Мјерне јединице

Бивша канцеларија за тегове и мере у Седам сестара у Лондону

Мерне јединице, Палата дела Регионе, Падова

Мјерне јединице су међународно прихваћене величине за мерење, којима се врши поређење неке физичке величине са мерним стандардом.^[1] Свака друга количина те врсте може се изразити као умножак јединице мере. У већини земаља света законити систем мерних јединица је СИ метрички систем (интернационални систем, од француског назива Système international). Други систем, у употеби у САД и неким другим земљама је англосаксонски систем мјера.

На пример, дужина је физичка величина. Метар је јединица дужине која представља унапред одређену дужину. Када се каже 10 метара (или 10 м), мисли на дужину која је 10 пута веће од дефинисане дужине зване „метар”. Мерење је процес утврђивања колико је велика или мала физичка количина у поређењу са основном референтном количином исте врсте.

У трговини су тегови и мере обично предмет владиних прописа, како би се осигурала правичност и транспарентност. Међународни биро за тегове и мере (BIPM) има задатак да обезбеди уједначеност мерења у свету и њихову доследност међународном систему јединица (СИ). Метрологија је наука која се бави развојем националних и међународно прихваћених мерних јединица. У физици и метрологији, јединице су стандарди за мерење физичких величина којима су потребне јасне дефиниције. Репродуктибилност експерименталних резултата је кључно за научну методу. Стандардни систем јединица то омогућава. Научни системи јединица су рафинације концепта тежина и мера историјски развијених у комерцијалне сврхе.

Наука, медицина и инжењерство често користе веће и мање јединице мере од оних које се користе у свакодневном животу. Разборит избор мерних јединица може помоћи истраживачима у решавању проблема (види, на пример, димензионалну анализу). У друштвеним наукама не постоје стандардне јединице мерења, а теорија и пракса мерења се изучавају у психометрији и теорији здруженог мерења.

Основне јединице СИ система[уреди | уреди извор]

Међународни систем мјерних јединица се састоји од основних јединица које се могу користити заједно са одговарајућим префиксима. Постоји седам основних јединица које представљају различите физичке величине. Из тих основних јединица се добијају изведене јединице.

Основне СИ јединице^[2]
Име	Симбол	Количина
метар	m	дужина
килограм	kg	маса
секунда	s	вријеме
ампер	A	електрична струја
келвин	K	температура
кандела	cd	интензитет освјетљења
мол	mol	количина супстанце

Префикс се користи да се произведе већи или мањи износ оригиналне величине. Одређени су тако да је идући увијек за 10 пута већи (или мањи) од претходног.

СИ префикси
1000^m	10ⁿ	Префикс	Симбол	Од^[1]
1000⁸	10²⁴	јота	Y	1991
1000⁷	10²¹	зета	Z	1991
1000⁶	10¹⁸	екса	E	1975
1000⁵	10¹⁵	пета	P	1975
1000⁴	10¹²	тера	T	1960
1000³	10⁹	гига	G	1960
1000²	10⁶	мега	M	1960
1000¹	10³	кило	k	1795
1000^(2/3)	10²	хекто	h	1795
1000^(1/3)	10¹	дека	da	1795
1000⁰	10⁰	нема	нема	-
1000^−(1/3)	10⁻¹	деци	d	1795
1000^−(2/3)	10⁻²	центи	c	1795
1000⁻¹	10⁻³	мили	m	1795
1000⁻²	10⁻⁶	микро	µ	1960
1000⁻³	10⁻⁹	нано	n	1960
1000⁻⁴	10⁻¹²	пико	p	1960
1000⁻⁵	10⁻¹⁵	фемто	f	1964
1000⁻⁶	10⁻¹⁸	ато	a	1964
1000⁻⁷	10⁻²¹	зепто	z	1991
1000⁻⁸	10⁻²⁴	јокто	y	1991
Метрички систем је уведен 1795. оригинално са 6 префикса. Остале године показују када су остали префикси усвојени.

Види још[уреди | уреди извор]

СИ

Референце[уреди | уреди извор]

^ "measurement unit", in International Vocabulary of Metrology – Basic and General Concepts and Associated Terms (VIM) (PDF) (3rd изд.), Joint Committee for Guides in Metrology, 2008, стр. 6—7 .
^ Barry N. Taylor & Ambler Thompson Ed. The International System of Units (SI) (PDF). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2008.

Литература[уреди | уреди извор]

The New York Times Guide to Essential Knowledge. ISBN 978-0-312-31367-8., pp. 921–924.
Barry N. Taylor & Ambler Thompson Ed. The International System of Units (SI) (PDF). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

службени сајт СИ мјерног система
Rowlett, Russ (2005) A Dictionary of Units of Measurement Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2018) – Russ Rowlett and the University of North Carolina at Chapel Hill
NIST Handbook 44, Specifications, Tolerances, and Other Technical Requirements for Weighing and Measuring Devices
Quantity System Framework Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2017) – Quantity System Library and Calculator for Units Conversions and Quantities predictions
List of units with selected conversion factors
"Arithmetic Conventions for Conversion Between Roman [i.e. Ottoman] and Egyptian Measurement" is a manuscript from 1642, in Arabic, which is about units of measurement.
„Weights and Measures”. New International Encyclopedia. 1905.
Ireland – Metrology Act 1996
Text of the Units of Measurement Regulations 1995 as in force today (including any amendments) within the United Kingdom, from legislation.gov.uk.
UK Metric Association
US Metric Association
The Unified Code for Units of Measure (UCUM)
British Weights and Measures Association

[1] "measurement unit", in International Vocabulary of Metrology – Basic and General Concepts and Associated Terms (VIM) (PDF) (3rd изд.), Joint Committee for Guides in Metrology, 2008, стр. 6—7 .

[2] Barry N. Taylor & Ambler Thompson Ed. The International System of Units (SI) (PDF). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2008.

[1]

[2]