни за трошкове слања назад.

Слично томе, "бесплатна пробна верзија" је рекламни маневар како би потрошачи могли да се упознају са производима или услугама пре куповине, без потрошеног новца новца, али бесплатан пробни период у замену за податке са кредитних картица не може се навести као бесплатан пробни период, јер постоји компонента трошкова.[32][33]

Подразумевано прихватање[уреди | уреди извор]

Ово се односи на уговор или споразум у којем се никакав одговор не тумачи као позитиван одговор у корист пословања. Пример овога је случај где купац мора експлицитно "одустати" од одређене функције или услуге или ће му бити наплаћено за ту функцију или услугу. Још један пример је када се претплата аутоматски обнавља осим ако му корисник изричито не затражи заустављање.

Регулисање и спровођење закона[уреди | уреди извор]

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

У САД, федерална влада регулише оглашавање преко Федералне Трговинске Комисије (ФТЦ),[34]  и додатно омогућава приватне спорове преко разних статута, међу којима је најважнији Ланхамов акт (заштитни знак и нелојална конкуренција)

Циљ је рад на превенцији пре него кажњавању, што одражава сврху грађанског права у постављању ствари а не кривичног права. Уобичајене санкције су налагање оглашивачима да заустава илегалне радње или накнадно убаце додатне информације које ће спречити превару. Корекције у оглашавању могу бити обавезне,[35][36] али не постоје новчане или затворске казне осим у случају када оглашивач одбија да се заустави иако је добио наредбу.[37]

У 2013. I 2014. години, врховни суд у САД се бавио са 2 случаја лажног оглашавања: Статиц Цонтрол в. Леxмарк (утврђивано ко има право тужбе под окриљем Ланхамовог акта о лажном оглашавању) и  ПОМ Wондерфул ЛЛЦ в. Цоца-Цола Цо..

Државне владе имају низ закона о нелојалној конкуренцији, који регулишу лажно оглашавање, заштитни знак и сличне проблеме. Углавном су веома слични закону Федералне Трговинске Комисије (ФТЦ) па су и познати под именом ’’Мали ФТЦ закони.’’[38]

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

Оглашавање у Уједињеном Краљевству регулише  ЦПР регулатива из 2008. године,[39] као замена за Траде Десцриптионс из 1968. Направљен је тако да имплементира Директиву за некоректну праксу у оглашавању, дио сета европског минимума стандарда за заштиту потрошача у Енглеској, Шкотској, Велсу и деловима Ирске.[32][39]

Ове регулативе се фокусирају на бизнис - потрошач односе. Оне су створене по узору на табелу која се користи за процену некоректности у пословању, подељене на четири испитивања изражена у регулативама које указују на преваре у оглашавању:

  • Супротност захтевима професионалне бриге
  • Лажна или обмањујућа пракса у односу на одређени попис кључних чинилаца
  • Мањак информација
  • Агресиван приступ због узнемиравања, присиле или непотребног утицаја

Овај систем је доста сличан америчком ФТЦ систему јер оба забрањују лажно, обмањујуће, некоректно и неетично оглашавање и изостављање важних информација, али се и разликује у праћењу агресивне праксе у оглашавању која укључује убеђивање ''високог притиска'' које прелазе границе. Узнемиравање и присила нису тачно дефинисани али се интерпретирају као било који претерани физички и психички притисак (у оглашавању). Чак и ако доказани случајеви лажног оглашавања неизбежно доводе до грађанских или казнених последица: Канцеларија за фер сарадњу наводи да у случају лажног оглашавања, компаније не морају увек бити суочене с казненим последицама јер све зависи од озбиљности кршења а сваки се случај анализира појединачно, омогућујући стандардним властима промицање поштивања њихових правила проведбе, приоритета и расположивих ресурса. Друга област преузета из америчке праксе односи се на општу забрану употребе логотипа, заштитних знакова или сличне копије конкурената због властите користи.

