Рибе

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Рибе (вишезначна одредница).
Рибе
Georgia Aquarium - Giant Grouper edit.jpg
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Подтип: Vertebrata
кладе

Conodonta
Hyperoartia
Pteraspidomorphi
Thelodonti
Anaspida
Cephalaspidomorphi

Galeaspida
Pituriaspida
Osteostraci

Gnathostomata

Placodermi
Chondrichthyes
Acanthodii
Osteichthyes
Actinopterygii
Sarcopterygii

Рибе (лат. Pisces) су ектотермни водени кичмењаци. Постоји преко 27.000 врста риба, што их чини највећом групом кичмењака. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте на основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.

Разноврсност риба[уреди]

Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака. У рибе спадају ајкуле, раже, штитоноше и кошљорибе.

Ајкуле и раже живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу, одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. А велике су грабљивице. Сигурно знате да имају велике, оштре зубе. И раже су грабљивице. За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су плава ајкула или пас мордуљ и ража каменица.

Штитоноше су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају дуж тела. Најпознатије штитоноше су кечига, морунаи јесетра. Кечига живи на дну река (има је у нашим равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе селице: живе у морима, а у време местра улазе у реке и пливају узводно да би положиле јаја. Могу се наћи и у Дунаву.

Кошљорибе су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У нашим рекама живе шаран, караш, лињак, мрена, сом, штука, гргеч, смуђ, пастрмка и још много других врста.

У мору живе скуша, зубатац, ослић, сардела. Постоје и врсте које су селице. Таква је, на пример, јегуља.

Женке јегуље живе у рекама, а мужјаци - у морима поред ушћа река. Када дође време размножавања, женке крећу низ реке, улазе у море, срећу се са мужјацима и настављају заједно да пливају. Све јегуље, из свих река Европе, одлазе до једног дела Атлантског океана (Саргаско море). Тамо се мресте и угину. Из јаја се развијају ларве које ношене воденим струјама доспевају на исто место где су дошли њихови родитељи. Док стигну тамо, од њих се развијају одрасле јегуље. И опет мужјаци остају у мору, а женке настављају да пливају узводно. И то се понавља милионима година. Нарочито је интересантна једна мала риба - грегорац. Мужјак од те рибе прави од воденог биља гнездо величине ораха. Неколико женки положи јаја у гнездо, а онда их мужјак чува. Неко време води бригу и о младима.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Петров. Бригита, Биологија за шести разред основне школе, Завод за уџбенике, 2012.