Рибе

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Рибе (вишезначна одредница).
Рибе
Georgia Aquarium - Giant Grouper edit.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
подтип: Vertebrata
кладе

Conodonta
Hyperoartia
Pteraspidomorphi
Thelodonti
Anaspida
Cephalaspidomorphi

Galeaspida
Pituriaspida
Osteostraci

Gnathostomata

Placodermi
Chondrichthyes
Acanthodii
Osteichthyes
Actinopterygii
Sarcopterygii
Екологија таксона
Животна форма:
водени организми
Елемент фауне:
космополит

Рибе (лат. Pisces) су ектотермни водени кичмењаци. Постоји преко 27.000 врста риба, што их чини највећом групом кичмењака. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте на основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.

Разноврсност риба[уреди]

Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака. У рибе спадају ајкуле, раже, штитоноше и кошљорибе.,

Ајкуле и раже живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу, одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. А велике су грабљивице. Сигурно знате да имају велике, оштре зубе. И раже су грабљивице. За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су плава ајкула или пас мордуљ и ража каменица.

Штитоноше су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају дуж тела. Најпознатије штитоноше су кечига, моруна и јесетра. Кечига живи на дну река (има је у нашим равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе селице: живе у морима, а у време местра улазе у реке и пливају узводно да би положиле јаја. Могу се наћи и у Дунаву.

Кошљорибе су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У нашим рекама живе шаран, караш, лињак, мрена, сом, штука, гргеч, смуђ, пастрмка и још много других врста.

У мору живе скуша, зубатац, ослић, сардела. Постоје и врсте које су селице. Таква је, на пример, јегуља.

Женке јегуље живе у рекама, а мужјаци - у морима поред ушћа река. Када дође време размножавања, женке крећу низ реке, улазе у море, срећу се са мужјацима и настављају заједно да пливају. Све јегуље, из свих река Европе, одлазе до једног дела Атлантског океана (Саргаско море). Тамо се мресте и угину. Из јаја се развијају ларве које ношене воденим струјама доспевају на исто место где су дошли њихови родитељи. Док стигну тамо, од њих се развијају одрасле јегуље. И опет мужјаци остају у мору, а женке настављају да пливају узводно. И то се понавља милионима година. Нарочито је интересантна једна мала риба - грегорац. Мужјак од те рибе прави од воденог биља гнездо величине ораха. Неколико женки положи јаја у гнездо, а онда их мужјак чува. Неко време води бригу и о младима.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Петров. Бригита, Биологија за шести разред основне школе, Завод за уџбенике, 2012.