Према ЦПР правилима, свака држава има сопствене органе власти:

  • У Енглеској и Велсу прекршајима се бави ТСС служба
  • У Северној Ирској Одел за предузетништво, трговину и улагање
  • У Шкотској Канцеларија за круну и Фискална служба у име Лорд адвоката

Аустралија[уреди | уреди извор]

У Аустралији, Аустралијска комисија за заштиту конкуренције и потрошача, позната и као АЦЦЦ, одговорна је за осигурање да сви бизниси и потрошачи поступају у складу са Законом о заштити конкуренције и потрошача из Аустралије 2010. године, као и законима о правичној трговини и заштити потрошача (АЦЦЦ, 2016). [40]

Свака држава и територија имају своју агенцију за заштиту потрошача или агенцију за потрошаче (АЦЦЦ 2016).

  • АЦТ - Канцеларија за правичну трговину (ОФТ)[41]
  • НСВ - Правична Трговина [42]
  • Канцеларија правичну трговину – Qеенсланд[43]
  • СА - Канцеларија за потрошачке и пословне услуге (ЦБС)[44]
  • Тасманија - Потрошачка питања и правична трговина[45]
  • Потрошачка питања - Вицториа (ЦАВ)[46]
  • ВА - Министарство трговине[47]

АЦЦЦ је осмишљен како би помогао потрошачима, предузећима, индустријама и инфраструктури унутар земље. АЦЦЦ помаже потрошачу тако што обезбеђује доступност права, прописа, обавеза и процедура; за повраћај и повратак, притужбе, неисправне производе и гаранције за производе и услуге. Они такође помажу предузећима и индустријама развијајући јасне законе и смернице у вези са непоштеним праксама и лажним или варљивим понашањем.[40]

Постоји много сличности у законима и прописима између Аустралијанског АЦЦЦ-а, Новог Зеланданског споразума о слободној трговини, америчког ФЦТ-а и Уједињеног Краљевства. Структура ових политика је да подржи правичну трговину и конкуренцију уз пружање потрошачима управо оно што продају, како би се смањила варљива и лажна пракса. Међутим, то није ограничено на ове земље, пошто већина земаља има споразуме са Међународном мрежом за заштиту потрошача и извршењем или ИЦПЕН.[48]

Нови Зеланд[уреди | уреди извор]

У Новом Зеланду, Закон о правичној трговини из 1986., има за циљ да промовише фер такмичење и трампу у држави.[49] [50]Акт забрањује одређено понашање током трампе, добавља за откривање информација доступних потрошачу везане за набавку средстава I услуга I промовише безбедност производа. Иако акт не захтева од компанија да доставе све информације потрошачима у свим околностима, компаније су у обавези да обезбеде да је информација коју дају прецизна, I да битне информације нису скривене од потрошача.[49][51]

Низ поступака продаје који намеравају да доведу у заблуду потрошача су незаконити по Закону о правичној трговини:[20][51] Закон се примјењује и на одређене активности без обзира на то да ли су странке у промету - као што су рекламирање запослења, продаја пирамиде и испорука производа обухваћене безбедношћу производа и стандардима потрошачких информација.[49]

I потрошачи I компаније могу да се ослањају I да се баве правним активностима под актом. Потрошачи могу да контактирају трговца I користе своја права која су наглашена у акту да би имали напредак са трговцем. Ако проблеми нису решени, потрошач или било ко други може да предузме мере под актом. Комерцијална комисија такође има право да спроведе одређене акције I урадиће то када су тврдње довољно озбиљне да испуне неки критеријум.

Поред тога, тренутно постоје пет стандарда потрошачких информација:[51]

