Корисник:ЗИГYСТОРМ/Стефан Миру
Стефан Миру (Гаел Гарцíа Бернал) је несхваћени млади уметник и проналазач који обавља суморни дневни посао дизајнирања и уредјивања календара у малој фирми која се налази у у једном од многобројних подрума Париза. Он је детињасти сањар који живи у мајчином стану и спава у свом кревету из детињства, под ћебетом ишараним свемирским бродићима.
Стварност[уреди | уреди извор]
- Стефан је несигурни млади човек, талентовани графички дизајнер са разиграном маштом. Враћа се у Париз да живи са мајком после дугог боравка у Мексику и смрти свога оца. Уместо динамичног посла дизајнера у издавачкој кући који му је његова мајка обећала, он добија заморни посао словослагача. Окружују га ексцентрични сарадници, попут Гуја, вулгарног али искреног пријатеља, као и Мартине и Сержа који су обично предмет Гујовог психичког злостављања. Стефанова стварност није нимало занимљива, осим када је ту Стефани.
Паралелна синхронизована неуређеност[уреди | уреди извор]
- Стефан у константном бегу од сопствене подсвести развија егзистенцијалну теорију коју карактерише као ,,Паралелну синхронизовану неуређеност.”, Стефанов угао гледања на теорију хаоса. Стварност и снови преплићу се на толико различитих начина, тако да се губи граница измедју сна и јаве, а самим тим и поставља питање где се заиста завршавају снови и почиње стварност и обратно.
Стефан ТВ[уреди | уреди извор]
- Ноћу Стефан путује у свој егоистични алтернативни универзум чији је главни и једини креатор. Он је прва звезда телевизије ,,Стефан" чији се програм увек и апсолутно бави промовисањем генија младог Стефана, као и посећивањем његове прошлости и будућности на великим интерактивним екранима, такође у субјективној форми. Стефан телевизија представља одраз Стефанове исфрустрираности, бег из суморне стварности и трагичних чињеница, попут те да га је мајка развевши се од оца оставила када је био мали, или очеве смрти, због које је и дошао у Париз. Он је ексцентричан младић и због тога је несхваћен и усамљен. Његови снови су његов једини одбрамбени механизам, његов посебан начин да се супротстави окрутној стварности и сачува себе.
Стефани[уреди | уреди извор]
- ,,Удај се за мене када будемо имали 70 година и не будемо имали ништа да изгубимо?”
- Стефанова депресија почиње да бледи од тренутка када упознаје Стефани. Она донекле разуме његов необични свет и постаје веома збуњујућ мотив у његовим сновима. Она сматра његове изуме шашавима, али и вома интригирајућима. Коначно, то идентификовање са неким стварним из реалног, иначе досадног света, почиње у њему да буди нека, њему страна осећања. Он се заљубљује. I она се заљубљује. Међутим, Стефан се плаши својих осећања. Ипак, он је само једно збуњено дете заробљено у телу младића. Страх је мотив који ће заувек раздвајати њихове снове и стварности. Снови су њихов прелепи коњић.