Пређи на садржај

Корисник:ТоxицДим1/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је део пројекта Вики-школарац у ОШ "Јован Стерија Поповић" у Београду.
Датум уноса: мај - јун 2019.
Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстраницама, где ће остати до краја периода уноса и оцењивања.
Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.


Криптоклид је најпознатији плезосаурус из групе изумрлих животиња. Био је месојед који је живео као морски гмизавац и насељавао се у морима пре 210 до 65 милиона година.

Кретање: криптоклид се понашао као  и остали плезосауруси, а такође, био је прилагођен на живот у води. Његови прсти су срасли и настала су пераја што је животињи отежавало кретање на копну, ако је уопште тамо одлазила. Кретање у води су јој омогућила предња и задња пераја. Криптоклид је веровазно гутао каменчиће да би смањио потисак у плућима и тако лакше испливао из воде. Превелика количина ваздуха би подизала животињу на површину, па је она оптерћивала своје тело тешким камењем.

Храна и лов: криптоклид је имао малу главу на дугом врату и зашиљене зубе који су се у затвореној чељусти укрштали и налегали једни на друге. Дугачак и покретљив врат помагао је животињи приликом брзе промене правца кретања испод воде и приликом хватања плена. Највероватније је ловио мали плен пошто га је цедио из воде. Већи плен је хватао помоћу оштрих зуба који су били окренути ка напред пошто је рибе набадао на оштре зубе.

Фосилна налазишта: скелете и делове скелета научници су до сада открили само у окфордовој иловачи, у Енглеској. У тој области пронађени су и најзначајнији фосилни остаци гмизаваца.

Непријатељи: неке врсте плезиосауруса, које су се храниле месом и биле прави месоједи, ловиле су круптоклида који је био врло привлачан плен.

Размножавање: поред фосилних остатака криптоклида у лесним наслагама, пронађени су и скелети других диносауруса. Они су дошли из мора и населили се на копно где су и угинули. Из тога закључујемо даје криптоклид живео у близини обале, а женке су живе младунце рађале у води или у близини воде, на обали. Ипак, његови екстремитети, који су били су били у облику весла нису били погодни за ход на копну. Научници су пронашли фосилне остатке недораслих животиња, али не и скелете младунаца што им се учинило чудним.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енциклопедија животиња, ИНТЕРНАТИОНАЛ МАСТЕРС ПУБЛИСХЕРС д.о.о Београд, 2008, група 7 картица 11