  • Земља порекла (ођећа и обућа) Означавање - прописи 1992.
  • Означавање садржаја влакана - прописи 2000.
  • Коришћена моторна возила - прописи 2008.
  • Водопривредна ефикасност - прописи 2010.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Дицтионарy 'Децептиве адвертисинг'” (на језику: енглески). Америцан Маркетинг Ассоциатион. 14. 12. 2017. Приступљено 2018-04-28. 
  2. ^ „Децептиве Адвертисинг Дефинитион - Цонсумер | Лаwс.цом”. цонсумер.лаwс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  3. ^ „Рибена-макер финед $217,500 фор мислеадинг витамин C адс”. НЗ Хералд (на језику: енглески). 2007-03-27. ИССН 1170-0777. Приступљено 2018-04-28. 
  4. ^ „Аирбрусхед маке-уп адвертс баннед”. ББЦ Неwс (на језику: енглески). 2011-07-27. Приступљено 2018-04-28. 
  5. ^ „Иллегал Прице Адвертисинг”. Боундлесс.цом. 21. 7. 2015. 
  6. ^ „Сурцхаргес Анд Хидден Феес - Фрауд | Лаwс.цом”. фрауд.лаwс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  7. ^ „Адд-онс анд хидден феес | Цоммерце Цоммиссион”. www.цомцом.говт.нз (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  8. ^ „Сцамс, цонс анд тхе ТРУЕ цост оф yоур будгет флигхт: Хоw оур дреамс оф а баргаин холидаy аре споилед бy унсавоурy аддед еxтрас”. Маил Онлине. Приступљено 2018-04-28. 
  9. ^ „Фоод Филлерс 101”. ХоwСтуффWоркс (на језику: енглески). 2009-07-21. Приступљено 2018-04-28. 
  10. ^ „О.C. ДА’с лаwсуит маy форце Аxе хаир продуцтс то редесигн цонтаинерс”. Оранге Цоунтy Регистер (на језику: енглески). 2015-04-24. Приступљено 2018-04-28. 
  11. ^ Аскеw-олд, Маддy (2014-05-23). „Гивинг фалсе информатион ор омиттинг релевант информатион ин тхе апплицатион”. хандбоок.вла.виц.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  12. ^ „Маркетинг обеситy? Јунк фоод, адвертисинг анд кидс”. www.апх.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  13. ^ а б в Јонес, Сандра. „Фат фрее анд 100% натурал: севен фоод лабеллинг трицкс еxпосед”. Тхе Цонверсатион (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  14. ^ „Хеинз ис латест таргет ин неw wаве оф фалсе адвертисинг лаwсуитс овер ‘алл натурал’ цлаимс анд ГМОс”. фооднавигатор-уса.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  15. ^ Сацкс, Гарy. „Биг Фоод лоббyинг: тип оф тхе ицеберг еxпосед”. Тхе Цонверсатион (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-28. 
  16. ^ „Јунк фоод гиантс финед овер мислеадинг хеалтхy кидс снацкс”. АБЦ Неwс (на језику: енглески). 2016-07-11. Приступљено 2018-04-28. 
  17. ^ Цалдерwоод, Јамес (1998). Фалсе & децептиве адвертисинг. 
  18. ^ а б Хсиех Хсу Фанг, Цхинг-Схенг Yа-Хуи Wен-Цханг (2010). Тхе Релатионсхип Бетwеен Децептиве Цлаимс анд Ад Еффецт: Тхе Модератинг Роле оф Хумороус Адс. 
  19. ^ Цхандран, Рави (2004). „ЦОНСУМЕР ПРОТЕЦТИОН (ФАИР ТРАДИНГ) АЦТ”. Сингапоре Јоурнал оф Легал Студиес. 
  20. ^ а б Лyсонски Дуффy, Стевен Мицхаел Ф (1992). „Тхе Неw Зеаланд Фаир Традинг АЦт оф 1986: Децептиве Адвертисинг”. Тхе Јоурнал оф Цонсумер Аффаирс. 
  21. ^ Тонцар Фетсцхерин, Марк Марц (2012). „А студy оф висуал пуфферy ин фрагранце адвертисинг”. Еуропеан Јоурнал оф Маркетинг. 
  22. ^ Продуцтс, Центер фор Тобаццо. „Лабелинг - Лигхт, Лоw, Милд ор Симилар Десцрипторс”. www.фда.гов (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  23. ^ Баррионуево, Алеxеи (2005-10-04). „Егг Продуцерс Релент он Индустрy Сеал”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2018-04-29. 
  24. ^ „Келлогг сеттлес Рице Криспиес фалсе ад цасе” (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  25. ^ „Суит Промптс Келлогг'с то Дроп "Натурал" Лабелс он Касхи Продуцтс”. НБЦ Неwс (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  26. ^ Стафф, Инвестопедиа (2009-08-23). „Баит анд Сwитцх”. Инвестопедиа (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  27. ^ „Wхат ис Баит Адвертисинг? - Дефинитион фром Тецхопедиа”. Тецхопедиа.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  28. ^ „Баит Адвертисинг - Департмент оф тхе Атторнеy-Генерал анд Јустице - НТ Цонсумер Аффаирс”. www.цонсумераффаирс.нт.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  29. ^ „Баит адвертисинг | Цоммерце Цоммиссион”. www.цомцом.говт.нз (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  30. ^ „Wелцоме то МТА НСW”. јоурнал.мтансw.цом.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  31. ^ „ЦЕРТАИНТY”. леxинтер.нет. Приступљено 2018-04-29. 
  32. ^ а б Еигхмеy, Ј (2014). „Мy Еxпериенце ас Депутy Ассистант Дирецтор фор Натионал Адвертисинг ат тхе Федерал Траде Цоммиссион”. Јоурнал оф Публиц Полицy & Маркетинг. 
  33. ^ Друмwригхт, Минетте Е.; Мурпхy, Патрицк Е. (2009). „Тхе Цуррент Стате оф Адвертисинг Етхицс: Индустрy анд Ацадемиц Перспецтивес”. Јоурнал оф Адвертисинг. 
  34. ^ „15 У.С. Цоде § 45 - Унфаир метходс оф цомпетитион унлаwфул; превентион бy Цоммиссион”. LII / Легал Информатион Институте (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-29. 
  35. ^ Јохар, Гита. „Интендед анд Унинтендед Еффецтс оф Цоррецтиве Адвертисинг он Белиефс анд Евалуатионс: Ан Еxплораторy Аналyсис”. Јоурнал оф Цонсумер Псyцхологy. 
  36. ^ Јохар, Гита Венкатарамани; Симмонс, Царолyн Ј. (2000). „Тхе Усе оф Цонцуррент Дисцлосурес то Цоррецт Инвалид Инференцес”. Јоурнал оф Цонсумер Ресеарцх. 
  37. ^ „Университy оф Wисцонсин Пресс”. Wикипедиа (на језику: енглески). 2018-01-13. 
  38. ^ Погледати Н.Y. ИСЦ. закон §§ 2401-2409
  39. ^ а б „Гуиданце он тхе Цонсумер Протецтион фром Унфаир Традинг Регулатионс 2008” (ПДФ). 
  40. ^ а б Цоммиссион, Аустралиан Цомпетитион анд Цонсумер (2014-01-30). „Адвертисинг анд селлинг гуиде - Мислеадинг ор децептиве цондуцт”. Аустралиан Цомпетитион анд Цонсумер Цоммиссион (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  41. ^ Цанберра. „Макинг ит еасиер фор пеопле то до бусинесс wитх тхе АЦТ Говернмент”. www.аццессцанберра.ацт.гов.ау. Приступљено 2018-05-03. 
  42. ^ „НСW Фаир Традинг - хоме”. www.фаиртрадинг.нсw.гов.ау (на језику: енглески). 2013-05-17. Приступљено 2018-05-03. 
  43. ^ „Фаир традинг | Yоур ригхтс, цриме анд тхе лаw”. www.qлд.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  44. ^ „Цонсумер анд Бусинесс Сервицес – Соутх Аустралиа”. www.цбс.са.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  45. ^ „Хоме”. www.цонсумер.тас.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  46. ^ Говернмент, Цонсумер Аффаирс Вицториа, Вицториан. „Цонсумер Аффаирс Вицториа”. www.цонсумер.виц.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  47. ^ „Еxплоре тхе департмент: | Департмент оф Минес, Индустрy Регулатион анд Сафетy”. www.цоммерце.wа.гов.ау (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  48. ^ „Протецтинг цонсумерс wорлдwиде | ИЦПЕН”. www.ицпен.орг (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  49. ^ а б в „Wхат ис тхе Фаир Традинг Ацт ... | Цоммерце Цоммиссион”. www.цомцом.говт.нз (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  50. ^ „Абоут ус | Цоммерце Цоммиссион”. www.цомцом.говт.нз (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
  51. ^ а б в „Фаир Традинг Ацт”. Цонсумер НЗ (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-03. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:SociologijaMN&oldid=20162340”